ČUVENA FOTOGRAFIJA joj je donela slavu ali i PROKLETSTVO: 40 godina kasnije otkriva pakao koji je proživela

Pre četrdeset godina, jedna fotografija je preplavila svet i zauvek se urezala u pamćenje miliona. Jednostavno nazvana "Devojčica iz Avganistana", ta slika je prikazivala prodorne zelene oči i lice premladog deteta, obeleženo brigom i neizvesnošću izbegličkog života. Šarbat Gula je postala simbol ne samo ljudske patnje, već i neverovatne snage, prkosa i otpornosti u lice ratnog ludila.

Mnogi se sigurno pitaju: Gde je ta devojčica danas? Da li se vratila u svoju razorenu domovinu ili je pronašla utočište negde daleko? Tek 17 godina nakon što se njeno lice pojavilo na naslovnici National Geographic-a 1985. godine, saznali smo njeno ime - Šarbat Gula.

Preporučujemo

Život je nije mazio. Američki fotoreporter Stiv Mekari, koji je radio za čuveni magazin, pronašao ju je 1984. godine u izbegličkom kampu na granici Avganistana i Pakistana. U jednoj školi za devojčice, prvi put je ugledao te neverovatne zelene oči dvanaestogodišnje devojčice. Iako je pokušavala da sakrije lice, u skladu sa običajima, Mekari ju je, uz pomoć učitelja, ipak uslikao.

Pogled pun straha, ali i ponosa

Natpis ispod portreta glasio je "Zabrinuti pogled otkriva strahove avganistanske izbeglice". Kasnije je Šarbat priznala da se seća samo besa koji je osećala dok je fotografisana. U njenoj kulturi, otkrivanje lica i kontakt očima sa muškarcima van porodice smatralo se nametljivim, a Mekari nije imao dozvolu da je slika.

Ipak, ta fotografija je Mekariju donela svetsku slavu, dok Šarbat Gula, tada neznajući ništa o tome, nije dobila ništa. O svemu je saznala tek 2002. godine, kada ju je Mekari pronašao ponovo.

Njen život je bio, nažalost, tipičan za mnoge žene u Avganistanu. Majku je izgubila sa samo osam godina. Poput hiljada sunarodnika, potražila je sigurnost u Pakistanu. Školu je napustila godinu dana nakon snimanja te čuvene fotografije i sa samo 13 godina udala se za lokalnog pekara. Prinudni brakovi su, nažalost, deo tradicije tog podneblja, gde devojčice često postaju neveste pre punoletstva, a obrazovanje ostaje san. Život žene tamo vredi manje od kamile - jezivo, zar ne?

Ubrzo je rodila prvo od petoro dece. Jedna ćerka je preminula sa 22 godine, ostavivši za sobom dvomesečnu bebu. Ostala je i bez supruga, koji je preminuo od hepatitisa C.

Od deportacije do azila u Italiji

Godine 2016. uhapšena je u Pakistanu zbog boravka sa lažnim dokumentima. Nakon 15 dana pritvora, deportovana je nazad u Avganistan. U Kabulu ju je dočekao tadašnji predsednik Ašraf Gani, obećavajući joj finansijsku pomoć - kuću i 700 dolara mesečno za život i medicinske troškove.

Međutim, kada su talibani preuzeli Kabul 2021. godine, Šarbat je ponovo morala da beži, suočena sa pretnjama. Ovog puta, sa porodicom je stigla do Italije, gde im je iste godine odobren status izbeglica.

Kada ju je Stiv Mekari ponovo pronašao, Šarbat je imala oko trideset godina i tada je prvi put saznala da je postala svetski fenomen. Mekari je za nju rekao da je njena fotografija "pokazala njeno dostojanstvo, srce, hrabrost i istrajnost", te da je "humanizovala istinsku borbu za ratne izbeglice širom sveta, bez ijedne izgovorene reči".

- Ta slika mi je donela mnogo problema… Više bih volela da nikada nije snimljena, priznala je Šarbat u intervjuu za La Republiku 2022. godine.

Dodala je da je, u avganistanskoj kulturi, za ženu neprihvatljivo da se pojavljuje na fotografijama. Ipak, kasnije je shvatila da je postala "izvor podrške i pomoći mnogim ljudima koji su bili u istom izbegličkom paklu".

Njena najveća borba je bila za obrazovanje svojih ćerki. Sada u Italiji, "slobodna da bira", kako kaže, njena ćerka želi da postane doktor, a Šarbat je obećala da će učiniti sve da joj se ta želja ostvari.

- Bila sam srećna što niko nije znao ko sam, rekla je Šarbat.

Italijani su bili ljubazni, ali jezička barijera joj je otežavala komunikaciju. U bolnici su je doktori prepoznali, ali u početku nisu verovali da je to zaista ona.

Danas ima samo 53 godine, ali njeno lice nosi tragove svih životnih nedaća. Ipak, njene oči ostaju iste - prodorne, pune prkosa i ponosa. Ona će zauvek ostati "Devojčica iz Avganistana", simbol snage i nade, baš kao i najpoznatija umetnička dela. Njena priča je podsetnik da iza svake poznate slike stoje stvarne sudbine, često teže nego što možemo da zamislimo.

(Ona.rs)