"Mama i tata su umrli od iste bolesti u razmaku od samo nekoliko nedelja": Niko nije ozbiljno shvatio simptome
Delovali su kao ljudi koji su tek zakoračili u godine u kojima se umor podrazumeva. Povremeni kašalj, malo više iscrpljenosti nego ranije, potreba za odmorom. Ništa što bi odmah upalilo alarm. Ništa što bi porodicu nateralo da pomisli da se sprema tragedija.
Za tri sestre, to su bili poslednji dani u kojima su verovale da je sve u redu.
Preporučujemo
Da li se meso dinsta pre motanja sarme? Jedna greška u filu pokvari celu šerpu, evo šta treba raditi
Baka mi je ostavila kuću koju sam nasledio od oca: Maćeha je počela da je preuzima, pa sam je zauvek oterao
U razmaku od nešto više od mesec dana, izgubile su oba roditelja. Od iste bolesti. U istoj bolnici. U istom bolničkom krevetu.
„Ništa nije delovalo ozbiljno“
Njihovi roditelji, Linda i Robert, imali su 63 i 67 godina. Veći deo prethodne godine, kako porodica priča, bili su „sasvim dobro“. Radili su, planirali, funkcionisali.
Jedini znak koji je primećen bio je Robertov umor krajem jeseni.
„Bio je malo letargičan, iscrpljen, ali ništa drastično“, priseća se njegova ćerka Džoana. „Niko od nas nije mislio da je to nešto ozbiljno.“
Tek kada je otišao kod lekara, poslali su ga direktno u bolnicu. Tamo su otkrili da ima rak pluća koji se već proširio na druge organe.
Preminuo je kod kuće početkom decembra.
Istog dana, Linda je imala zakazan pregled zbog upornog kašlja.
Jedan pregled koji je promenio sve
Rezultati su pokazali da i Linda ima rak pluća - u četvrtom stadijumu.
Vest je stigla dok porodica još nije ni počela da se oporavlja od prvog gubitka. Samo nekoliko nedelja kasnije, sredinom januara, Linda je preminula.
„To je bilo apsolutno razarajuće“, kaže Džoana. „Još uvek ne možemo da verujemo da se sve desilo tako brzo.“
Posebno potresan detalj otkriven je tek kasnije.
Ista bolnica. Isti krevet. Isti kraj.
I Robert i Linda bili su smešteni u istoj bolničkoj sobi. U istom odeljenju. Čak i u istom bolničkom krevetu.
„Moja sestra je rekla Lindi, dok je ležala u bolnici, da zna da su ona i tata bili srodne duše“, priča Džoana. „Linda se samo nasmešila.“
Za sestre, taj trenutak ostao je jedan od najtežih, ali i najemotivnijih.
Dvostruki gubitak - i dvostruki teret
Pored tuge, porodica se suočila i sa finansijskim pritiskom. Troškovi sahrane za Roberta već su premašili nekoliko hiljada evra. Sada je potrebno obezbediti gotovo isti iznos i za Lindinu kremaciju.
Džoana je zato pokrenula akciju prikupljanja pomoći kako bi pomogla svojim polusestrama, koje se i dalje bore sa šokom i tugom.
„Pomogla sam koliko sam mogla oko tatine sahrane“, kaže ona. „Ali sada moje sestre moraju da prođu kroz isto. To je ogroman teret u trenutku kada jedva stoje na nogama.“
Porodica koja je ostala zajedno
Ideja da se potraži pomoć došla je od Džoanine majke, iako su se ona i Robert razveli dok je Džoana bila dete.
„Ostali su prijatelji. Bila je slomljena zbog njegove i Lindine smrti“, kaže Džoana. „Rekla mi je da moramo da uradimo nešto kako bismo pomogli devojkama.“
U poruci upućenoj ljudima koji su odlučili da pomognu, porodica ističe da žele da Lindi obezbede dostojanstven oproštaj.
„Linda je bila jedna od najnesebičnijih osoba koje ste mogli da upoznate. Svaka pomoć u ovom trenutku znači više nego što možemo da izrazimo rečima.“
(Ona.rs / Mirror)