Moćno odelo čuvene Mirande Prisli: Šta nam moda iz nastavka "Đavo nosi Pradu" govori o ženstvenosti u sistemu

Postoje filmovi koji ostanu vezani za jedno vreme, i postoje oni koji se s vremenom pretvore u ogledalo čitave jedne epohe. Đavo nosi Pradu je bio ovo drugo. Nije to bila samo priča o modi, već o ambiciji, hijerarhiji, snovima koji se lome i identitetima koji se grade kroz poraze i probleme, između dva sastanka i jedne neizgovorene rečenice. Zato povratak u taj svet, dvadeset godina kasnije, ne može biti brz, bučan ili površan. On mora biti promišljen.

Prvi kompletni trejler za The Devil Wears Prada 2 ne pokušava da nas šokira. Ne trudi se da bude glasniji od originala. Umesto toga, deluje kao dubok udah pre nego što se vrata ponovo otvore. I kroz ta vrata prva ulazi - Miranda Prisli.

Preporučujemo

Njen povratak nije spektakl, već činjenica. U sivom odelu, strogo krojenom, bez suvišnih detalja, Miranda ne nosi trend, već stav. To nije boja koja traži pažnju, već ona koja je podrazumeva. Dve decenije ranije, njen stil bio je oličenje modnog ekscesa vremena u kojem su se granice pomerale naglo i bez zadrške. Danas, sve je svedenije. I upravo zato snažnije.

Miranda se ne osvrće. Svet se prilagođava njoj.

U tom prostoru, između starog i novog, pojavljuju se i poznata lica. Najdžel, uvek nenametljivo elegantan, deluje kao neko ko je naučio da preživi sistem bez potrebe da ga menja. Endi, nekada zbunjena i nesigurna, sada se kreće drugačije. Njena garderoba govori umesto nje: odela, kravate, stroge linije koje ne oduzimaju ženstvenost, već joj daju novi oblik. To nije moda kao maska, već moda kao potvrda identiteta.

A Emili? Ona je i dalje tu, sa istom energijom, istim pogledom koji želi da bude primećen. Miranda ih, naravno, ne pamti. Ili se pravi da ne pamti. U tom detalju nema zlobe - samo hladne istine sveta u kojem lična priča retko ima prednost nad funkcijom.

Ako je prvi film bio obojen energijom sredine dvehiljaditih - vremenom u kojem je moda bila glasna, ponekad preterana, često na ivici karikature - nastavak deluje kao njegova odrasla verzija. Odeća više ne pokušava da se dokaže. Tkanine su teže, krojevi precizniji, a siluete jasnije. Sve izgleda stvarnije, gotovo opipljivo.

Središnji modni simbol tog sveta postaje sivo odelo koje Miranda nosi. Potpisuje ga brend SA SU PHI, a u njegovoj konstrukciji nema ničega što nije promišljeno. Predimenzionirane naramenice, široki reveri, čista linija - sve funkcioniše kao arhitektura tela.

Kostimografkinja filma, Moli Rodžers, svesno se udaljava od direktnog citiranja modnih pista. Umesto trendova koji traju jednu sezonu, bira estetiku koja ima trajanje. U njenom pristupu oseća se želja da odeća ne bude kostim, već produžetak karaktera. Za glamurozne scene inspiracija dolazi iz klasične elegancije - Odri Hepbern kao večita referenca, Balenciaga rađena po meri, Dior viđen pre nego što je stigao pred publiku. To je luksuz koji ne zasenjuje ličnost, već je prati.

SA SU PHI, kao brend, savršeno se uklapa u tu filozofiju. Nastao iz ideje zlatnog preseka, on ne oblikuje ženu prema trendu, već prema njenom unutrašnjem ritmu. Volumen, prostor, odnos svetla i senke - sve je u ravnoteži. U toj estetici nema potrebe za logotipima, jer identitet ne dolazi spolja, već iznutra.

„Moda je izraz, ali i odgovornost“, poručuju osnivačice brenda. I ta rečenica zvuči kao neizgovorena tema čitavog filma. Svet se promenio. Publika se promenila. I moda, ako želi da ostane relevantna, mora da govori istinu - tiho, jasno i bez skrivanja.

Možda je upravo u tome najveća razlika između nekada i sada. Nekada je moda bila beg, fantazija, način da se pobegne iz stvarnosti. Danas je ona njen odraz. A Miranda Prisli, u svom sivom odelu, stoji tačno na toj granici - između moći i tišine, između prošlosti i sadašnjosti.

I dok se kamera polako udaljava, ostaje utisak da se ne vraćamo istom filmu. Vraćamo se svetu koji je odrastao. Kao i mi.

(Ona.rs)