Volite kratke rukave i zimi: Pregrejan stan ima svoju cenu, evo na koliko podesiti grejanje

Napolju hladno, radijatori vreli, a u stanu dovoljno toplo da dan provedete u majici kratkih rukava. Mnogima je upravo to predstava zimskog komfora, ali dodatno pojačavanje grejanja ne znači uvek i prijatniji boravak. Često samo povećava potrošnju, dok se prostorija zagreva više nego što je ukućanima potrebno.

Za većinu domaćinstava temperatura od 19 do 20 stepeni može biti dobra početna tačka, uz prilagođavanje potrebama ljudi koji u prostoru borave. Nije isto da li se krećete i obavljate kućne poslove ili satima sedite za računarom, kao što ni dobro izolovan stan ne zadržava toplotu na isti način kao prostor kroz čije prozore neprestano struji hladan vazduh.

Preporučujemo

Zato idealnu temperaturu ne treba tražiti samo na termostatu, već i u tome koliko vam je zaista prijatno, bez pregrevanja i bez potrebe da trpite hladnoću zbog uštede.

Oko 20 stepeni je dobar početak, ali ne odgovara svima isto

Ako vam je hladno, krenite od umerenog podešavanja i temperaturu povećavajte postepeno. Podizanje termostata na mnogo višu vrednost kod većine klasičnih sistema neće brže zagrejati prostoriju, već će grejanje duže raditi kako bi dostiglo zadatu temperaturu.

Posebnu pažnju zahtevaju starije osobe, ljudi koji se slabije kreću i oni sa hroničnim bolestima. Svetska zdravstvena organizacija navodi 18 stepeni kao predloženu bezbednu donju granicu za opštu populaciju tokom hladnog perioda, dok osetljivim grupama može biti potrebna viša temperatura. To, dakle, nije preporuka da svima u kući treba da bude tačno 18 stepeni.

Ni uključivanje grejanja ne treba vezivati isključivo za datum ili jednu spoljašnju temperaturu. Mnogo je važnije koliko je hladno u samom domu, kakva je izolacija i ko u njemu boravi. Stan može postati neprijatno hladan i kada napolju nije naročito niska temperatura, posebno posle više oblačnih i vlažnih dana.

Drugačije preporuke važe za prostoriju u kojoj beba spava. Organizacija The Lullaby Trust savetuje temperaturu između 16 i 20 stepeni, uz odgovarajuću odeću i laganu posteljinu ili pravilno odabranu vreću za spavanje. Važno je izbegavati pregrevanje, koje je povezano sa povećanim rizikom od sindroma iznenadne smrti odojčeta.

Da li je bebi pretoplo bolje je proveravati dodirom grudi ili zadnjeg dela vrata nego prema šakama i stopalima, koji mogu biti hladniji i kada joj je sasvim prijatno.

Toplotu zadržite u sobi, umesto da stalno pojačavate grejanje

Pre nego što ponovo posegnete za termostatom, proverite da li radijator zaklanjaju kauč, teške zavese ili drugi predmeti. Kada je prostor oko njega slobodan, topao vazduh lakše cirkuliše kroz sobu.

Zavese možete zatvoriti kada padne mrak kako biste smanjili gubitak toplote kroz prozore, ali tako da ne prekrivaju radijatore. Zatvaranje vrata između prostorija koje grejete na različite temperature takođe može pomoći da se toplota zadrži tamo gde vam je najpotrebnija.

Sobe koje retko koristite ne moraju biti zagrejane kao dnevna, ali ih ne treba pustiti da se potpuno ohlade, posebno ako se u njima već javlja kondenzacija. Vlaga i buđ ne zavise od jednog broja na termometru, već i od provetravanja, količine vlage u vazduhu i temperature zidova.

Ako imate termostatske ventile, njima možete prilagoditi grejanje pojedinačnim prostorijama. Tajmer ili programabilni termostat mogu pomoći da stan bude zagrejan kada ustajete ili se vraćate kući, uz raspored koji odgovara vašem sistemu grejanja.

Snižavanje temperature za jedan stepen može smanjiti potrošnju, ali konkretna ušteda zavisi od izolacije, energenta, načina obračuna i spoljašnjih uslova. Zato obećanje o određenom procentu manjeg računa nije jednako primenljivo na svaki stan.

Dom treba da bude dovoljno topao da u njemu normalno funkcionišete. Ako zimi sedite u kratkim rukavima, a zatim otvarate prozor jer je zagušljivo i prevruće, verovatno ima prostora da grejanje malo smanjite.

(Ona.rs)