Srpsko verovanje koje se prenosi generacijama: Zašto se petkom ne pere kosa?

Postoje običaji koji su toliko dugo prisutni u svakodnevnom životu da su mnogi zaboravili kada su i zašto nastali. Jedan od njih jeste verovanje da petkom ne treba prati kosu, pravilo koje se u pojedinim krajevima Srbije i danas poštuje, iako njegovo pravo značenje više nije poznato svima.

Za neke je to samo starinsko verovanje koje pripada prošlim vremenima, dok drugi i dalje izbegavaju da petkom operu kosu, očiste kuću ili započnu veće poslove, verujući da ovaj dan nosi posebnu simboliku.

Preporučujemo

Iza ovog običaja kriju se slojevi hrišćanske tradicije, ali i mnogo starija narodna verovanja koja su se vekovima menjala, prilagođavala i prenosila sa generacije na generaciju.

Veliki petak, dan kada se ništa nije radilo

Najčešće objašnjenje ovog običaja vezuje se za Veliki petak, jedan od najtužnijih dana u hrišćanskoj tradiciji, kada se vernici sećaju Hristovog stradanja i raspeća.

Prema običajima koji su se negovali vekovima, tog dana nije se radilo ništa što nije bilo neophodno. U domaćinstvima se nije spremala hrana, nije se palila vatra, a kućni poslovi su se odlagali kako bi dan prošao u molitvi, miru i sećanju.

Vremenom se ideja o mirovanju tokom Velikog petka proširila i na druge petkove u godini, pa su mnogi poslovi, uključujući pranje veša, čišćenje kuće, šišanje i pranje kose, počeli da se smatraju neprimerenim za taj dan.

Tako je nastalo verovanje da pranje kose petkom može doneti glavobolju, da kosa može brže osedeti ili da se time narušava mir i simbolika dana.

Od kose koja sedi do "vučjih usta"

Narodna verovanja često u sebi čuvaju mnogo starije slojeve od onih koje danas prepoznajemo.

Pre dolaska hrišćanstva, petak je u slovenskoj tradiciji bio povezan sa boginjom Mokoš, zaštitnicom žena, plodnosti i ženskih poslova. Verovalo se da je to dan kada žene treba da odmore od predenja, tkanja i drugih teških kućnih obaveza.

Dolaskom hrišćanstva, deo tih verovanja povezan je sa Svetom Petkom, ali su neka stara pravila ostala prisutna u narodnoj kulturi.

Jedno od njih odnosilo se na strah od vukova, koji je u životu naših predaka imao posebno mesto. U stočarskim zajednicama postojala su brojna pravila kojima se pokušavalo zaštititi domaćinstvo od nesreće, a petak se često smatrao danom kada treba biti posebno oprezan.

Zbog toga se izbegavalo korišćenje oštrih predmeta poput noževa, makaza i britvi, ali i češljeva, jer su se povezivali sa simbolikom vučjih zuba. Verovalo se da određeni postupci mogu simbolično “otvoriti vučja usta” i prizvati nesreću.

U tom kontekstu, zabrana češljanja, šišanja i pranja kose dobila je dublje značenje, kao način zaštite i čuvanja ravnoteže između čoveka i sveta oko njega.

Običaj koji i danas živi

Iako se u savremenom životu mnoga stara pravila više ne poštuju strogo, verovanje da petkom ne treba prati kosu nije potpuno nestalo.

U pojedinim delovima Srbije starije generacije i dalje se pridržavaju ovog običaja, posebno kada je reč o velikim praznicima i danima koji imaju verski značaj. Tako se, na primer, za Svetu Petku veruje da žena tog dana ne treba da radi određene poslove kako ne bi "izgubila lepotu" ili narušila mir svetiteljke.

U gradovima se ovakva verovanja uglavnom posmatraju kao deo folklora i porodične tradicije, dok ih mnogi i dalje čuvaju kao uspomenu na način života svojih predaka.

Jer, čak i kada više ne verujemo u svako narodno pravilo, ona nam pričaju priču o vremenu kada su priroda, vera, običaji i svakodnevni život bili neraskidivo povezani. Upravo zbog toga ovakva verovanja ostaju deo kulturnog nasleđa koje i danas otkriva kako su naši preci razumeli svet oko sebe.

(Ona.rs)