Nemci imaju najbolju taktiku: Ovako luftiraju dom zimi, a ne gube toplotu ni u jednoj prostoriji

Čim počne grejna sezona, prozori se sve ređe otvaraju, a stanovi u kojima provodimo veći deo dana polako dobijaju težak, ustajao miris. Mnogi tada pokušavaju da osveže prostor osveživačima vazduha ili mirisnim svećama, ali zaboravljaju na najjednostavnije rešenje - pravilno provetravanje.

U Nemačkoj se već dugo primenjuje metoda poznata kao Stoßlüften, koja podrazumeva kratko i intenzivno provetravanje prostorija. Umesto da prozor satima stoji odškrinut, kako prenosi "Nova.rs", otvara se širom na nekoliko minuta, a zatim se ponovo zatvara. Na taj način vazduh se brzo menja, dok zidovi, podovi i nameštaj nemaju dovoljno vremena da se značajno ohlade.

Preporučujemo

Ova navika može biti posebno korisna tokom zime, kada se zbog hladnoće manje provetrava, a u zatvorenom prostoru nakupljaju vlaga, mirisi i različite čestice iz vazduha. Pravilno provetravanje pritom pomaže i u smanjenju rizika od kondenzacije i pojave buđi, naročito kada se kombinuje sa odgovarajućim grejanjem i kontrolom vlažnosti.

Pravilo iz Nemačke: Širom otvoren prozor, nekoliko minuta i ponovo zatvaranje

Suština metode Stoßlüften jednostavna je: prozor treba otvoriti potpuno, pustiti svež vazduh da uđe, a zatim ga zatvoriti pre nego što se prostorija i njene površine previše ohlade.

Nemačka savetodavna organizacija co2online preporučuje provetravanje više puta dnevno, najčešće tri do četiri puta, uz prilagođavanje trajanja vremenskim uslovima. Što je napolju hladnije, razmena vazduha uglavnom se odvija brže, pa prozor ne mora dugo da ostane otvoren.

Kao okvirne smernice navode se sledeća trajanja:

Od decembra do februara: oko pet minuta

U novembru i martu: oko deset minuta

U oktobru i aprilu: od 15 do 20 minuta

Tokom leta: do 30 minuta, u zavisnosti od temperature i uslova

Ovo nisu stroga pravila koja važe u svim okolnostima. Stvarno vreme potrebno za provetravanje zavisi od spoljašnje temperature, vetra, veličine prostorije, rasporeda prozora i broja ljudi u stanu.

Još efikasnija može biti metoda poznata kao Querlüften, odnosno unakrsno provetravanje. Ona podrazumeva istovremeno otvaranje prozora na suprotnim stranama stana, čime se stvara strujanje vazduha i prostor se brže provetrava.

Nemačka agencija za zaštitu životne sredine takođe preporučuje redovno provetravanje širom otvorenim prozorima, uz prilagođavanje trajanja godišnjem dobu i konkretnim uslovima. Tokom hladnih zimskih dana ponekad je dovoljno svega nekoliko minuta da se vazduh u prostoriji osveži.

Zašto prozor zimi ne treba satima ostavljati na kip?

Prozor koji je dugo otvoren na kip često deluje kao praktično rešenje jer omogućava da vazduh postepeno ulazi u prostoriju. Međutim, tokom zime ovakav način provetravanja može dovesti do nepotrebnog gubitka toplote, naročito ako grejanje neprekidno radi.

Dok se vazduh polako menja, hladnoća može da utiče i na površine oko prozora. Zidovi i špaletne postaju hladniji, a kada vlažan unutrašnji vazduh dođe u dodir sa dovoljno hladnom površinom, može doći do kondenzacije.

Upravo takva mesta mogu biti pogodna za razvoj buđi, posebno ako problem sa vlagom traje duže i ako je cirkulacija vazduha slaba.

Zato je tokom grejne sezone praktičnije da privremeno smanjite grejanje, širom otvorite prozor na nekoliko minuta, a zatim ga zatvorite i vratite grejanje na uobičajenu postavku. Tako se vazduh brzo menja, dok se nepotrebno hlađenje zidova i nameštaja uglavnom izbegava.

Kada su spoljašnje temperature veoma niske, prozor ne bi trebalo ostavljati na kip tokom cele noći. Umesto toga, spavaću sobu provetrite pre odlaska na spavanje i ponovo nakon buđenja.

Tokom noći u prostoriji se nakuplja vlaga koju oslobađamo disanjem i znojenjem. Zato je jutarnje provetravanje posebno korisno, naročito ako više osoba spava u istoj sobi.

Još četiri navike koje pomažu da vazduh u stanu bude svež

Pravilno provetravanje važno je, ali nije jedina navika koja doprinosi prijatnijem vazduhu u domu. Nekoliko jednostavnih promena može pomoći da se smanji višak vlage i spreči stvaranje uslova pogodnih za buđ.

1. Nakon kuvanja i tuširanja odmah izbacite paru

Kuvanje i tuširanje oslobađaju velike količine vodene pare, koja može da se proširi i u druge prostorije ako se ne ukloni na vreme.

Nakon tuširanja provetrite kupatilo, a tokom kuvanja koristite aspirator ako je dostupan. Vrata kupatila i kuhinje držite zatvorenim dok uklanjate višak vlage, kako se ona ne bi širila po stanu.

Ako kupatilo nema prozor, ventilacija je posebno važna. Ventilator treba koristiti u skladu sa uputstvima proizvođača, a prostoriji omogućiti dovoljno vremena da se osuši.

2. Ne sušite veš u spavaćoj sobi bez provetravanja

Mokar veš tokom sušenja oslobađa vlagu u vazduh. Ako ga često sušite u zatvorenoj prostoriji, naročito tokom zime, vlažnost može da poraste i da se zadrži duže nego što je poželjno.

Ako nemate drugu mogućnost osim da veš sušite u stanu, izaberite prostoriju koju možete redovno da provetravate. Nakon sušenja otvorite prozor širom na nekoliko minuta, a ako primetite kondenzaciju na staklima ili vlažne površine, proverite da li je potrebno dodatno smanjiti vlagu.

3. Kontrolišite vlažnost vazduha pomoću higrometra

U prostoriji koja deluje ustajalo nije uvek problem samo nedostatak svežeg vazduha. Ponekad je uzrok i prevelika vlažnost, naročito ako se na prozorima često pojavljuju kapljice vode ili se u uglovima prostorija oseća miris vlage.

Relativna vlažnost od oko 40 do 60 odsto često se smatra odgovarajućim rasponom za stambeni prostor, mada optimalna vrednost zavisi i od temperature i karakteristika objekta. Dugotrajno povišena vlažnost povećava rizik od pojave buđi, dok preniska može doprineti osećaju suvog vazduha.

Najjednostavniji način da proverite stanje jeste da nabavite higrometar, mali uređaj koji meri relativnu vlažnost vazduha. Tako ćete lakše proceniti da li je potrebno češće provetravanje ili dodatno rešavanje problema sa vlagom.

4. Ne dozvolite da prostorije zimi budu previše hladne

Ako neku prostoriju retko koristite, možda ćete poželeti da potpuno isključite grejanje kako biste uštedeli energiju. Ipak, veoma hladne prostorije mogu biti podložnije kondenzaciji, naročito ako u njih ulazi vlažan vazduh iz toplijih delova stana.

U nemačkim preporukama često se navodi da temperaturu u slabo korišćenim prostorijama ne treba spuštati previše, a oko 16 stepeni Celzijusa može poslužiti kao orijentaciona vrednost u mnogim domaćinstvima. Ipak, odgovarajuća temperatura zavisi od izolacije, spoljašnjih uslova i karakteristika samog objekta.

Posebno obratite pažnju na hladne uglove, spoljne zidove i delove iza velikog nameštaja, gde vazduh slabije cirkuliše. Ako se na tim mestima pojavljuje buđ, samo provetravanje možda neće biti dovoljno - potrebno je utvrditi i ukloniti uzrok vlage.

Jednostavna navika koja može napraviti veliku razliku

Svež vazduh u stanu ne zahteva komplikovanu opremu ni velike promene u svakodnevnom životu. Redovno kratko provetravanje, naročito tokom zime, može pomoći da se smanji količina ustajalog vazduha i višak vlage, a da se prostorije pritom ne ohlade kao kada prozor dugo stoji otvoren.

Ako tome dodate uklanjanje pare nakon kuvanja i tuširanja, kontrolu vlažnosti i odgovarajuće grejanje, smanjujete i rizik od kondenzacije i pojave buđi.

Najvažnije je da ne čekate da stan dobije težak miris ili da se na prozorima pojave kapljice vode. Nekoliko minuta pravilnog provetravanja više puta dnevno može postati jednostavna zimska navika koja doprinosi prijatnijem i zdravijem okruženju za život.

(Ona.rs)