Da li znate šta prvo treba uraditi ako padnete na ledu: Stručnjaci upozoravaju na ključne greške

Zimski dani sa sobom nose posebnu vrstu rizika koju često potcenjujemo. Dovoljna je jedna zaleđena ploča trotoara, neprimećen sloj leda ispod snega ili trenutak žurbe da se nađemo na zemlji. Padovi na snegu i ledu spadaju među najčešće zimske povrede, a dobra vest je da se mnoge od njih mogu sprečiti ili makar ublažiti pravilnom reakcijom.

Šta prvo uraditi ako padnete

Najvažnije je da ne ustajete naglo. Iako je prirodna reakcija da se odmah podignete, to može pogoršati eventualnu povredu. Ostanite mirni nekoliko sekundi i pokušajte da procenite stanje tela. Polako pomerite ruke i noge i obratite pažnju na bol.

Preporučujemo

Ako osećate jak bol u kuku, kolenu, ramenu ili ručnom zglobu, ako vam se vrti u glavi, imate mučninu ili ne možete da se oslonite na nogu, ne pokušavajte da hodate. U tim situacijama potrebno je potražiti pomoć.

Ukoliko nemate jak bol, ustanite polako: okrenite se na bok, zatim se oslonite na kolena i ruke i pridržite se za stabilan oslonac poput ograde ili zida. Nakon pada, čak i kada nema vidljive povrede, preporučuje se da mesto koje boli rashladite hladnom oblogom kako biste smanjili otok i upalu.

Kako bezbedno hodati po ledu

Kada je poledica, način hoda pravi ogromnu razliku. Najsigurnije je kretati se sitnim koracima, sa blago savijenim kolenima i težinom tela blago nagnutom unapred. Stopalo treba spuštati celo na podlogu, a ne prvo petu.

Ruke ne treba držati u džepovima jer su one ključne za održavanje ravnoteže. Takođe, gledanje u telefon dok hodate po snegu i ledu dodatno povećava rizik od pada.

Obuća kao prva linija odbrane

Zimska obuća nije pitanje estetike, već bezbednosti. Cipele sa glatkim, tvrdim i istrošenim đonom znatno povećavaju rizik od klizanja. Najbolji izbor su modeli sa fleksibilnim gumenim đonom i izraženim reljefom.

U danima kada je poledica jaka, posebno za starije osobe, praktične mogu biti i zaštitne navlake protiv klizanja koje se navlače preko obuće.

Gde treba biti posebno oprezan

Najopasnija mesta zimi su prelazi sa snega na „čist“ asfalt, jer se tu često nalazi nevidljivi sloj leda. Takođe, led se često stvara ispod streha i oluka, gde se sneg topi pa ponovo mrzne. Rani jutarnji i večernji sati dodatno povećavaju rizik, naročito na senovitim delovima trotoara.

Ako vam neka površina deluje sumnjivo, najbolje je da promenite putanju, čak i ako to znači nekoliko minuta duže hoda.

Kako pomoći ako neko drugi padne

Ako vidite da je neko pao, nemojte ga naglo podizati. Pitajte da li oseća bol i da li može da pomera ekstremitete. U slučaju sumnje na povredu glave, kičme ili kuka, neophodno je pozvati pomoć i ostati uz osobu dok ne stigne.

Zima ne zahteva hrabrost, već strpljenje i oprez. Pad na snegu može se dogoditi svakome, ali pravilno ponašanje pre i posle pada može značajno smanjiti posledice. Bolje je hodati sporije i sigurnije nego se zbog jedne sekunde nepažnje suočiti sa dugim oporavkom.