Majka je zbog sramote HLADNOKRVNO NAPUSTILA devojčicu rođenu bez ruku: Njena poruka će vas slomiti i izlečiti

Klejdi sada ima 17 godina, a kao jedanaestogodišnja devojčica iz Gvatemale dala je ovaj intervju. Naime, rođena je bez ruku, ali njena priča je daleko od tužne. U mnogim siromašnim zajednicama Gvatemale, dete sa fizičkim nedostacima često bi se smatralo inferiornim i bez nade za budućnost. Nažalost, Klejdi se suočila sa okrutnom realnošću kada ju je rođena majka napustila u njenoj trećoj godini, posramljena zbog njenog hendikepa.

Međutim, život Klejdi dobio je potpuno drugačiji tok zahvaljujući ljubavi i veri njene bake Vikitaline i podršci tutorke iz hrišćanske organizacije Compassion International. One su u Klejdi prepoznale neizmeran potencijal, daleko iznad fizičkih ograničenja.

Preporučujemo

Danas, Klejdi ne samo da uspešno piše, već osvaja nagrade za svoje radove! Pravo čudo!

Mudrost deteta: Četiri lekcije za život

Ovaj kratak, ali neverovatno moćan esej koji je napisala svedoči o njenoj snazi i mudrosti. Klejdi sama kaže: "Srećna sam zbog ovakve situacije. Rođena sam vrlo zdrava, sa 3,6 kilograma u 7 sati ujutru. Rođena sam bez obe šake, ali mogu sve. Osećam se odlično jer sam osoba, ista kao i drugi. Bog me je ovakvom stvorio i naučila sam kako da koristim svoje podlaktice umesto dlanova".

Ona sa nama deli četiri životne lekcije koje je naučila živeći bez šaka:

Bog nas je sve stvorio jednakim

Klejdi veruje da je Bog dobar prema njoj i da joj je pomogao da razvije svoje sposobnosti u učenju. Kaže da je najbolja učenica u svom razredu i uvek je ona koja predvodi, a prijatelji joj govore da bi voleli da imaju njene sposobnosti učenja.

Ne obaziri se na nepoštovanje

Naučila je kako ne treba da obraća pažnju na one koji se prema njoj odnose sa nepoštovanjem. Ističe da ima dobar odnos sa prijateljima koji je poštuju i odnose se prema njoj s ljubavlju.

Ograničenja ne postoje

U svom životu je naučila da ne postoje ograničenja i da može učiniti sve što želi jer je Bog podržava da ide napred.

Upornost je ključ

Smatra da sa svojim sposobnostima ne bi trebalo da odustane, već da istrajava iz dana u dan. Želi da pokaže svetu da, ako ona to može, onda i oni mogu naučiti kako da zauvek budu srećni.

Ovo je delo jedanaestogodišnjakinje koja je u svom kratkom životu iskusila traume veće od mnogih od nas. Činjenica da se može izraziti sa takvim samopouzdanjem, bez obzira na sve što joj se dogodilo, zaista je čudo. Posebno je fascinantno to što piše, iako nema ruke, vešto koristeći svoje podlaktice.

Baka i tutor: Podrška koja menja sve

Predrasude protiv dece sa telesnim nedostacima su, nažalost, pogodile Klejdi od malih nogu. Nakon što ju je majka napustila, njena draga baka, Vikitalina, prihvatila je odbačeno dete i pružila joj dom i neizmernu ljubav.

- Bilo mi je žao zbog onoga što je moja ćerka mislila o Klejdi i kako se osećala. Znala sam da će zbog njenih posebnih potreba, biti izazov odgajati je. Ali verovala sam Bogu, kaže Vikitalina.

Vikitalina je Klejdi tretirala kao svako drugo dete, verujući da može prevazići ograničenja i uspeti. Ključnu podršku pružao joj je i Džamin, tutor iz Compassion centra. Upravo je Džamin naučio Klejdi da piše.

- Odnosim se prema Klejdi kao prema svim drugim devojčicama u Compassion centru. Verujem da ona ima iste sposobnosti i mogućnosti kao i drugi. Iz tog razloga sam je naučio kako da drži olovku zglobovima. Vrlo je brzo to naučila! - kaže Džamin.

Verujući u sposobnosti svoje unuke, Vikitalina je donela hrabru odluku: ispisala je Klejdi iz škole za decu sa posebnim potrebama i upisala je u lokalnu, javnu školu. Znala je da će to biti izazov zbog nedostatka resursa, ali je verovala da je Klejdi izuzetna devojčica.

Vikitalina je bila u pravu. Klejdi kaže da je promena škola donela veliko poboljšanje u njenom životu. Prijatelji iz crkve i Compassion centra su joj rado pomagali sa svim poteškoćama.

- Volim svoje prijatelje! Jako mi puno pomažu ako trebam bilo šta. Ako trebam olovku, neko će mi je dati. Ako trebam dodatnu pomoć u nečemu, neko mi pomogne, kaže Klejdi sa sjajem u očima.

Poruka nade i inspiracije za sve žene

Zbog prepreka koje je savladala, Klejdi zrači neverovatnim samopouzdanjem. Zahvaljujući njoj, mnogi ljudi u njenoj zajednici sada drugačije razmišljaju o deci sa telesnim nedostacima. Više se na takvu decu ne gleda kao na sramotu ili teret, već se podstiču da ostvare svoj pun potencijal.

- Volim to kako centar i moj tutor Džamin veruju u mene i kako su mi podrška. Bila sam tužna zbog moje prošlosti, ali zahvaljujući ljubavi prijatelja iz centra, mojoj baki i Bogu, srećna sam, kaže Klejdi.

Klejdi se nada da može biti ohrabrenje drugoj deci sa telesnim nedostacima.

- Želim da podržim decu koja imaju potrebe slične mojima i da ih ohrabrim da se ne osećaju kao da su sami. Čak i ako su poput mene, bez roditelja, Bog će uvek biti tamo za njih, kaže Klejdi.

Ova priča je snažan podsetnik da ne smemo odustajati od svojih snova i ciljeva, bez obzira na prepreke. Klejdina poruka "Ako ja to mogu, onda i oni mogu" je poruka koju i mi želimo da prenesemo svakoj ženi. Nema ograničenja kada verujemo u sebe i imamo podršku.

(Ona.rs / Compassion)