Svet je preplavio trend nošenja dijamanata od ljudskog pepela: Ni Kris Džener mu nije odolela

Od pepela do dijamanata, novi način očuvanja mrtvih

Nedavno nam je za oko zapao jedan izuzetno nekonvencionalan metod očuvanja sećanja na voljene osobe, nakon kojeg krilatica "Dijamanti su najveći prijatelji devojke" dobija potpuno novo značenje.

Naime, većina ljudi, kada se suoči sa gubitkom bliskih osoba, kada odlučuje šta će da uradi sa njihovim telom, razmatra jednu od dve opcije: sahrana ili kremacija. Ako izaberete prvu, birate mesto, kovčeg i nadgrobni spomenik, kod drugog lepu urnu koju možete da držite na groblju, kod kuće, ili da raspete pepeo na mestu koje je pokojniku značilo. Ili...

Preporučujemo

Neki ožalošćeni ljudi danas se okreću manje  poznatom načinu da zadrže svoje voljene blizu - tako što pretvaraju njihove  kremirane ostatke u dijamant koji mogu da čuvaju za uspomenu ili ga, pak, nose kao - nakit. I dok je transformacija pepela u dijamante relativno nov pristup i još uvek redak izbor, industrija koja pravi "memorijalne dijamante" je ozbiljno porasla u poslednjih 20 godina u svetu.

Prva takva kompanija pokrenuta je u SAD-u još  2001. godine, a danas ih ima toliko da na internetu možete da pronađete članke pod nazivima poput: „Pet najboljih kompanija za kremaciju dijamanata koje pretvaraju pepeo u dijamante“.

Ali kako se ljudsko telo pretvara u dijamant je zapravo prilično fascinantno. Iako je našoj planeti potrebno milijardu godina da transformiše ugljenik u dijamant, kompanije za memorijalne dijamante ih proizvode za samo nekoliko meseci. Sam proces je blizak formiranju prirodnog dijamanata.

Prvi korak zahteva izvlačenje ugljenika iz ostataka pokojnika. Kada se telo kremira, jedan do četiri procenta preostalog pepela je napravljeno od ugljenika. To nije mnogo, ali je sve što je potrebno da se dobije dijamant. U prirodnim uslovima dijamanti nastaju kada se intenzivna toplota i pritisak primenjuju na ugljenik, dok se memorijalni prave od ugljenika iz ljudskih ostataka, koji zatim prolaze kroz mašinu koja replicira tu količinu kompresije. Nakon toga se dragi kamen seče, polira, gravira...

I pošto je stil očigledno važan za one koji razmišljaju o tome da budu pretvoreni ili da pretvore nekog u komad nakita, jedina stvar koja razdvaja memorijalne dijamante od običnih je činjenica da potiču od "ličnog" ugljenika za razliku od "generičkog". Inače, anatomski su identični onome što biste kupili u zlatari.

Jedna od prvih kompanija koja je pravila dijamante od ljudskog pepela je jedna švajcarska kompanija čija se baza kupaca danas širi na 24 zemlje.  Svake godine u njihov objekat uđu posmrtni ostaci između 800 i 900 ljudi, i za otprilike meseca kasnije, izlaze kao dijamanti. Oko 25 odsto njihovih klijenata je iz Japana, a proces košta od pet do 20 hiljada dolara.

Kako otkriva njen osnivač Rinaldo Vili, većina dragog kamenja postaje plave boje, jer ljudsko telo sadrži tragove bora, elementa koji može biti uključen u formiranje kostiju. Međutim, povremeno dijamant iskoči beo, žut ili blizu crne, a "proizvođači" uopšte nije sigurni - zašto?

Ipak, bez obzira na boju, svaki dijamant, svake osobe je malo drugačiji. "Uvek je jedinstven dijamant", primećuje Vili, kako prenosi "Npr.org".

- Što više vremena dajete ovom procesu, grubi dijamant raste - opisuje Vili i dodaje da je potrebno samo oko kilogram pepela da bi se napravio jedan dragi kamen i da je od jedne osobe moguće napraviti i do devet dijamanata, koju većina odnese draguljaru kako bi napravila prstenje ili priveske.

- Ne znam zašto, ali ako je dijamant plave boje, a i pokojnik je imao plave oči, skoro svaki put čujem da je dijamant imao istu boju kao oči pokojnika - kaže Vili, koji lično dostavlja dijamanti svojim švajcarskim mušterijama.

I ako pitate Adel Arčer čime se bavi, možda će uslediti kratka pauza pre nego što odgovori, jer se kompanija koju je osnovala u Teksasu bavi istim poslom. Ona priznaje da mnogima može da zvuči pomalo sablasno ideja da voljenu osobu pretvorite u dijamant, ali većina njenih klijenata bi rekla drugačije.

- Prilično je neverovatno da se vidi značenje koje oni ulivaju u svoj dijamant - rekla je Arčerova za "Statesman.com" i dodala:

- To može biti veoma terapeutski. A mnogi klijenti planiraju da ga prenesu budućim generacijama.

Razlog zašto je ona ušla u ovaj posao je bio - ličan. Kada je izgubila bliskog prijatelja i mentora 2015. godine, nije bila impresionirana opcijama za njenu sahranu, pa je odlučila da bude i sama jedan od prvih klijenata druge kompanije i pepeo svoje prijateljice pretvori u dijamant u prstenu.

- Osećam se kao da mi je svakodnevno pred očima i da me podseća na njeno prisustvo. Kada prolazim kroz težak period, osećam se kao da znam kako bi me ona vodila kroz to - ističe Arčerova.

Među prvim poznatim ličnostima koji su se odlučili na ovaj vid "sahrane" bila je niko drugi do materfamilias Kardašiijanovih - Kris Džener. Ona je u jednoj od epizoda "Keeping Up With The Kardashians", iznela svoj "aranžman" posle smrti.

Iako i sama priznaje da joj je u počektu pomisao bila malo jeziva, kaže da "taj osećaj ne traje dugo", i da je donela konačnu odluku da naruči staklenu vitrinu za spomen obeležje, u kojem će njene naslednice da drže nakit napravljen od njenog tela kad umre.

U toj epizodi je dala instrukcije da se njen pepeo podeli za na šest dijamanti, po jedan za svako njeno dete i da svaki bude položen u zadivljujući set prstenova. Nakon toga, svet je "poludeo" za ovim vidom očuvanja uspomene.

Šta vi mislite o tome? 

(Ona.rs)