Koje povrće je najzdravije? Dijetetičari na prvo mesto stavljaju ono koje mnogi nisu voleli u detinjstvu

Niz hranljivih materija krije se iza ove vrste hrane

Raznovrsna ishrana je kod svakog čoveka jako bitna, dovoljan unos vitamina, minerala i ostalih nutrijenata koje su potrebne telu.

Istina je da manje u organizam unosimo povrće, svakako ne onoliko koliko je potrebno za optimizaciju zdravlja. U nastavku pogledajte listu od 14 najzdravijih vrsta povrća prema dijetetičarima. Na prvo mesto stavljaju upravo ono koje mnogi od nas nisu voleli u detinjstvu.

Spanać

Spanać zauzima glavnu nagradu kao najzdravije povrće zbog niza hranljivih materija i prednosti koje nosi. On sadrži brojne vrste antioksidanata koji štite od raka, srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2. Ujedno je i pun drugih esencijalnih vitamina i minerala, uključujući folat, vitamin A, K i C, piše "Today".

Kelj

Kao i ostalo lisnato povrće, kelj ima antioksidante koji smanjuju oksidativni stres koji oštećuje ćelije - fenomen koji doprinosi nizu hroničnih problema. Između ostalog uključuju i 25 odsto dnevnih potreba za kalcijumom.

Brokoli

Ovo povrće krstaša prepuno je jedinjenjima koja se bore protiv raka. Među mnogim drugim hranljivim sastojcima, brokoli je bogat vitaminom C, antioksidantom koji igra ulogu u zdravlju kože, apsorpciji gvožđa i funkcionisanju imuniteta.

Slatki krompir (batat)

Narandžasta boja slatkog krompira govori vam da je bogat beta-karotenom, hranljivom materijom sa antioksidativnim i antiinflamatornim svojstvima. Pokazalo se da on štiti od oštećenja od sunca i drugih stresora kože iz okoline.

Šargarepa

Ovo povrće vam može pomoći da upravljate težinom bolje od drugih vrsta. Jedna studija je pokazala nižu stopu gojaznosti među ljudima sa visokim unosom šargarepe u poređenju sa onima koji jedu puno spanaća, brokolija i drugog zelenog povrća.

Paradajz

Iako je paradajz tehnički voće, mi ga tretiramo kao povrće. Jedna studija je otkrila da je mešavina antioksidanta uključujući karotenoide paradajza dovela do preokretanja bora i poboljšanja tonusa kože dok je štitila kožu od štetnih UVB zraka sunca.

Crvene paprike

Crvena paprika ima najveću količinu vitamina C od svih paprika. Jedna studija je otkrila da je nedostatak vitamina C povezan sa većim stopama depresije i kognitivnih oštećenja. Druga studija je otkrila da pomaže u boljem fokusu i radnom memorijom.

Cvekla

Ono što cveklu čini jedinstvenom je količina nitrata koju sadrži. Ovo jedinjenje pomaže u širenju krvnih sudova, omogućavajući da krv bolje teče, poboljšava krvni pritisak i smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Osim toga, kada krv bolje teče, dobijate bolju oksigenaciju mozga.

Karfiol

Osim što je laka zamena za pirinač, krompir i testo za picu, karfiol se može pohvaliti brojnim potencijalnim zdravstvenim prednostima. Pokazalo se da sulforafan u karfiolu usporava proces starenja, štiti mozak od bolesti i potencijalno čuva kognitivne sposobnosti kod ljudi sa određenim poremećajima.

Pečurke

Pečurke su mnogo više od preliva za salatu ili dodatak jelu. Bogate su esencijalnim vitaminima i mineralima i mogu biti značajan izvor vitamina D. Osim toga, određena jedinjenja u pečurkama, posebno beta-glukan, imaju antiinflamatorne, antioksidativne i antidijabetesne efekte.

Crni luk

Crni luk je mnogo više od samog dodatka hrani. Izuzetno je bogat vrstom vlakana zvanom inulin koja ima prebiotičku aktivnost. Prebiotici su izvor goriva za korisne bakterije u crevu. Kao takvi, oni doprinose zdravom crevu i upravljanju holesterolom, zapaljenjem i regulacijom raspoloženja, koje kontroliše crevni mikrobiom.

Prokelj

Prokelj u sebi sadrži vitamin C, vlakna, karotenoide i sulforafan. U poređenju sa starijim ženama koje su jele malo ovog povrća, one koje su konzumirale veće količine imale su manje nakupljanja kalcijuma u ​​arterijama, što je pokazatelj ishoda srčanih bolesti.

Kukuruz

Dok se kokice, tortilje od celog kukuruza i drugi slični proizvodi smatraju celim žitaricama, kukuruz u klipu i njegova zrna su skrobno povrće. Glavni karotenoidi u kukuruzu, jedini su karotenoidi koji se nalaze u zrnu, a istraživanja su otkrila da ova jedinjenja štite oči i odlažu napredovanje određenih problema sa vidom, uključujući kataraktu.

Bundeva

Šolja konzervirane, nezaslađene bundeve sadrži sedam od 25 do 38 grama vlakana koja su vam potrebna dnevno. Sadrži više od 10 odsto dnevne vrednosti kalijuma, magnezijuma, vitamina C, vitamina K i vitamina A. Plus, karotenoidi u bundevi povećavaju prirodnu zaštitu tela od sunca.

(Ona.rs)