Ako volite zamiju jer je laka za održavanje, ove biljke će vas oduševiti: Luksuzne, a zahtevaju minimalno nege

Postoje dve vrste ljudi kada je cveće u pitanju. Oni koji uživaju da ga neguju kao kućne ljubimce, mere vlagu u zemlji, okreću saksije ka svetlu i prskaju listove svako jutro. I oni drugi, kojima biljka mora da preživi sama, uz malo vode, malo svetla i puno zaborava.

Zamija je godinama favorit baš te druge grupe.

Preporučujemo

Izgleda skupo, uredno i minimalistički, a realno je skoro nemoguće ubiti je. Podnosi polusenku, suvu zemlju, preskočeno zalivanje i život u kancelariji pod neonskim svetlom. Ukratko, ponaša se kao da joj ništa ne smeta.

Ako vam je ona jedina biljka koja je opstala u stanu, dobra vest je da niste "loši sa cvećem". Samo treba da birate pametnije vrste.

Zeleni minimalizam bez drame

Prva među njima je sanseverija, kod nas poznata i kao svekrvin jezik. To je ona biljka sa uspravnim, čvrstim listovima koja izgleda kao skulptura u saksiji. Dizajneri enterijera je obožavaju jer deluje moderno i čisto, a vlasnici zato što može da stoji i u hodniku bez prozora i da i dalje izgleda živo.

Sanseverija traži toliko malo pažnje da je mnogi zalivaju jednom u deset ili petnaest dana, ponekad i ređe. Ne voli preteranu brigu i zapravo bolje uspeva kad je ostavite na miru. Ako vam je zamija preživela sve greške početnika, ova biljka će preživeti i više od toga.

Sličnu reputaciju ima i aspidistra, stara, pomalo zaboravljena biljka koju su nekada imale gotovo sve kancelarije i čekaonice. Zovu je i gvozdena biljka jer trpi sve, od slabog svetla do prašine i promaje. Nije trendi ni instagramična, ali je pouzdana, mirna i dugovečna, tip biljke koja stoji godinama u istom uglu i jednostavno traje.

To je ona škola starog domaćinstva, bez pompe, ali bez razočaranja.

Za one koji hoće više efekta, a isto malo brige

Ako ipak želite da prostor izgleda malo bogatije, a da se ne pretvorite u baštovana sa punim radnim vremenom, dobra alternativa su aglaonema i dracena. Obe daju onaj tropski, hotelski utisak, sa većim, raskošnim listovima, ali bez komplikovanih zahteva.

Aglaonema često ima srebrne ili šarene tonove, pa deluje dekorativnije od klasičnog zelenila, dok dracena raste u visinu i lepo popunjava prazne ćoškove dnevne sobe. Obe podnose slabije svetlo i ne traže stalno zalivanje, što ih svrstava u istu kategoriju sa zamijom, lepe, a nimalo razmažene.

Tu je i potos, stari dobri puzavac koji se spušta niz police ili penje uz zid. Raste brzo, oprašta sve greške i idealan je za male stanove u kojima želite malo više života i dinamike, bez dodatnog cimanja.

Istina je jednostavna i pomalo brutalna. Ako vam zamija uspeva, ne znači da ste čudom pogodili. To samo znači da vam trebaju biljke koje su pravljene za realan život, a ne za staklenik.

U prevodu, birajte one koje trpe, a ne one koje traže. Dom treba da vam olakša dan, ne da vam doda još jednu obavezu.

(Ona.rs)