Zbog čega su simetrična lica toliko atraktivna? Da li je lepota subjektivna ili objektivna, šta kaže nauka?

Kažu da "lepota leži u oku posmatrača", međutim, šta je sa činjeničnom percepcijom našeg mozga? Kako logika reaguje na pojam lepote?

Kroz dugu istoriju ljudske rase standardi lepote su se značajno menjali - u zavisnosti od kulture zemlje i tadašnjih društvenih standarda. U određenim vremenima, stasitost je bila simbol bogatstva i uticaja i stoga se smatrala privlačnom. U drugim vremenima, izdržljiva fizička spremnost bila je zlatni standard.

Različite varijacije tona kože, dlaka na licu (muškarci), veličina grudi (žene), boja očiju, teksture kose, sve te karakteristike su iskusile velike promene u svojoj percipiranoj privlačnosti u različitim periodima istorije i na različitim mestima.

Preporučujemo

Kada je u pitanju fizička privlačnost, kulturološke sile daleko nadmašuju biološke, ali postoji nekoliko karakteristika koje kao da presecaju kulturnu uslovljenost i koje se smatraju univerzalno privlačnim.

Na primer, visina je pouzdano ocenjena kao poželjna karakteristika kod muškaraca. Za žene, skladan odnos struka i kukova se smatra privlačnim. Naravno, svaka od ove dve karakteristike su samo jedan aspekt u okviru skupa kvaliteta određene osobe i ne nadjačavaju ostale kvalitete.

Postoji još jedna karakteristika koja pokreće percepciju privlačnosti i čini to gotovo podjednako među muškarcima i ženama: simetrija lica. Ali odakle ova biološka privlačnost ka simetriji lica?

Naučna teorija

Prvo, moramo razmotriti kako se razvija simetrija. Kao i svi kičmenjaci, ljudi imaju bilateralnu simetriju u odnosu na sagitalnu ravan. Uglavnom, naša desna strana se razvija kao ogledalo naše leve strane. Počevši od embrionalnog razvoja i nastavljajući kroz rast, isti razvojni geni treba da se aktiviraju u istim ćelijama, u isto vreme i sa istom dozom. U idealnoj situaciji, sve se to odvija identično na levoj i desnoj strani našeg lica, što dovodi do savršene simetrije između dve polovine.

Naravno, u stvarnom svetu, najsitnije fluktuacije u ekspresiji gena i ćelijskoj aktivnosti dovode do malih razlika između dve polovine našeg lica. Prirodno je da nam je jedno oko ili uvo veće, kao i jedna nozdrva, da nam je jedna noga duža od druge... ali sva ova asimetrija daje rezultat simetrije za svako ljudsko lice, a ovi rezultati snažno utiču na to kako ocenjujemo lepotu.

Dominantno naučno objašnjenje za privlačnost simetrije lica ponekad se naziva „teorija evolucione prednosti“. Ako je komplikovana "koreografija" ekspresije razvojnih gena savršeno izvedena, rezultat je savršena simetrija. Stoga, sve što je manje od savršene simetrije ukazuje na neku vrstu disfunkcije, koliko god bila mala.

Ako se na jednoj strani lica gen izrazi previše ili premalo, na pogrešnom mestu, prerano ili prekasno, tkivo će dobiti oblik po malo drugačijem uzorku nego na drugoj strani. Većina ovih malih fluktuacija rezultira takozvanom mikro-asimetrijom, koju ne možemo otkriti golim okom (ali koje smo, možda, podsvesno svesni).

Pošto strategije parenja uvek podrazumevaju potragu za najkvalitetnijim mogućim partnerom, ovo je razlog zašto su ljudi toliko "ludi" za lepotom.

Zaključno rečeno - simetrija lica je univerzalno povezana sa lepotom i privlačnošću kod oba pola, a najpodržanija teorija za ovo je da je naša vrsta evoluirala tako da prepoznaje simetriju, iako nesvesno, kao zamenu za dobre gene i fizičko zdravlje, prenosi "Psychologytoday".

(Ona.rs)