Veliki pomak u nauci: Razotkrivena tajna biljke koja stvara retko jedinjenje povezano sa borbom protiv raka

Priroda već vekovima krije odgovore na neka od najtežih pitanja medicine. I dok savremena nauka često pokušava da ih rekonstruiše u laboratorijama, ponekad se ispostavi da su biljke same vrhunski hemičari. Upravo jedno takvo otkriće dolazi sa Univerziteta Britanske Kolumbije u Kanadi, gde su naučnici konačno razotkrili kako biljke proizvode mitrafillin - retko prirodno jedinjenje koje je godinama u fokusu istraživanja zbog potencijalnog antikancerogenog dejstva.

Ovo otkriće ne znači da je lek protiv raka pronađen, ali predstavlja veliki korak ka razumevanju i održivoj proizvodnji supstanci koje bi mogle imati važnu ulogu u budućim terapijama.

Preporučujemo

Zašto je mitrafillin toliko poseban

Mitrafillin pripada maloj i neobičnoj grupi biljnih jedinjenja poznatih kao spirooksindol alkaloidi. Ono što ih izdvaja jeste njihova kompleksna, gotovo “uvrnuta” molekularna struktura. Upravo ta neobična forma omogućava im snažnu biološku aktivnost, zbog koje su povezana sa antiupalnim i antitumorskim efektima u dosadašnjim istraživanjima.

Problem je, međutim, što se mitrafillin u prirodi pojavljuje u izuzetno malim količinama. Nalazi se u tragovima u tropskim biljkama iz porodice kafe, poput mitragine (poznate po kratomu) i unkarije (poznate kao mačja kandža). Zbog toga je njegova izolacija skupa, zahtevna i često neodrživa.

Zagonetka koja je mučila naučnike godinama

Iako je vrednost mitrafillina bila poznata, način na koji biljke uopšte uspevaju da “slože” ovako složeno jedinjenje bio je velika misterija. Naučnici su znali krajnji rezultat, ali ne i proces.

Prelomni trenutak dogodio se kada su istraživači sa UBC Okanagan kampusa identifikovali ključne enzime koji stoje iza ovog procesa. Reč je o specijalizovanim proteinskim “alatima” koji molekule prvo raspoređuju u pravilnu trodimenzionalnu strukturu, a zatim ih dodatno “uvijaju” u konačni oblik mitrafillina.

Jedan od istraživača je taj proces uporedio sa pronalaženjem nedostajućih karika na proizvodnoj traci - tek kada su svi delovi povezani, postalo je jasno kako priroda gradi ovako kompleksne molekule.

Šta ovo znači za budućnost medicine

Najveća vrednost ovog otkrića leži u tome što sada postoji jasan “recept” koji naučnici mogu pokušati da ponove u kontrolisanim uslovima. Umesto da se oslanjaju na seču retkih biljaka ili skupe laboratorijske sinteze, istraživači sada imaju mogućnost da koriste principe tzv. zelene hemije.

To znači potencijalno održivu, ekološki prihvatljiviju proizvodnju mitrafillina i srodnih jedinjenja, uz znatno manje otpada i manji pritisak na prirodne resurse.

Stručnjaci ističu da je ovo važan korak ka razvoju novih lekova koji bi se oslanjali na prirodne mehanizme, ali bili dostupni u mnogo većim količinama nego do sada.

Biljke kao neiskorišćeni saveznici savremene nauke

Ovo istraživanje ponovo skreće pažnju na činjenicu da biljke nisu samo pasivni organizmi, već izuzetno sofisticirani hemijski sistemi. Tokom miliona godina evolucije, razvile su načine da proizvode jedinjenja koja štite od bolesti, infekcija i spoljašnjih pretnji.

Naučnici sa UBC Okanagan naglašavaju da je mitrafillin samo jedan primer ogromnog, još uvek nedovoljno istraženog potencijala biljnog sveta. Sledeći korak njihovog rada biće pokušaj da se isti enzimski mehanizmi prilagode za stvaranje čitavog spektra sličnih terapijskih jedinjenja.

Zašto je ovo važno baš sada

U trenutku kada medicina sve više traga za personalizovanim, ciljanim terapijama i održivijim rešenjima, ovakva otkrića dobijaju dodatnu težinu. Ona ne obećavaju čuda preko noći, ali otvaraju vrata novim pravcima istraživanja koji kombinuju prirodu, tehnologiju i dugoročnu održivost.

Mitrafillin možda neće sutra biti lek na recept, ali razumevanje načina na koji ga biljke stvaraju predstavlja važan korak ka budućnosti u kojoj se odgovori ne traže samo u laboratorijama, već i u prirodi koja nas okružuje.

(Ona.rs / Science daily)