"Naš sin nije trebalo da umre": Bivša supruga Miše Kovača o tragediji koja im je razorila porodicu

Ljubavna priča Anite Baturine i Miše Kovača počela je pod budnim okom javnosti, ali je ono najteže kroz šta su prošli ostalo daleko od slike porodične sreće koju su drugi videli. Nekadašnja misica i poznati pevač dobili su sina Edija i ćerku Ivanu, izgradili zajednički život u Zagrebu, a onda je smrt njihovog sina promenila sve.

Anita je u svojoj ispovesti opisala sate neizvesnosti, telefonski poziv usred noći i odlazak u bolnicu, gde su ih, prema njenim rečima, dočekale ohrabrujuće prognoze. Upravo zbog nade da će se Edi oporaviti, ono što je usledilo bilo joj je još teže da prihvati.

Preporučujemo

- Naš sin nije trebalo da umre, rekla je svojevremeno, govoreći o gubitku posle kojeg se njihova porodica više nije vratila životu kakav je poznavala.

Ljubav koja je počela dok je Mišo bio u braku

Anita je imala tek 18 godina kada je počela njena veza sa Mišom Kovačem, koji je tada bio oženjen Ljubicom. Vest o njihovoj ljubavi privukla je veliku pažnju 1971. godine, a dve godine kasnije su se venčali.

Ubrzo su postali roditelji Edija, potom i Ivane. Živeli su u stanu na zagrebačkom Gornjem gradu, putovali i u javnosti ostavljali utisak skladne porodice.

Anita se kasnije prisećala da su decu učili da budu dobra prema drugima i da pomažu svojim vršnjacima. Edi je, kako je govorila, bio okružen prijateljima, ali je početkom devedesetih postao zaokupljen ratom i idejom da i sam ode da se bori, iako je imao tek 16 godina.

Nadali su se da će ga vojnička disciplina odvratiti

Prema Anitinom svedočenju, Edi je sa prijateljima gledao ratne filmove i sve češće govorio o odlasku u rat. Ona je zbog toga bila zabrinuta i želela je da ga usmere na školu.

Mišo je imao prijatelja koji je vodio vojnu jedinicu na Črnomercu, pa ga je zamolio da primi Edija na nekoliko dana. Roditelji su, kako je Anita objasnila, očekivali da će mu stroga disciplina brzo dosaditi.

Dogodilo se suprotno. Edi je rano ustajao, izvršavao obaveze i spavao na podu, a kući se vratio još odlučniji u svojoj nameri.

Anita je ispričala i da je Mišo potom kupio pištolj i dao ga sinu, uprkos njenom protivljenju. Pevač je, prema njenim rečima, verovao da je Edi dovoljno odgovoran, dok se ona plašila zbog toga što je dobio oružje.

Te večeri nije se javljao

Edi je, kako je Anita govorila, imao običaj da se javi ako će ostati duže u izlasku. Roditelji su uglavnom znali gde je i kada će se vratiti, ali jedne večeri u aprilu 1992. godine poziv je izostao.

Prošlo je deset sati, zatim jedanaest, pa ponoć. Anita je hodala po stanu, izlazila ispred kuće i gledala niz ulicu, očekujući da će se sin pojaviti.

- Hodala sam po stanu luda od brige, s nekim lošim predosećajem, prisetila se.

Oko pola tri ujutru zazvonio je telefon. Javio se Mišo, a policija mu je saopštila da je Edi u Bolnici za traumatologiju u Draškovićevoj ulici. Prema Anitinom svedočenju, rečeno im je da ima "lakšu povredu mozga".

Odmah su otišli u bolnicu.

Lekari su, prema njenim rečima, očekivali oporavak

Anita je ispričala da je Edi imao povez oko čela i da su lekari bili optimistični. Kako je navela, objasnili su im da je metak prošao pored čeonog dela mozga i da očekuju da će preživeti, uz moguće probleme sa motorikom desne ruke.

- Ništa nije slutilo na loš ishod, rekla je, opisujući susret za koji tada nije znala da će biti poslednji put da vidi sina.

Prema onome što joj je kasnije saopšteno, jedan lekar je tokom vizite primetio da je Edijev stomak otečen, nakon čega je hitno prebačen u KBC Rebro.

Anita je navela da je njen sin preminuo od sepse, a njegovu smrt povezala je sa mogućom greškom tokom lečenja. To je njeno svedočenje i tvrdnja, dok dostavljeni tekst ne sadrži medicinsku dokumentaciju niti zvaničan nalaz koji bi potvrdio odgovornost za takav ishod.

Ivana je ostala bez brata, a roditelji bez snage

Posle Edijeve smrti, Anita i Mišo bili su slomljeni. Ipak, ona je, kako je ispričala, pokušavala da ga podseti da moraju da pronađu snagu zbog ćerke.

Ivana je imala 14 godina, izgubila je starijeg brata i gledala roditelje koji su bili preplavljeni tugom.

- I ja sam se raspadala, ali rekla sam Miši da moramo da se priberemo zbog Ivane, govorila je Anita.

U toj rečenici ostala je sva težina njihovog porodičnog gubitka, potreba da nastave da budu roditelji dok ni sami nisu znali kako da nastave dalje.

(Ona.rs / 24sata.hr)