Ne bacajte seme cveća: Ovih 15 starinskih sorti možete ponovo posejati naredne godine

Starinske sorte cveća predstavljaju biljke koje se prenose s generacije na generaciju. Odlikuju se posebnom lepotom, zanimljivim bojama i često su jednostavne za uzgoj. Da bi se neka sorta smatrala starinskom, obično treba da postoji najmanje 50 godina, mada se kriterijumi razlikuju.

Ove biljke uglavnom nastaju prirodnim oprašivanjem, uz pomoć insekata, ptica i vetra. Za razliku od njih, hibridi se dobijaju namernim ukrštanjem različitih sorti.

Preporučujemo

Jedna od najvećih prednosti starinskog cveća jeste mogućnost sakupljanja i ponovnog sejanja semena, čime se mogu očuvati osobine roditeljske biljke. Tako ne morate svake godine da kupujete novo seme. Možete ga sakupiti kada sazri, sačuvati preko zime i ponovo posejati u proleće.

15 starinskih sorti cveća koje vredi uzgajati

1. Maćuhica „Victorian Posy“

Ova sorta maćuhice ima baršunaste latice u nijansama slonovače, ljubičaste, zlatne, boje mahagonija i lavande. U viktorijansko doba maćuhice su simbolizovale sećanje i nežne misli.

Najbolje uspevaju tokom proleća i jeseni, na sunčanim mestima ili u polusenci, u plodnom i dobro dreniranom zemljištu.

2. Skabioza „Black Knight“

Ova skabioza prepoznatljiva je po tamnim, bordo cvetovima gotovo crne boje, sa belim prašnicima koji podsećaju na iglice zabodene u jastučić.

Može da naraste oko 60–75 centimetara i privlači leptire i druge oprašivače. Odlična je za bašte u prirodnom stilu i za pravljenje buketa. Kada cvetovi sazru, njihovo seme može se sakupiti i sačuvati za narednu sezonu.

3. Mak „Gatterman“

Ova sorta maka ima tamnoružičaste, resaste latice i veoma je zanimljiva zbog svog neobičnog izgleda.

Seme maka koristi se u pripremi hleba, peciva i mafina, ali je važno znati da nisu svi delovi biljke jestivi. Za kulinarsku upotrebu treba koristiti isključivo seme namenjeno ishrani.

Mak voli sunčana mesta i dobro drenirano zemljište.

4. Kosmos „Diablo“

Kosmos „Diablo“ ima nežne stabljike, fino lišće i upečatljive cvetove u crvenim, narandžastim i zlatnonarandžastim nijansama.

Može da naraste od 120 do 150 centimetara, a cveta od sredine leta do prvih mrazeva. Pogodan je za cvetne leje i bašte namenjene uzgoju rezanog cveća.

Kada se jednom ukoreni, dobro podnosi sušu i ne zahteva mnogo nege.

5. Crnjika „Bridal Veil“

Ova jednogodišnja biljka ima snežnobele cvetove sa tamnim središtem i nežno, čipkasto lišće. Poznata je i pod nazivom ljubav u magli.

Može uspevati i u siromašnijem zemljištu, a seme se seje direktno u baštu u rano proleće ili početkom jeseni.

Njeni neobični cvetovi posebno lepo izgledaju u prirodnim vrtovima i cvetnim aranžmanima.

6. Heliotrop „Deep Marine“

Heliotrop je poznat po slatkom, intenzivnom mirisu koji podseća na vanilu, ljubičice ili trešnje.

Ima tamnozeleno lišće i guste grozdove ljubičastih cvetova. Posebno lepo izgleda u saksijama, pored terasa i na tremovima, gde njegov miris dolazi do izražaja.

Za uspešan uzgoj potrebno mu je dovoljno svetlosti i toplote. Seme se često započinje u zatvorenom prostoru.

7. Naprstak „Faerie Queen“

Naprstak ima zvonaste cvetove kajsijaste boje sa pegavom unutrašnjošću. Prema evropskom folkloru, vile su koristile njegove cvetove kao obuću.

Biljka uglavnom razvija lisnu rozetu prve godine, a cveta druge godine. Najbolje uspeva na mestima sa blagom senkom i u zemljištu koje zadržava umerenu vlagu.

Važno: Svi delovi naprstka su otrovni za ljude i životinje, pa sa biljkom treba pažljivo rukovati.

8. Katedralna zvona

Poznata i kao puzavica „šolja i tanjirić“, ova biljka ima zvonaste cvetove koji su u početku bledozeleni, a kasnije postaju ružičastoljubičasti i tamnoljubičasti.

Brzo raste i može dostići visinu od tri do devet metara, pa joj je potrebna čvrsta potpora, poput rešetke, ograde ili pergole.

Poreklom je iz Meksika i tropskih delova Južne Amerike, a odlična je za prekrivanje vertikalnih površina u bašti.

9. Jutarnja slava „Grandpa Ott’s“

Ova puzavica ima srcolike listove i kraljevski ljubičaste cvetove sa tamnocrvenim središtem.

Može da naraste do oko 4,5 metara i brzo prekrije pergole, lukove i rešetke. Njena istorija povezana je sa bavarskim doseljenicima koji su krajem 19. veka doneli seme u Ameriku.

Ova sorta kasnije je postala poznata i po svojoj ulozi u pokretu za očuvanje starinskih sorti semena.

10. Celosija „Forest Fire“

Celosija „Forest Fire“ ističe se uspravnim grimiznim cvetovima i tamnim, crvenkastobronzanim lišćem.

Cvetanje počinje početkom leta i traje do prvih mrazeva. Biljka može da naraste od 60 do 90 centimetara, a najbolje uspeva na sunčanim mestima, u vlažnom, ali dobro dreniranom zemljištu.

Njena intenzivna boja čini je odličnim izborom za letnje cvetne leje.

11. Raselova lupina

Raselove lupine poznate su po visokim cvetnim klasovima u različitim bojama, od ljubičaste i plave do ružičaste, bele i žute.

Engleski baštovan Džordž Rasel počeo je da ih selekcionira 1911. godine, nastojeći da dobije biljke sa više boja, čvršćim stabljikama i dužim periodom cvetanja.

Najbolje uspevaju na suncu ili u polusenci, u rastresitom zemljištu koje dobro odvodi vodu.

12. Titonija „Torch“

Poznata i kao meksički suncokret, titonija ima vatrenocrvene do narandžastocrvene cvetove sa žutim središtem.

Poreklom je iz Meksika i Srednje Amerike, a posebno privlači leptire i druge oprašivače.

Može da naraste od 120 do 180 centimetara. Voli sunčana mesta, toplotu i dobro drenirano zemljište, a naročito je pogodna za bašte koje treba da imaju intenzivne letnje boje.

13. Amarant „Love Lies Bleeding“

Naziv ove biljke mogao bi se prevesti kao „ljubav koja krvari“. Njeni dugi, viseći cvetovi tamnobordo i vinske boje stvaraju upečatljiv efekat u bašti.

Amarant dobro podnosi toplotu i sušu, a može uspevati i u siromašnijem zemljištu. Zbog neobičnog izgleda često se koristi u ukrasnim lejama i cvetnim aranžmanima.

Pojedine vrste amaranta imaju jestive listove i seme, ali pre upotrebe u ishrani treba proveriti o kojoj se vrsti radi.

14. Mirisna grahorica „Old Spice Mix“

Ova puzavica cenjena je zbog intenzivnog mirisa i cvetova u kombinacijama ružičaste, grimizne, ljubičaste, bele i krem boje.

Najbolje uspeva po hladnijem vremenu, u plodnom i vlažnom zemljištu koje dobro odvodi vodu.

Potrebna joj je potpora jer njene stabljike mogu dostići 150–180 centimetara. Odlična je za ograde, rešetke i pergole, kao i za uzgoj rezanog cveća.

15. Neven „Pink Surprise“

Iako naziv sugeriše ružičastu boju, cvetovi ove sorte uglavnom su u nijansama breskve, kajsije i narandžastog lososa.

Biljka privlači oprašivače i pogodna je za cvetne leje, saksije, bukete i suve aranžmane. Može da naraste oko 40 centimetara i voli sunce i umereno plodno zemljište.

Neven najbolje uspeva tokom prohladnog proleća, dok visoke temperature mogu usporiti njegovo cvetanje.

Kako sačuvati seme starinskog cveća?

Ako želite da iz godine u godinu uzgajate iste sorte, važno je da pravilno sakupite i sačuvate seme.

Sačekajte da seme sazri. Nemojte ga sakupljati dok su cvetovi još sveži. Sačekajte da se cvetne glavice ili mahune osuše.

Sakupite seme po suvom vremenu. Tako smanjujete mogućnost da vlaga izazove pojavu buđi.

Dobro ga osušite. Seme rasporedite na suvo i prozračno mesto, dalje od direktnog sunca.

Čuvajte ga u papirnim kesicama. Na svakoj kesici napišite naziv biljke i datum sakupljanja.

Držite ga na hladnom i suvom mestu. Vlaga i visoka temperatura mogu smanjiti klijavost.

Imajte na umu da se biljke dobijene iz semena nekih sorti mogu razlikovati od matične biljke, naročito ako je došlo do ukrštanja sa drugim sortama. Zato je za očuvanje čistih sortnih osobina važno obratiti pažnju na način oprašivanja.

Starinsko cveće nije samo ukras bašte. Ono čuva deo baštovanske tradicije, privlači oprašivače i omogućava vam da iz godine u godinu obnavljate svoju kolekciju biljaka bez stalne kupovine novog semena.

(Ona.rs/The spruce)