Antonija je od 200 starih miljea napravila haljinu koja izgleda kao umetničko delo: "I sa mrljama su posebni"

Stari miljei koje pamtimo iz domova naših baka postali su inspiracija za jednu nesvakidašnju modnu kreaciju. Hrvatska dizajnerka Antonija Bućić od više od 200 heklanih komada tekstila napravila je haljinu koja spaja porodično nasleđe, ručni rad i savremeni dizajn. A dok ona starim predmetima daje novi život, poljska dizajnerka Magda Butrym slične tradicionalne tehnike pretvara u luksuzne modne komade čije cene dostižu nekoliko hiljada evra.

Postoje predmeti koje čuvamo godinama, iako više ne znamo šta bismo s njima. Stari miljei, heklani stolnjaci i čipkani detalji nekada su bili gotovo neizostavan deo domaćinstava na našim prostorima, a danas se često nalaze zaboravljeni u ormarima i kutijama. Ipak, ono što je nekada ukrašavalo komode i trpezarijske stolove može da postane i polazište za potpuno novu modnu priču.

Preporučujemo

Upravo to pokazala je hrvatska modna dizajnerka Antonija Bućić, koja je od više od 200 starih miljea i stolnjaka napravila upečatljivu haljinu. Njen video u kojem prikazuje proces nastanka kreacije privukao je veliku pažnju na društvenim mrežama, i to ne samo zbog neobičnog izgleda haljine već i zbog priče koja stoji iza nje.

Jer ovo nije samo primer kreativne prenamene starih materijala. U pitanju je i pokušaj da se sačuva deo kulturnog nasleđa, znanja i uspomena koje se prenose generacijama.

Više od 200 starih miljea pretvorila je u haljinu

Antonija je miljee i stolnjake prikupljala godinama, a pre nego što je počela da pravi haljinu, svaki od njih morala je da pripremi za novu namenu. Sve ih je oprala, uštirkala i pojedinačno ispeglala. Tek nakon toga mogla je da počne da osmišljava kako će različiti komadi funkcionisati zajedno.

Sam proces izrade trajao je oko deset dana tokom leta, ali je iza njega stajalo mnogo više od pukog spajanja tekstila.

Kako je objasnila u videu, najveća greška bila bi pomisliti da je za ovakvu kreaciju dovoljno uzeti miljee i spojiti ih u jednu celinu. Svaki je drugačiji, sa sopstvenim motivima, dimenzijama i teksturom, pa je bilo potrebno pažljivo odabrati gde će se koji uklopiti, kako će pratiti liniju tela i kako će svi zajedno formirati skladnu siluetu.

Nakon pripreme materijala napravila je konstrukciju haljine, a najveći deo oblikovanja izvela je tehnikom drapiranja. Pojedine komade morala je i ručno da prepravlja kako bi se uklopili u konačni dizajn.

Rezultat je bela haljina koja izgleda kao spoj tradicionalnog ručnog rada i savremene mode. Ono što je nekada imalo sasvim drugačiju funkciju sada je dobilo novi oblik, a svaki pojedinačni komad zadržao je deo svoje autentičnosti.

„Moda je svuda oko nas“: Zašto su joj važni tragovi prošlosti

Heklanje nije slučajna inspiracija za Antoniju. Ovom tehnikom bavila se još tokom studija, kada je istraživala njenu istoriju na našim prostorima. Njena prva kolekcija koja je privukla veću pažnju takođe se bavila revitalizacijom heklanog ručnog rada.

Tada je, kako je ispričala, shvatila da ne želi da tradicionalne tehnike budu samo jednokratni eksperiment, već prepoznatljiv deo njenog dizajnerskog izraza.

Tu ideju nastavlja da razvija kroz svoj novi brend SUR MER, čija je kolekcija JUG ukorenjena u dalmatinskim motivima, uspomenama i kulturnom nasleđu. Haljina nazvana Dalmatinka jedan je od komada koji najbolje predstavljaju tu viziju.

Antonija veruje da naši prostori obiluju motivima, predmetima, tehnikama i pričama koje mogu da postanu polazište za savremeni dizajn. Moda, prema njenom pristupu, nije nešto udaljeno i nedostižno, rezervisano samo za svetske modne prestonice. Ona se nalazi u svakodnevnom životu, u predmetima koje nasleđujemo i u kulturi koja nas okružuje.

Posebno joj je zanimljivo to što svaki milje predstavlja trag nečijeg rada. Dok ih posmatra, razmišlja o tome čije su ih ruke heklale, koliko je vremena bilo potrebno da nastanu i koliko je pažnje utkano u svaki pojedinačni komad.

Neki od njih imaju i mrlje, ali dizajnerka ih ne doživljava kao manu. Naprotiv, upravo su joj ti tragovi vremena posebno dragoceni.

U njima vidi dokaze života koji se odvijao oko tih predmeta: porodične ručkove, okupljanja, svakodnevne trenutke i uspomene koje možda više niko ne ume da ispriča do kraja.

Jedna mrlja od crnog vina na starom stolnjaku, na primer, može da podseti na porodični ručak, dok je neko drugi možda mesecima heklao taj isti komad. Takve nesavršenosti za Antoniju imaju posebnu lepotu, naročito u svetu koji nas neprestano uverava da sve mora da izgleda savršeno.

Njena haljina tako postaje i mali odgovor na kulturu brzih trendova, u kojoj se predmeti često odbacuju čim izgube prvobitnu namenu.

Haljina koja bi mogla da se nosi i na venčanju

Jedna od najlepših ideja koje je Antonija podelila jeste mogućnost da ovakav komad postane i venčanica.

Zamislite mladu koja na svom venčanju nosi haljinu napravljenu od miljea koje je heklala njena baka, prabaka ili neka druga osoba koja je imala posebno mesto u njenom životu. Umesto da porodično nasleđe ostane sačuvano u kutiji, ono bi postalo deo nove uspomene.

Takva haljina ne bi bila posebna samo zbog izgleda već i zbog svega što nosi sa sobom. Svaki komad tekstila imao bi svoju istoriju, a njihovo spajanje stvorilo bi nešto što ne može da se pronađe u klasičnoj kolekciji venčanica.

Upravo je to i Antonijina ideja: da svaki ovakav komad bude izrađen za osobu koja će ga nositi.

U vremenu u kojem su luksuzni modni komadi često dostupni u ograničenim serijama, a individualnost se neretko svodi na izbor između nekoliko modela, ovakav pristup podseća na drugačiju vrstu ekskluzivnosti. Ne onu koja proizlazi iz logotipa ili cene, već iz lične priče i materijala koji ne mogu jednostavno da se ponove.

Heklane haljine ponovo su u fokusu luksuzne mode

Antonijina kreacija pojavljuje se u trenutku kada heklani detalji i tradicionalne tehnike imaju značajno mesto u savremenoj modi. Ono što je nekada bilo povezivano pre svega sa ručnim radom, porodičnim nasleđem i letnjim komadima danas se pojavljuje i u kolekcijama luksuznih dizajnerskih kuća.

Jedno od imena koje posebno privlači pažnju u ovoj priči jeste poljska dizajnerka Magda Butrym.

Njen brend, osnovan 2014. godine, prepoznatljiv je po romantičnoj estetici, naglašenoj ženstvenosti, skulpturalnim siluetama i detaljima inspirisanim tradicionalnim zanatima. Ručno heklanje, čipkaste teksture i cvetni motivi deo su njenog modnog jezika, a dizajnerka se sve otvorenije oslanja i na sopstveno poljsko i slovensko nasleđe.

U kolekciji Gossamer za proleće i leto 2025. godine, heklani detalji i lagane, gotovo prozračne teksture bili su važan deo vizije. Butrym je istraživala ženstvenost kroz materijale i siluete koje deluju nežno, ali istovremeno imaju snažan karakter. Kolekcija Gossamer oslanjala se na ručni rad i slovenski senzibilitet koji je blizak dizajnerki.

To ne znači da je svaki komad iz kolekcije doslovno napravljen od starih miljea, ali je veza sa tradicionalnim heklanjem i nasleđem očigledna. Upravo je taj spoj starog i novog ono što povezuje njen pristup sa Antonijinom kreacijom.

Butrym je u svojim izjavama više puta isticala značaj lokalnih zanatlija i tradicionalnih tehnika u Poljskoj, kao i želju da nasleđe svoje zemlje predstavi kroz savremen dizajn. Za nju tradicija nije nešto što treba sačuvati isključivo u muzejima, već živi izvor inspiracije koji može da dobije novo značenje kada se prenese u odeću. U intervjuu za Harper’s Bazaar Srbija govorila je upravo o tome koliko joj znači saradnja sa lokalnim zanatlijama i povezivanje poljske tradicije sa modernom modom.

Koliko koštaju heklane haljine Magde Butrym?

Tu se priča o tradicionalnom ručnom radu susreće sa svetom luksuzne mode i cenama koje su za većinu ljudi teško dostižne.

Na zvaničnom sajtu Magde Butrym, u ponudi heklanih komada, nalaze se i haljine čije cene iznose nekoliko hiljada evra.

Na primer, kremasta maksi haljina sa korsetiranom siluetom, pod nazivom Corset crochet maxi dress, na evropskoj verziji sajta ima istaknutu cenu od 4.600 evra. Heklana mini haljina sa zvonastim rukavima, Flared sleeves crochet mini dress, košta 5.600 evra, dok je strukturirana mini haljina sa korsetiranim gornjim delom navedena po ceni od 4.100 evra. Cene su preuzete sa zvanične internet prodavnice i mogu da se razlikuju u zavisnosti od tržišta i dostupnosti. Zvanična ponuda heklanih komada Magde Butrym.

Ove cene pokazuju koliko ručni rad može da bude vrednovan kada postane deo luksuznog dizajnerskog brenda. Međutim, cena takvog komada ne zavisi samo od same tehnike izrade. U nju ulaze dizajn, konstrukcija, kvalitet materijala, proizvodnja, identitet brenda i pozicioniranje na tržištu luksuzne mode.

Magda Butrym svoje kreacije predstavlja u okviru međunarodno prepoznatljivog luksuznog brenda, dok Antonija Bućić kroz SUR MER razvija autorsku priču koja polazi od dalmatinskog nasleđa i prenamene starih tekstila. Njihove kreacije zato ne treba izjednačavati po tržišnoj vrednosti, ali je zanimljivo posmatrati kako obe dizajnerke tradicionalne tehnike prenose u savremenu modu.

Kada ono što je staro postane najzanimljivije novo

Možda je upravo to najzanimljiviji deo cele priče: da se inspiracija ne mora tražiti u nečemu što još niko nije video, već u predmetima koje su generacije pre nas već stvorile.

Stari miljei imaju svoju istoriju, ali ne moraju zauvek da ostanu vezani za prvobitnu namenu. U rukama dizajnera mogu da postanu deo haljine, modnog dodatka ili potpuno nove kreacije koja će privući pažnju i onih koji inače ne razmišljaju o tradicionalnom ručnom radu.

Antonija Bućić pokazala je da od više od 200 različitih komada može da nastane jedinstvena celina, ali i da iza jednog modnog predmeta može da stoji mnogo više od estetike. Tu su uspomene, veštine, strpljenje i priče koje se prenose sa generacije na generaciju.

Magda Butrym, sa druge strane, pokazuje kako sličan senzibilitet prema ručnom radu i nasleđu može da postane deo luksuzne modne ponude, u kojoj se cene pojedinih heklanih haljina mere hiljadama evra.

Između te dve priče postoji zajednička ideja: tradicija ne mora da bude suprotnost savremenosti. Ponekad je upravo ona ono što savremeni dizajn čini posebnim.

A stari milje, koji je nekada stajao na stolu naših baka, možda nikada nije bio samo ukras. Možda je sve vreme bio mali komad umetnosti koji je čekao da ga neko pogleda drugačijim očima.

(Ona.rs)