Koje psihološke tajne kriju naši modni izbori: Od brendirane garderobe do visokih štikli

Uska relacija

Modna industrija je globalno dostigla 1,9 biliona dolara u maloprodaji odeće i obuće, a kako psiholozi tvrde, ono što nosimo ima posledice po naše fizičko i mentalno blagostanje.

- Ako ste se osećali dobro u haljini, ako je vaše samopouzdanje gorelo jakim plamenom, znajte da je to ono unutrašnje svetlo koje sija kroz ceo moj proces dizajna - govorio je Don O'Nil,  dizajner večernjih haljina i venčanica slavnih diva.

Preporučujemo

Predviđa se da će globalno tržište odeće dostići neverovatnih 3,3 triliona dolara godišnje do 2030. godine, stoga je potrebno razumeti psihologiju koja stoji iza mode.

1. Potreba za brendiranim stvarima

Mona Mrad, docent marketinga, i njene kolege predvodile su istraživanje zavisnosti od brenda, a rezultati su objavljeni u "Journal of Bussiness research".

- Jedna žena se upisala na magistarske studije kako bi dobila bolje plaćen posao i bila u mogućnosti da kupi "šanel", a jedan čovek se prisetio kako je njegov prijatelj, pošto je ostao bez odeće usred putovanja u Rimu, ubedio svoju grupu prijatelja da s njim potraže određenu prodavnicu poznate marke jer nije bio spreman da nosi bilo koji drugi brend. Jedna zavisnica od brendova opisala je svoje iskustvo kupovine kaputa kao: "Ovaj brend viče moje ime"- govori Mona.

Zavisnost od markiranih stvari se definiše kao "psihološko stanje koje podrazumeva emotivnu vezanost za određeni brend, vođeno kompulsivnim nagonima koji generalno pružaju zadovoljstvo", a ono aktivira istu oblast mozga koja je povezana sa drugim oblicima zavisnosti kao što je alkoholizam.

Psiholozi smatraju da se izrazita povezanost koji ljudi kreiraju sa određenom vrstom brenda uglavnom vezuje za osećaj identiteta ili više vrednosti, a manje za sam kvalitet markiranih stvari.

2. Ono što nosimo utiče na ono što radimo

Pandemija i rad od kuće donela je neke poprilično iznenađujuće rezultate. Naime, prema studiji iz 2022. objavljenoj u "Academy of Management Discoveries", oni koji su radili u pidžami ili kućnoj odeći pokazali su bolji performans od onih koji su se "oblačili za posao".

No, studija rađena 2012. godine sa ciljem da potvrdi "kako ono što oblačimo utiče na naše razmišljanje i ponašanje" isticala je značaj uniforme. U pomenutom istraživanju, objavljenom u "Journal of Experimental Social Psychology", istraživači su primetili da nošenje lekarskog mantila povećava pažnju ljudi, dok isti taj mantil nakon što je ponovo predstavljen ispitanicima uz objašnjenje da je "slikarski" - nije privukao ni blizu istu količinu pažnje.

U članku iz 2022. godine, objavljenom u "Trends in Psychology", nošenje maski za lice učinilo je ljude spremnijim da budu spontani, barem u virtuelnim društvenim interakcijama.

U studiji iz 2019. godine, objavljenoj u "Psychological Reports", istraživači su pokazali da je veća verovatnoća da će učesnici koji nose policijske uniforme pucati u nenaoružane mete u simulaciji video igrice.

3. Uloga pola

"Sve za lepotu", "sujeta ne poznaje bol", "lepota trpi sve", samo su neke od mnogih izreka koje smo slušale kao devojčice ... No, koliko su one tačne?

- Ako se ne osećate udobno i samopouzdano u onome što nosite, nećete se zabavljati, a to će se videti - govori Mona.

Ali se dizajneri većinski ne slažu, te ljudi nastavljaju da nose odeću koja može biti neprijatna, pa čak i fizički da im nanese štetu.

Opterećenje uglavnom pada na žene, za koje je znatno veća verovatnoća da će nositi odeću ili obuću koja spada u kategoriju bolnih, samoometajućih ili ograničavajućih. Ovo posebno važi za obuću.

- Do 55 odsto žena i samo 12 odsto muškaraca, reklo je da je nosilo obuću koja je na njihovim telima napravila fizičku štetu - navodi Mona, a prenosi "Newsmedill".

(Ona.rs)