Zavisnost od šopinga: Od euforije do osećaja krivice, stručnjak objašnjava faze ovog stanja

Kupivini se često pribegava kao vrsti „terapije“ koja izaziva zadovoljstvo, ali kad ona postane nekontrolisana može dovesti do brojnih problema

Popusti, praznične ponude i sniženja kojima nas u ovom periodu godine „bombarduju“ magične su reči na koje niko nije imun. Kupuje se i potrebno i nepotrebno, željeno ali i neplanirano, i sve je dobro dok smo u stanju da kontrolišemo i sebe i svoj novčanik. Jer nekontrolisana kupovina, kako kažu stručnjaci, može da preraste u pravu patologiju.

Zavisnost od kupovine ili oniomanija (od grčih reči onios – kupovina i mania) danas se svrstava u moderne poremećaje.

- Oniomanija je vrsta ponašajne zavisnosti koja podrazumeva kompulsivno kupovanje kao način da se osećamo dobro i izbegnemo negativna osećanja poput anksioznosti i depresije - objašnjava nam psihoterapuetkinja Svetlana Majkić i dodaje:

- Kupovini se pribegava kao nekoj vrsti terapije jer najčešće predstavlja prijatno iskustvo - ona može da generiše endorfine koji pružaju osećaj zadovoljstva u mozgu a posebno dopamin. Međutim, kao i druge zavisnosti (poput kockanja na primer), oniomanija može preuzeti kontrolu nad našim životom i dovesti do brojnih problema u različitim sferama života.

Prema podacima, zavisnost od kupovine pogađa od jedan do šest odsto svetske populacije, a kako navodi naša sagovornica, često se javlja istovremeno i sa drugim poremećajima, poput poremećaja ličnosti, anksioznosti, poremećaja raspoloženja i ishrane, kao i kontrole impulsa. Brojke dalje govore da su joj podložnije žene, najčešće u kasnim tinejdžerskim i ranim odraslim godinama:

- Verovatno svako od nas poznaje nekoga koga može da nazove kupoholičarem ili kupoholičarkom. I to će nama, koji gledamo sa strane, da deluje simpatično jer je ovo jedna od socijalno najprihvatljivijih zavisnosti s obzirom na to da živimo u društvu koje je materijalno i potrošački usmereno i sve nas podstiče na potrošnju. Sudeći po marketinškim porukama, i naša sreća zavisi od toga da li smo nešto kupili ili nismo! Međutim, za neke osobe ova kompulsija, odnosno prisila da se nešto kupi, da se novac potroši, može u određenim fazama da dovede do velikih problema jer to u nekim slučajevima znači čitave noći na sajtovima za kupovinu, čekanje u redovima, sakrivanje kupljenih stvari, a na kraju i ogromne dugove koje osoba kupovinom napravi pa život postaje pakao.

Prepoznajmo simptome

Nije svaka preterana kupovina oniomanija. Prema rečima psihoterapeutkinje Majkić, najčešći simptomi su sledeći: nemogućnost zaustavljanja kompulsivne kupovine kao i neprestano planiranje i razmišljanje o kupovini, osećanje euforije a nakon nje osećanje kajanja ili krivice, laganje o kupovini i skrivanje stvari… Procenjuje se da su ljudi sa zavisnošću od kupovine često materijalistički nastrojeni, teže se odupiru svojim impulsima, niskog su samopouzdanja i lako podložni uticajima.

Oniomanija ima dosta sličnosti sa onim što su zavisnički obrasci: visoko je ritualizovana, opisuje se kao prijatna, ekstatična i kao olakšanje od negativnih osećanja, a nakon kupovine kupac doživljava razočaranje, krivicu, kajanje, ljutnju ili stid. Bez obzira na sve do sada rečeno, zavisnost od kupovine nije prepoznata kao poseban poremećaj u Dijagnostičkom i statističkom priručniku mentalnih poremećaja.

Gde leži rešenje

Brojni reklamni sadržaji, društvene mreže i medijske poruke da se mora imati bolje i lepše, ne idu u prilog onima koji se suočavaju sa kompulsivnom kupovinom. Dodatan problem stvara i online kupovina koja je lako dostupna, a kao učestala predstavlja poseban oblik Internet zavisnosti. Narušavanje odnosa sa okruženjem kao i finansijski problemi spadaju u ozbiljnije posledice oniomanije.

Prema rečima naše sagovornice, prevazilaženje kompulsivne kupovine zahteva učenje alternativnih načina suočavanja i upravljanja stresom i nošenja sa nevoljama svakodnevnog života. U međuvremenu, postoji mnogo toga što se može učiniti kako bi se smanjila šteta kompulsivnog trošenja i stavilo problematično ponašanje pod kontrolu:

- Prvi korak može biti razvijanje ličnog plana potrošnje. Zatim, pronalaženje alternativnih načina uživanja u slobodnom vremenu koje bi pomogle da se osećate bolje sami sa sobom i u vezi sebe. Nekada je korisno da neko drugi u vašoj porodici preuzme odgovornost za kupovinu osnovnih potrepština. Ograničavanje pristupa kreditima, kreditnim karticama i gotovini. Kako biste sprečili impulsivno kupovanje, dobra ideja je da se oslobodite kreditnih kartica i zadržite samo malu količinu gotovine. Idite u kupovinu samo sa onima koji ne kupuju kompulsivno, jer oni mogu pomoći da ograničite svoje troškove. Odjavite se sa mejlova sa popustima i izbrišite sa svojih uređaja aplikacije za kupovinu. Naravno, uvek možete da potražite stručnu pomoć i u tom procesu bolje razumete sebe i razvijete nove, zdravije i korisnije mehanizme samopomoći - savetuje Svetlana Majkić.

(Ona.rs / Tamara Kostić)