Maria Viktorija je mama i radi 7 poslova: "Dobro plivam u organizaciji, živim život punim plućima"

Kažu za žene da su neverovatno jaka i snalažljiva bića. Možemo da se uključimo u nekoliko stvari i projekata i ništa nam nije teško da završimo. Upravo sve ovo potvrđuje i Maria Viktorija koja se može pohvaliti da radi čak sedam poslova.

Pre svega, Maria Viktorija je autor 10 knjiga, dobitnik Andrićeve nagrade za poetski roman o majci ''Rusokosa", zatim Povelje srpske duhovne akademije za poetski roman ''Kosmetska klet'', slikar, dobitnik UNICEF-ovih nagrada, pevač, osnivač vokalnog ansambla ''Brojanica'', model, autor i voditelj, dugogodišnji direktor u jednoj kompaniji, pravnik, diplomirani ekonomista, a trenutno je ponovo u školskoj klupi gde uči ikonopisanje i freskopis, ali i majka.

Preporučujemo

Kako uspevate da se organizujete i da postignete sve? I koja su to sve zanimanja?

- Književnik sam, pre svega, dominantno, pesnik, iako pišem i prozu. Kao što je navedeno, mnogo je pravaca u kojima delujem svakodnevno, neki od njih su srodni, a neki nisu. Kontinuirano sam jedan dug radni vek, od 28 godina radila u kompaniji Cepter, od čega 15 godina na poslovima direktora prodaje ili izvršnog direktora. Član sam Udruženja književnika Srbije, gde sam u Savetu časti potpredsednik, takođe sam i u odboru za medije. Meni je uvek najteže, verujte mi, kada treba da se predstavim, jer traje. Lakše mi je, od toga, da uskladim i obavim sve ove poslove - rekla nam je sagovornica i dodaje:

- Što se organizacije tiče i postizanja ciljeva u nabrojanim poslovima, mogu reći da spavam maksimalno pet sati, da sam radoholik, ne znam da odmaram i sopstveno ispunjenje i svrhu života, generalno, vidim u stvaralaštvu, duhovnom, intelektualnom, materijalnom. Tako postižem sve nabrojano, jer to ne doživljavam kao poslovnu obavezu, već kreaciju. Često kombinujem više oblasti u celinu i tako spajam moguće i nemoguće, biznis i umetnost. Sve što radim volim. Radujem mu se i vizuelizujem na početku kraj. Onda samo ''gazim' do cilja, bez kalkulacije. Organizacija je ključna, a ja nisam samo umetnik, već i biznis žena, tako da taj drugi deo mene stavlja sve dizgine u moje ruke, po pitanju organizacije. Tu savršeno plivam. Dobra organizacija je 50 posto uspešan posao.

Ispričaću vam jednu priču, Antonija de Mela, koji je autor sjajne knjige "Damari". Kroz formu krazkih priča kao teolog i psiholog, objašnjava ''lekcije iz života".

Jedna kratka priča glasi:

Krenuo je starac sa štapom, jedva hodajući, po nevremenu, da pređe Himalaje. Stražar na ulazu te staze mu je rekao: ''Gde si se uputio starino po ovom kijametu, vrati se. Nećeš uspeti da pređeš Himalaje'.' Starac se setno nasmejao i rekao: "Ne brini dobri čoveče. Naravno da ću uspeti. Moje srce je već tamo, na cilju. Ostatku mene, lako je da ga prati". To je moj životni i poslovni moto. Tako uspevam, to je moj odgovor na pitanje - rekla nam je Maria Viktorija.

Naša sagovornica ja završila ekonomiju, koja manje ili više nema nekih dodirnih tačaka sa poslovima koje obavlja. Teoretski joj je ekonomija pomogla, kao i saznajno, ali praktično i ne baš.

Pitali smo je i na koji način može da poveže pesništvo, slikanje i muziku i da li postoje sličnosti i razlike.

- Ne samo da se bavim, ja jesam i pesnik i slikar i pevač, maneken, model, voditelj, autor, urednik, menadžer, direktor. Uočavate, da je to sve, čak i kada tako ne izgleda, kompatibilno. Ako treba da uporedim ove tri umetnosti, sličnost je i spona u kreativnosti, emociji, žudnji i žmarcima, da svoje stvaralaštvo prezentujete drugima, jer nosi važne poruke. To je isto za sve te umetnosti.

Kada ste napisali prvu pesmu i kada ste shvatili da je to Vaš poziv?

- Prvu pesmu sam napisala sa sedam godina, majci, za 8. mart i zvala se, kratko: ''Majci". Odmah je odnela nagradu i na gradskom takmičenju u mom rodnom Smederevu, kao i državnom. Od malena sam se poetski izražavala i imala potpunu majčinu podršku u tome, dok je tata mislio da sa mnom nešto nije u redu, jer sam sve vreme govorila u stihu.

Šta mislite o današnjoj književnosti? Da li se sve manje okrećemo pisanoj reči?

- Ovo je veoma opasno pitanje, jer direktno vodi u ''opasno polje.'' Ako govorimo o vrhunskoj književnosti kod nas, ozbiljno profilisanim piscima, književnicima, svakako da postoje kvalitetni pisci i kvalitetna dela. Nažalost, živimo u vremenu hiperprodukcije i turbo kulture, te takvo stanje ne može zaobići ni književnost, jer je ona među ljudima, tj. obrnuto. Slika i prilika je, svake godine, sajam knjiga, ali i mnoge književne večeri. Tu možete naći knjige onih, koji nemaju elementarnu pismenost, ali, potpisuju svoje knjige, primivši se na pogrešnu ulogu pisca, pesnika, umetnika. Izdavačke kuće sve to izdaju, jer deluju, najčešće, komercijalno. To je zločin nad kulturom, pisanom reči i veoma sam zabrinuta za tu budućnost.

Idejni ste tvorac vokalnog ansambla "Brojanica", možete li nam nešto više reći o tome?

- Ansambl sam osnovala 2019. godine kao "Dankina brojanica" sa istaknutom umetnicom Dankom Stojiljković, a u oktobru 2023. Danka istupa iz ansambla, zbog svojih poslovnih rasporeda i planova, kao solo pevača, a ja sam, nastavila dalje sa članicama, kao "Brojanica". Danka je počasni predsednik ansambla, dok sam ja ostala predsednik ansambla. Mi negujemo i prenosimo srpsku tradicionalnu muziku, kao i muziku naroda i narodnosti sa ovih balkanskih prostora i šire. Tu je i starogradska muzika, romanse, duhovnu, etno, čak i pop. Predstavili smo Srbiju na svetosavskom balu u Beču 2023. godine, na najvećem skupu djaspore u carskoj palati Hofburg. "Brojanica" je bila ta koja je u pratnji vojnog orkestra Binički otvorila ovu ceremoniju - kaže nam Maria Viktorija i dodaje:

- Nastupili smo i na svetosavskoj akademiji u Bratislavi 2023. u našoj ambasadi a 2024. na svetosavskom balu u Parizu na Seni, kao i srpskoj ambasadi, crkvi u Parizu. Spajajući muziku, "Brojanicu", poeziju, slikarstvo, osnovala sam i pokrenula Evropski festival umetnosti "Pesmo moja nisko brojanice" koji će trajati godinu dana, od juna ove do juna sledeće godine, gde gostujemo u 20 evropskih država i 30 gradova. Pola ovog obimnog projekta smo već realizovali u Trebinju, Lastvi, Dubrovniku, Kotoru, Budvi, Podgorici, Baru, Virpazaru, Godinju, Vrnjačkoj banji, a krajem novembra bićemo u Beču, dve večeri, Trnavi i Bratislavi. Posebno se radujemo nastupima na filmskom festivalu u Beču i Trnavi, potom u našoj ambasadi u Bratislavi, kao i nastupu u bečkom pozorištu. Mi se pesmom, muzikom i likovnim stvaralaštvom, spajamo sa umetnicima grada domaćina i tada nastaje prava umetnička i kulturna čarolija. Početkom sledeće godine, nastavljamo evropski festival.

Osnivač ste i udruženja preduzetnika "Primus", koliko je to odgovorna uloga i šta sve ona podrazumeva?

- Primus podrazumeva konektovanje, umrežavanje preduzetnika, sa osnovnim ciljem razmene iskustava, saradnje, u srodnim i različitim privrednim granama. Takođe, nagrađivanje najboljih, sajmovi, medijska publikacija. Imate situaciju da privrednik ima idealan proizvod, ili uslugu, ali da ne zna, ili nije vešt toliko u kanalima plasmana brenda, ili je neophodno postojeće stanje unaprediti. Primus je šansa za uspeh.

Dobitnik ste mnogih priznanja, možete li da izdvojite ono najdraže?

- Najdraže su mi, svakako, "Andrićeva nagrada" 2017. za moj poetski roman o majci "Rusokosa", zatim "Povelja srpske duhovne akademije" 2018. za poetski roman "Kosmetska klet", Vukova nagrada, UNICEF nagrade u oblasti likovne umetnosti. Eto, da ne nabrajam više. Takođe, do kraja godine izdajem, posthumno, zbirku pesama svoje pokojne majke "Majčine su oči slepe" koju sam priredila. Naslov je, zapravo ruska poslovica, o majci i obuhvata 50 njenih pesama iz različitih perioda njenog života, koje sam ja uredila i smatram da će to biti njen večni spomenik. Mislim da ona to sve vidi i da tako naše duše i dalje žive skupa. Interesantno je da i moj sin, master pravnih nauka, Nikola Vjetrović, takođe pesnik, osnivač poetskog društva mladih "VID" do kraja godine, izdaje svoju prvu zbirku pesama, skromno ću reći, gromadnih pesama, a već je ove godine ušao u finale "Timčke lire" ali nije mogao da prisustvuje daljem takmičenju, jer nije bio u zemlji u tom trenutku. Ja do kraja godine izdajem svoj putopisni roman "Bečki kuloari i temišvarske suze" - rekla nam je sagovornica.

Radili ste i još uvek ste zapravo aktivni u manekenstvu. Šta Vam dao i pružio ovaj posao?

- Meni lično taj posao pruža jednu drugu dimenziju u spoznajnom smislu sebe. Moda je primenjena umetnost, carstvo jedinstvenih kreacija, boja, materijala. Trenutno sam više angažovana kao model, ali modeling je vrlo inspirativna čarolija u kojoj svojim telom i likom, bez glasa, tona, gestikulacije, samo noseći kreaciju, govorite 100 jezika. Naravno, ako ste dobri u tome. Ne znaju svi da iznesu model - kaže nam Maria Viktorija.

Pomenuli ste i da blisko sarađujete sa Majom Volkom. Poznato je da je ona okrenuta zdravim navikama, namirnicama i životu. Koliko je izazovno u ovom vremenu ostati "zdrav" i voditi se zdravim navikama?

- U svim vremenima je važno ostati zdrav i preferirati zdrave životne navike i puteve. Najkraće to oslikava jedna poslovica "Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu". Maja Volk je imala put kojim se teže ide i uspela je zdravim režimom ishrane i života da sebe prevede iz jednog otpisanog stanja u najzdravije moguće. Poučno, hrabro, naučnofantastično. Nas dve, u TV kulturnom magazinu "Život punim plućima" često govorimo o ovoj temi.

Možete li da nam opišete saradnju sa Majom Volkom?

- Moja saradnja sa Majom Volk datira od 2014. godine, kada je došla kod mene kao izvršnog direktora za prodaju i marketing u Zepter, sa idejom da otpočnemo saradnju po pitanju njene emisije. Posle toga bila mi je jedan od recenzenata u više mojih knjiga. Ostalo je istorija. Jednostavno, danas nam se poslovni putevi prepliću u više pravaca. Sjajan smo tandem jer je Maja neposredna, vesela, improvizator, ne priprema se taksativno za gosta, spontano reaguje u emisiji, dok sam ja malo hladnija i vojničkija varijanta i štreber. Publici je taj spoj interesantan, a svi zajedno uživamo u kulturnim i umetničkim sadržajima, mada smo i dosta humanitarnih akcija priredili u emisiji, potom ekoloških, turističkih, modnih tema.

Autor ste i TV kulturnog magazina "Život punim plućima". Da li Vi živite život punim plućima i koliko je to svima nama neophodno danas?

- Svima nam je nužno neophodno. Ja sam, hvala Bogu, uredila svoj život tako, da mogu da kažm da živim punim plućima. Imam sedam svojih poslova, do deset, koje volim, koje i ne doživljavam kao posao, jer su kreacije u kojima uživam. Uređujem svoje radno vreme, nemam šefa, nemam korporativne planove, ja ih kreairam, oslobodila sam se predugih korporativnih sastanaka, kolegijuma, koji su, manje više, orbita. Kipim od sopstvenog stvaralaštva i ne mogu da odgovorim na sve pozive za gostovanja, pronosim kulturu i umetnost, misionarski. Od umetnosti i zarađujem, jedan dobar procenat od ukupnih prihoda. Uživam dok gledam razvoj virtuozne poslovne i umetničke karijere sina, koji od 52 ispita do sada ima 52 desetke, sve u roku i redovni deo studiranja i master na pravnom i sada na bogoslovskom fakultetu. U najljubavnijoj sam simbiozi sa svojim mačkom Bebanom koji me je uveo u božansku dimenziju ljubavi. Onu, najčistiju, bez kalkulacije, kako to samo mačke znaju, mada i generalno, životinje. Imam samo nekoliko prijatelja i bogata sam. Ostalo su poznanici, poslovni partneri. Svima oko sebe sam dala sve i onda kada su mi pucali u leđa, kukavički, izdajnički, na pravdi Boga i tako sam porasla u nadljudsko i iako ranjena njihovim zlom, trčala sam da im pomognem, pružim ruku, dam, pa i život spasim. I tako, zverski ranjenoj, dok su mi okretali leđa, govorila sam "polako, a ja te i dalje volim" jer ne znam drugačije. Život punim plućima, srećna i kad sam nesrećna.

Vi ste i humanitarni radnik i za Vaš rad i doprinos ste i nagrađivani. Koliko je danas humanost bitna i šta ona za Vas predstavlja?

- Kažu o humanitarnom radu i humanosti, ne treba govoriti. Ja ne mislim tako jer treba. Posebno u današnje vreme bezosećajnih, često, surovih ljudi. Što više treba i činiti humane gestove i govoriti o njima, jer tako širimo dobro delo, manifestujemo dobro, pa će i loši biti bolji. Ja sam kodirana, što kažu, od rođenja, da samo smišljam kako da pomognem, pružim, učinim za drugoga, pa i na svoju štetu. I čak, iako to ne radim da bih dobila nešto zauzvrat, uvek mi se obilato dobrim vrati, da ostanem u šoku. To je ta ravnoteža. Nagrađivana sam za svoj humanitarni rad, ali eto, o tim nagradama ne bih.

Kako uklapate sve svoje privatne i poslovne obaveze?

- Svoje poslove živim i uživam u njima jer su moje stvaralaštvo. Ne odvajam ih od privatnog života, jer to sam ja. Ne uklapam ih. Živim ih. Punim plućima - jasno i hrabro nam je rekla sagovornica Maria Viktorija.

(Ona.rs)