Stvari koje NIKAKO ne treba da držite u kući nakon 50. godine: Privlače usamljenost i tugu

Dom nas prati kroz sve faze života. U dvadesetim ga gradimo od nule, u tridesetim ga punimo stvarima koje volimo, a negde oko pedesete shvatimo da prostor oko nas više nije samo "kuća" nego mapa naše prošlosti. U njemu su priče, navike, uspomene, ali i predmeti koji su prestali da služe nama, a počeli da podsećaju nas na ono što više ne želimo da nosimo sa sobom.

Stručnjaci za uređenje prostora i psiholozi sve češće skreću pažnju na to da određene stvari, iako naizgled bezazlene, mogu da unesu težinu u dom. Ne zbog magije, već zato što utiču na energiju prostora, ali i na emocionalni ton u kojem živimo.

Preporučujemo

Kako godine prolaze, dom postaje mesto u kojem najviše boravimo, pa je i prirodno da on utiče na nas. Zato je važno da povremeno pogledamo oko sebe i zapitamo se šta nam zaista treba, a šta smo zadržali samo zato što nismo imali srca ili vremena da se od toga odvojimo.

Stare zalihe lekova

Ako postoji jedna stvar koja nikome ne treba na vidljivom mestu, to su gomile lekova, sirupa, masti i tableta koje su tu „za svaki slučaj“. Osim što stvaraju utisak male kućne ambulante, često su neupotrebljivi, pred istekom roka ili potpuno beskorisni. Vizuelno opterećuju prostor, a podsvesno stvaraju osećaj brige i težine.

Redovno pregledajte rokove i skladištite samo ono što vam zaista treba. Sve ostalo vratite u apoteku i rasteretite i prostor i glavu.

Previše starog, teškog nameštaja

Antikviteti imaju dušu, ali ako je ceo dom pretrpan masivnim ormarima, tamnim komodama ili tapiserijama koje su izgubile sjaj, prostor počinje da deluje kao arhiva, a ne kao živi dom. Nije poenta odbaciti sve staro, nego napraviti balans. Jedan pažljivo odabran komad ima veći efekat nego pet koji guše prostor.

Kombinujte sa modernijim detaljima i pustite da dom diše.

Nagomilane "korisne" stvari

Svi znamo onaj kutak u kući gde završavaju sve stvari koje „možda jednom zatrebaju“. Tegle, kutije, kablovi, stari punjači, magazini, prazne flaše. Godinama se množe i pre nego što primetite, postanu vizuelni šum.

Funkcionalnost uvek pobedi nostalgiju. Zadržite ono što stvarno koristite, ostalo donirajte, reciklirajte ili bacite.

Lična pisma i intimni dokumenti na vidljivim mestima

Uspomene su važan deo života, ali ne pripadaju vitrinama, komodama ili radnim stolovima. Otvorena pisma, dnevnici i dokumenti mogu da izazovu osećaj vulnerabilnosti, a gostima deluju neprijatno. Intima je nešto što se čuva, ne izlaže.

Najlepše uspomene imaju posebna mesta: kutije, albumi ili digitalni arhivi u kojima su sigurne.

Previše jeftinih suvenira

Magneti, figurice, razne sitnice koje se godinama gomilaju često nemaju nikakav lični značaj osim uspomene na to ko vam ih je doneo. Kada ih je previše, prostor postaje neuredan i gubi identitet.

Zadržite samo predmete koji vas zaista predstavljaju. Sve ostalo može dalje.

Fotografije koje više bole nego raduju

Velike fotografije ljudi koji više nisu u vašem životu, odnosa koji su se završili ili osoba čiji vas pogled svaki put podseti na tugu, su suptilni emocionalni okidači. One utiču na raspoloženje čak i kada mislite da ih ne primećujete.

Držite u domu fotografije koje vas istinski raduju. Ostale arhivirajte sa poštovanjem.

Predmeti koji simbolično zadržavaju prošlost

Prema narodnim verovanjima, postoje predmeti koji nose energiju stagnacije, usamljenosti ili nečega što smo prerasli. Čak i ako ne verujete u simboliku, činjenica je da se bolje osećamo kada uklonimo ono što nas vezuje za staru verziju sebe.

Posle pedesete, dom treba da bude mesto lakoće. Predmeti koje svakodnevno gledate imaju snažan uticaj na ono kako se osećate. Zato je važno ponekad sebi postaviti jednostavno pitanje: da li mi ovo i dalje donosi radost.

Ako je odgovor ne, vreme je da napravite prostor za lepše, lakše i svetlije stvari. Dom to primeti, a primećujete i vi.

(Ona.rs)