Zavirite u najrazigraniji vrtić u Novom Sadu, liči na mali dečji grad: Pozavidele bi mu i skandinavske zemlje

Postoje prostori koji su napravljeni da budu lepi, i postoje oni u kojima se na prvi pogled vidi da je neko zaista razmišljao o ljudima koji će u njima boraviti. A kada su ti ljudi deca, pravila postaju potpuno drugačija.

Upravo takav je vrtić Familija u Novom Sadu, čiji je enterijer, ali i uređenje spoljašnjeg prostora, osmislila arhitektica i dizajnerka enterijera Sonja Brstina. Rezultat je mesto koje više podseća na mali dečji svet nego na klasičnu predškolsku ustanovu - prostrano, šareno, razigrano i prepuno prostora za igru, istraživanje i kretanje.

Preporučujemo

I dok se savremeni vrtići širom sveta sve više okreću prirodnim materijalima, fleksibilnim prostorima i dizajnu koji podstiče samostalnost dece, ovaj novosadski projekat pokazuje da i kod nas može da nastane prostor koji izgleda kao da je izašao iz neke od skandinavskih knjiga o savremenoj arhitekturi za decu.

Kada prostor počne da razmišlja kao dete

Najzanimljiviji deo ovog projekta krije se zapravo u jednoj jednostavnoj ideji: šta bi se dogodilo kada bismo prestali da projektujemo prostor iz perspektive odraslih i pokušali da ga osmislimo onako kako ga vidi dete?

Zaboravite na sterilne, neutralne prostorije, strogo raspoređen nameštaj i prostore koji služe samo jednoj svrsi.

Ovde je sve drugačije.

Sobe su prostrane i ostavljaju dovoljno mesta za kretanje, igru i različite aktivnosti. Zidovi nisu samo granice prostorije, već postaju deo igre, a zaobljene forme i vedre boje stvaraju atmosferu u kojoj dete ima osećaj da je zakoračilo u neki potpuno novi svet.

Posebna pažnja posvećena je tome da prostor ne bude prenatrpan, ali ni prazan. Svaki njegov deo ima svoju funkciju, a istovremeno ostavlja dovoljno slobode da dete samo pronađe način na koji će ga koristiti.

Jer dete ne vidi sobu samo kao sobu.

Za njega je zid možda planina, kućica može da postane zamak, a tunel - tajni prolaz.

Od penjalica do tunela - ovde je igra deo arhitekture

Jedan od najzanimljivijih elemenata nalazi se upravo u načinu na koji su igra i arhitektura spojene.

U prostoru za boravak nalaze se elementi za penjanje i igru, dok se u dvorištu nastavlja čitava mala avantura.

Tu su kućice za igru, prostor za košarku, tobogan, brda kroz koja deca mogu da se provlače i penju, kao i različiti kutci namenjeni istraživanju.

Umesto da se dvorište posmatra samo kao ograđena površina u kojoj će deca provesti deo dana, ono je projektovano kao produžetak enterijera.

Jedan deo postaje poligon, drugi mesto za igru, treći prostor za odmor, a tu su i biljke o kojima mališani mogu da brinu i koje mogu sami da zalivaju.

Takvi detalji možda odraslima deluju mali, ali za dete predstavljaju čitav svet.

Jer upravo kroz ovakve aktivnosti ono uči da posmatra, dodiruje, istražuje, brine o nečemu i samostalno donosi odluke.

Trpezarija izgleda kao "candy shop"

Posebno zanimljiv deo vrtića je i trpezarija.

Umesto klasičnog prostora za obedovanje, napravljen je vedar i vizuelno upečatljiv ambijent koji podseća na candy shop.

Boje i detalji stvaraju potpuno drugačiju atmosferu od one koju obično vezujemo za vrtićke trpezarije, a istovremeno je prostor uredan, funkcionalan i prilagođen svakodnevnom korišćenju.

To je možda i najbolji primer filozofije koja se provlači kroz čitav projekat - funkcionalnost ne mora da znači dosadu.

Nema "nepotrebnog" prostora

U jednom klasičnom prostoru svaki kvadratni metar obično mora da ima jasno opravdanje.

Ovde je logika drugačija.

Prostor za igru, trčanje, provlačenje ili jednostavno zadržavanje nije višak. On je neophodan.

Upravo zato su prostorije prostrane, a njihova organizacija ostavlja mogućnost da se isti ambijent koristi na različite načine.

Ideja je da dete nije samo korisnik prostora, već njegov aktivni učesnik.

I zato su granice između "učionice", "igraonice" i "dvorišta" mnogo manje rigidne nego što smo navikli da vidimo.

Iza projekta stoji Sonja Brstina

Autorka ovog projekta je novosadska arhitektica i dizajnerka enterijera Sonja Brstina, koja je diplomirala arhitekturu na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Od 2005. godine posluje kao preduzetnica, a na čelu je studija za dizajn enterijera Gradnja.rs.

Njeno iskustvo obuhvata veliki broj stambenih i poslovnih projekata, a prema dostupnim podacima, njen portfolio broji više od 100 realizovanih projekata širom Srbije.

Ono što se kroz njen rad posebno izdvaja jeste spremnost da se poigra bojama, formama i rasporedom prostora. To se vidi i u ranijim projektima - od enterijera u kojima je kolorit glavni element do prostora u kojima su zaobljene forme i detalji prilagođeni deci.

Kod ovog vrtića, međutim, ta ideja dobija potpuno novu dimenziju.

Jer ovde nije dovoljno napraviti lep enterijer.

Potrebno je napraviti prostor u kojem dete želi da bude.

Vrtić kao mali grad za decu

Vrtić Familija nalazi se u Ulici Lilike Bem 9 u Novom Sadu, a namenjen je deci od jasličkog do predškolskog uzrasta. U okviru objekta nalaze se prostrane sobe, trpezarija, kuhinja, fiskulturna sala, dvorište za igru i posebna izolaciona soba.

Ali ono što ga izdvaja nije samo broj prostorija.

Već način na koji su one povezane sa idejom detinjstva.

Ovde dete može da se penje, provlači, trči, igra košarku, igra se u kućici, spušta niz tobogan, istražuje dvorište ili zaliva biljke.

I sve to bez osećaja da je igra nešto što se događa "sa strane".

Igra je ugrađena u sam prostor.

Možda je upravo zato ovaj vrtić toliko drugačiji od onoga što obično zamišljamo kada čujemo reč "vrtić".

Nije hladan. Nije sterilan. Nije napravljen samo da bude praktičan.

On je veseo, maštovit i pomalo nestvaran - baš onakav kakav bi prostor za decu i trebalo da bude.

Jer ako odrasli projektuju svoje domove tako da u njima žele da uživaju, zašto bi deca zaslužila išta manje?

Ovo nije prostor po meri odraslih. Ovo je mali svet napravljen po meri dece.