Čuveni odmetnici Boni i Klajd: Ljubavna priča začinjena pljačkama i ubistvima

Odmetnik Klajd Barou i njegova partnerka Boni Parker pljačkali su banke i prodavnica tokom velike američke depresije, a smatrani su odgovornim i za niz ubistava

Ozloglašeni romantični duo Boni i Klajd postao je jedan od najpoznatijih američkih odmetnika tokom 1930-ih.

Njihov skoro dvogodišnji zločinački pohod zahvatio je nekoliko država u Sjedinjenim Državama, a njihova banda smatra se odgovornih za ubistvo nekoliko ljudi, uključujući i službenike za sprovođenje zakona.

Preporučujemo

Uprkos masovnom angažovanju službenika za sprovođenje zakona koji je krajem 1932. uključivao i FBI, zloglasni par uspeo je da izbegne vlasti i hapšenje toliko dugo da su postali dva najpoznatijih američka odmetnika.

Dvojac je, na kraju, ipak ubijen u policijskoj zasedi u Luizijani 23. maja 1934, a igrom slučaja, zahvaljujući medijima, njihova ljubavna priča je romantizovana i ekranizovana.

Ko je bio Klajd, a ko Boni?

Rođen 24. marta 1909. godine u Teliku u Teksasu, Klajd Barou je bio peto od sedmoro dece rođene u siromašnoj, ali bliskoj zemljoradničkoj porodici. Farma njegove porodice propala je zbog suše i na kraju su se preselili u Dalas.

Klajd, koji je bio mali i skroman dečak, pohađao je školu do 16. godine i imao je ambicije da postane muzičar, naučivši da svira i gitaru i saksofon. Međutim, pod uticajem starijeg brata Baka, ubrzo se okrenuo zločinačkom životu, počevši od sitnih krađa, a zatim je prešao na krađu automobila.

Već krajem 1929. godine, sa svega 20 godina, Klajd je postao "begunac od zakona", a vlasti su ga tražile zbog nekoliko pljački.

Boni Elizabet Parker je rođena 1. oktobra 1910. godine u Roveni u Teksasu. Imala je starijeg brata i mlađu sestru. Sa svega četiri godine, njen otac Čarls je preminuo, a majka Ema je preselila porodicu u osiromašeno predgrađe Dalasa poznato kao "Cement Siti" da živi sa Boninim bakom i dedom.

Boni je pohađala tamošnje lokalne škole i bila je bistra učenica koja je pokazivala veliko interesovanje za poeziju i književnost. Čak je bila i nagrađivana za svoje znanje. Izrazito sitnog rasta i smatrali su je za lepoticu, a ona je sanjala da postane glumica. Jedno je sigurno, u mladosti nije bilo nikakvih znakova zločinačkog puta kojim će krenuti.

Međutim, tokom druge godine srednje škole, povezala se sa kolegom iz razreda Rojem Torntonom, sa kojim se, samo nekoliko dana pred svoj 16. rođendan, u septembru 1926 - venčala. Boni je čak istetovirala njihova imena na desnoj butini kako bi proslavila njihovu romansu.

Ali njihov brak je bio veoma buran i fizički nasilan. Zajednica se ubrzo raspala, iako se nikada nisu zvanično razveli. Godine 1929. Tornton je osuđen na petogodišnju zatvorsku kaznu zbog pljačke, a Boni se preselila kod svoje bake, tako da se njih dvoje više nikada nisu videli.

Strastvena ljubav i želja za slobodom

Boni je upoznala Klajda preko zajedničkog prijatelja u januara 1930. godine, kada je imala 19 godina. Barou, koji je tada imao 20 godina, bio je nestabilni bivši zatvorenik i tražen čovek koji se zakleo da se nikada neće vratiti u zatvor. Međutim, nakon svega par nedelja što su proveli zajedno, njihova nova romansa je prekinuta je kada je Klajd uhapšen i osuđen za krađu automobila.

Kada se vratio u zatvor, momentalno se bacio u planiranje bekstva. Do tog trenutka, on i Boni su se već duboko zaljubili, i vidno patili jedno za drugim. Na veliko zgražanje svoje majke, Boni je bila bolesna od ljubavi i više nego voljna da pomogne čoveku koga je nazvala svojom srodnom dušom.

Tako je ubrzo nakon njegove presude prokrijumčarila pištolj u zatvor, da bi 11. marta 1930 Klajd upotrebio to oružje da pobegne sa svojim zatvorskim cimerom. Na njegovu žalost, uhvaćeni su svega nedelju dana kasnije, kada je Klajd osuđen na 14 godina teškog rada i prebačen na državnu farmu Eastham, gde ga je bio zlostavljan od drugog zatvorenika.

On i Boni su u to vreme započeli strastvenu prepisku, i Klajdove misli su se ponovo okrenule ka bekstvu. U nadi da će biti oslobođen napornog rada i uslovno otpušten, Klajd je izazvao "nesreću" i odsekao sebi palac na nozi i deo drugog nožnog prsta, zbog čega je do kraja svog kratkog života šepao i bio primoran da vozi u čarapama.

Ali, njegov očajnički plan je bio potpuno nepotreban, jer je njegova majka već ubedila sudiju da mu odobri uslovni otpust. dve nedelje kasnije, u februaru 1932, kada je i pušten iz zatvora.

Po izlasku iz zatvora, počevši suživot sa Boni, pokušao je da živi ispravnim životom. Zaposlio se u staklarskoj kompaniji u Dalasu, ali kada je zbog uznemiravanja policije izgubio posao - jednostano je odustao. Formirao je bandu i nastavio sa svojim kriminalnim aktivnostima, pljačkajući banke i mala preduzeća.

Smrtonosni zločin

Boni se pridružila bandi u aprilu, ali je uhvaćena tokom neuspelog pokušaja pljačke i zatvorena na dva meseca. Dok je čekala suđenje, provodila je vreme pišući poeziju, od kojih je veliki deo beležio njenu vezu sa Klajdom. Tu se nalaze i njeni stihovi „Kraj staze“, čija poslednja strofa kao da proriče njihovu sudbinu: „Jednog dana će sići ​​zajedno / I sahraniće ih jedno pored drugog / Za malobrojne će to biti tuga / zakonu olakšanje / ali to je smrt za Boni i Klajda."

U junu 1932., kako prenosi "Biography.com" sud nije uspeo da je osudi nakon što je izjavila da ju je kidnapovala banda Barou i tako je puštena iz pritvora. Odmah se pridružila Klajdu, a par je nastavio svoj kriminalni pohod.

Banda je počinila seriju pljački u raznim malim preduzećima i bankama, a Klajd je zbog ubistva policajca i vlasnika prodavnice postao veoma tražen čovek sa "cenom na glavi".

U proleće 1933. par je, zajedno sa članom bande V.D. Džonsom, kratko živeo sa Klajdovim bratom Bakom i njegovom ženom Blanš u Džoplinu u Misuriju. No, na prijavu komšija, policija je upala u njihovu kuću i došlo je do pucnjave. Četiri odmetnika su pobegla, a za sobom su ostavili dva mrtva policajca, kao i rolnu filma sa slikama koje su Boni i Klajd zajedno snimili.

Slike su objavljene u novinama širom zemlje, zajedno sa detaljima o njihovim podvizima.

Nakon toga zločini  Klajd, Boni, Bak, Blanš i Džones su se nastavljali, kao policijska potraga. U junu je Boni je povređena u saobraćajnoj nesreći, pri čemu joj je noga teško izgorela kiselinom iz akumulatora, zbog čega su često morali da je nose. Mesec dana kansije policajci su ih pronašli u gradiću u Misuriju, gde je usledila pucnjava tokom koje je Bak teško ranjen, ali su svi pobegli.

Kada ih je policija ponovo sustigla nekoliko dana kasnije, Boni i Klajd su uspeli da se izvuku zajedno sa Džonsom, ali su se Bak i Blanš predali. On je ubrzo je preminuo od zadobijenih rana, a ona je osuđena na 10 godina zatvora. Džonsa, nakon što se razdvoji od Boni i Klajda, vlasti će uhvatiti u novembru.

Smrt i nasleđe

Klajde je u januaru 1934. pomogao jednom svom bivšem saučesniku i nekolicini drugih zatvorenika da pobegne iz zatvora. U tom procesu ubijen je zatvorski čuvar. Među beguncima je bio i osuđenik po imenu Henri Metvin, koji je ubrzo postao deo bande Barou.

Metvin i Klajd su 1. aprila 1934. ubili dva policajca na autoputu u oblasti Grapevine u Teksasu, dok je Metvin ubio policajca samo nekoliko dana kasnije u Oklahomi. Upravo ova ubistva su pokrenula događaje koji su doveli do njihove smrti.

Boni i Klajd potražili su utočište na Metvinovoj porodičnoj farmi u Luizijani. Ali kada je šef teksaških rendžera Frenk Hamer saznao gde se odmetnbici nalaze, kontaktirali su Metvinovog oca, koji je je izdao slavne odmetnike u zamenu za amnestiju za svog sina.

Dok su se 23. maja 1934. Boni i Klajd vozili sporednim putem u Luizijani, videli su Metvinovog oca kako stoji pored druma kraj pokvarenog kamiona. Ono što nisu znali je da ih grupa oficira na čelu sa Hamerom čeka u zasedi. Kada su stali da mu pomognu, policija je otvorila vatru i čuveni par je poginuo u obračunu.

U vreme njihove smrti već su bili toliko poznati da su neki pokušalji kao suvenir na mestu događaja da poiušaju sa njihovim pramenovima kose, komadima odeće, pa čak i jednim od Klajdovih ušiju. Njihova tela su na kraju vraćena u Dalas, i uprkos njihovoj želji da budu sahranjeni jedno pored drugog, sahranjena su na odvojenim grobljima.

Uprkos užasnom nasilju i raskalašnom ponašanju, njihov odnos je u velikoj meri romantizovan od strane medija, a  senzacionalna priča o Boni i Klajd doživela je nekoliko ekranizovanja kroz film, seriju, pa čak i brodvejski mjuzikl. A njihov automobil izrešetan mecima i danas je izložen u kazinu izvan Las Vegasa, Nevada.

(Ona.rs)