Ovih 6 popularnih cvetova stručnjaci savetuju da izbegavate: Prelepi su, ali prave haos i uništavaju baštu

Bašta puna cveća izgleda kao razglednica: boje, mirisi i osećaj da ste prirodi dali mali komad prostora. Ali nisu sve biljke koje deluju bezazleno zapravo dobar izbor. Neke vrste, upozoravaju hortikulturni stručnjaci, mogu da se pretvore u pravu noćnu moru za baštovane. Brzo se šire, privlače štetočine ili potiskuju druge biljke koje pokušavate da uzgajate.

Jednogodišnje cvetnice često biramo jer brzo daju efekat. Posadite ih u proleće, a tokom cele sezone uživate u cvetu i boji. Međutim, stručnjaci upozoravaju da neke od njih mogu napraviti više problema nego koristi, posebno ako se nekontrolisano razmnožavaju ili loše utiču na lokalni ekosistem.

Preporučujemo

Ankit Sing, profesor hortikulture i stručnjak za ukrasne biljke na Univerzitetu u Mejnu, kao i Meri Filips iz Nacionalne federacije za divlji svet, izdvajaju nekoliko popularnih cvetnica koje bi, kažu, trebalo dobro razmotriti pre nego što ih unesete u svoju baštu.

Tropska mlečika

Tropska mlečika (Asclepias curassavica) često se prodaje kao dekorativna biljka koja privlači leptire, posebno monarhe. Međutim, problem nastaje u toplijim klimatskim zonama gde ova biljka ne odumire tokom zime kao što to čine njene prirodne, autohtone vrste.

Kako objašnjava Meri Filips, upravo zbog toga može da poremeti migracione obrasce leptira monarha. Kada biljka ostaje zelena tokom cele godine, leptiri mogu početi da se razmnožavaju van svog prirodnog ciklusa. Osim toga, ovakvi uslovi povećavaju šansu širenja parazita koji napada ove leptire. Zbog toga stručnjaci savetuju da se umesto tropske mlečike sade autohtone vrste mlečike koje su prirodno prilagođene lokalnoj klimi.

Noćna dama

Biljka poznata kao "četiri sata" ili noćna dama (Mirabilis jalapa) otvara svoje cvetove predveče i zbog toga je dugo bila omiljena u vrtovima. Ipak, iza tog romantičnog imena krije se biljka koja se izuzetno lako širi.

Prema rečima Ankita Singa, ova vrsta može postati invazivna jer se razmnožava i putem gomolja i putem semena. Kada se jednom ustali u zemljištu, uklanjanje postaje naporno jer zahteva iskopavanje mesnatog korena. Dodatni problem je što u nekim regionima privlači japanske zlatice, štetočine koje mogu ozbiljno oštetiti biljke.

Različak

Različak, poznat i kao kukuruzni cvet (Centaurea cyanus), mnogima je simbol starinskih livada i rustične lepote. Ipak, u vrtovima može da postane naporan gost.

Stručnjaci upozoravaju da se ova biljka agresivno samoseje. Ako se ne kontroliše, brzo može preuzeti gredice i potisnuti druge biljke. Nakon cvetanja brzo gubi formu i često ostavlja zapušten izgled u bašti, osim ako se ne planira sukcesivna sadnja koja će zameniti biljke koje su završile ciklus.

Zbog toga stručnjaci često preporučuju sadnju domaćih vrsta astera koje pružaju nektar i hranu leptirima i drugim oprašivačima.

Lepi jova

Lepi Jova (Impatiens walleriana), poznat i kao Vredna Liza, odnosno Busy Lizzie, jedna je od najčešćih cvetnica za senovite vrtove. Njeni jarki cvetovi mogu trajati nedeljama i zato se često smatra sigurnim izborom.

Međutim, ova biljka je izuzetno osetljiva na plamenjaču. Kada se bolest pojavi, može da se zadrži u zemljištu i ostacima biljaka, što znači da cele gredice mogu propasti usred sezone. U vlažnim klimama to često znači da sredinom leta ostajete sa praznim gredicama. Kao pouzdaniju alternativu stručnjaci preporučuju begonije ili novu gvinejsku impacijensu, koje su otpornije.

Pauk-cvet

Pauk-cvet (Cleome) privlači pažnju svojim neobičnim cvetovima koji izgledaju gotovo egzotično. Osim toga, cveta dugo i ne zahteva mnogo nege, pa je popularan među baštovanima koji žele efektan vrt bez mnogo posla.

Ipak, ova biljka ima jednu osobinu koja mnogima smeta: obilno se samoseje. To znači da se sledeće godine može pojaviti na mestima gde je niste planirali. Donji listovi često požute i otpadaju, pa stabljike ostaju ogoljene, a pojedinim baštovanima smeta i njen jak miris.

Zapadnoindijska lantana

Zapadnoindijska lantana (Lantana camara) poznata je po živim bojama i sposobnosti da podnese velike vrućine. Zbog toga je čest izbor u toplijim krajevima, gde privlači leptire i druge oprašivače.

Ipak, u mnogim delovima sveta smatra se invazivnom biljkom. Lantana se širi agresivno i može potisnuti domaće biljke od kojih zavisi lokalni životinjski svet. Kada jednom zauzme prostor, teško je kontrolisati njeno širenje.

Bašta ne zavisi samo od lepote pojedinačne biljke, već od ravnoteže koju stvarate među njima. Zato stručnjaci sve češće savetuju jednostavno pravilo: birajte biljke koje su prirodno prilagođene vašem podneblju. One su otpornije, zahtevaju manje nege i mnogo bolje podržavaju lokalni ekosistem.

(Ona.rs)