Ubeđena sam da neko drugi živi u mom telu, a moj suprug se slaže: Ovo je sada naš život

Žena po imenu Amber doživela je ogromnu promenu u trenucima kada je ceo svet "stao" zbog pandemije. Kako navodi, tada je otkrila da ima svoje "drugo ja" koju je nazvala Izabel.

- Postala sam svesna da neko drugi živi u mojoj glavi i telu, a Izabel je sa sobom donela sećanja na stvari koje su se ranije dešavale u mom životu. Pretpostavila sam da je Izabel moje unutrašnje dete. Sada kada sam znam da je tamo, naporno sam radila da razumem kako da komuniciram sa njom. Otkrila sam da bi brojanje od jedan do 10 moglo da se iskoristi da je zbliži, i zajedno smo otkrile da nam je pisanje najlakši način da komuniciramo.

Preporučujemo

Pisale smo jedna drugoj i počele da procesuiramo razne traume koje su se dešavale od detinjstva, pa sve do naših tridesetih. Tog decembra, poverila sam se našoj mami i mužu, Benu, da sam u svojoj glavi pronašla ljutitu tinejdžerku koja je preuzela kontrolu kada sam pila. Razumljivo, oboje su bili šokirani - međutim, Benova reakcija me je iznenadila. Rekao mije da "to ima smisla", dodajući da sam se ponašala kao tinejdžer kada sam pijana.

U ovoj fazi, ni Izabel ni ja nismo znale za disocijativni poremećaj identiteta (ili DID, ranije poznat kao poremećaj višestruke ličnosti) i nisam imala pojma šta će doći - navodi ona.

Kako dalje objašnjava, Amber je uvek imala problema sa mentalnim zdravljem tokom tinejdžerskih godina i kasnije, kada je patila od depresivnih epizoda, anksioznosti i slomova zbog kojih je pila antidepresive.

Terapije koje se bave DID-om veoma su retke, a Amber je uz podršku supruga krenula na onlajn seanse.

- Naš muž se mučio da razume, ali je svim snagama uz nas. Isto tako, ne znamo šta će biti kada završimo sa tertapijama - rekla je Amber za "Metro".

Trenutno prihvaćena teorija DID-a je da, kada smo mladi, imamo različita stanja ličnosti, koja se ujedinjuju između šeste i devete godine. Ako dođe do traume, možemo razviti amneziju i disocijaciju između ovih identiteta i možemo živeti odvojeno, ali zajedno, dugi niz godina.

- To se desilo meni – ili nama, kako sada sebe nazivamo. Znamo da imamo mnogo drugih sopstava (takođe poznatih kao „promene“, „delovi“ ili „identiteti“, iako više volimo „ja“ ili „ljudi“) koji dele ovaj život. DID je mehanizam suočavanja. To mi je omogućilo, Amber, da živim (relativno) normalnim životom, bez uticaja na traume koje su se desile tokom našeg detinjstva. Od tada sam shvatila da mnoga moja sećanja više liče na znanje – možda se setim nečega što se dogodilo, ali se to u mom umu pojavljuje kao činjenica, često bez svih informacija i bez ikakve emocionalne vezanosti za sećanja - navodi ona.

(Ona.rs)