Mudre misli besmrtnog Aristotela: "Nikada nećete učiniti ništa na ovom svetu bez hrabrosti"

Vreme čitanja: oko 4 min.

Životne lekcije koje je za sobom ostavio grčki filozof nesumnjivo su vanvremenske

On je bio poznati starogrčki filozof koji je u velikoj meri uticao na svet filozofije, nauke i logike. Smatra se jednom od najuticajnijih ličnosti u istoriji zapadne misli. Iako je prošlo mnogo godina od njegove smrti, savremeni ljudi i danas mnogo uče iz onoga što je ovaj drevni mudrac ostavio potomstvu.

Aristotel je ostavio trajan uticaj na zapadnu filozofiju. On je oblikovao današnje percepcije filozofije svojim učenjima o etici i logici i razmišljanjima o politici i metafizici, dok je njegova filozofija godinama proučavana i poštovana, čime je etabliran kao suštinska ličnost poznate filozofije. Slavno je pisao i o temama kao što su prirodna filozofija, logika i retorika, a njegovi spisi ostavili su dubok uticaj koji traje do danas.

Aristotel je rođen 384. pre Hrista u porodici lekara, zbog čega su mnogi njegovi radovi fokusirati na fiziologiju i anatomiju. Već sa 15 godina je ostao siroče, zbog čega ga je njegov ujak, koji je dečaka uzeo pod svoje starateljstvo uputio na tadašnjeg čuvenog učitelja - Platona u Atini. Sa 18 godina Aristotel je samostalno stigao u antički grad i upisao se na Platonovu akademiju, a zbog svog talenta i uspeha u naučnoj delatnosti, ubrzo je i sam postao profesor.

Godine 347. pre Hrista, nakon Platonove smrti, Aristotel se preselio u grad Asos, a svega pet godina kasnije, makedonski kralj Filip pozvao je antičkog filozofa da obrazuje njegovog sina - Aleksandra. Pored toga što je zaslužan za revoluciju u vojnoj taktici u tom trenutku istorije, Aristotel je doprineo stvaranju Aleksandra Velikog kao brilijantnog vojnog stratega.

"Nikomahova etika" je jedno od značajnijih dela ovog filozofa, koje izučava koncept vrlina i njihov doprinos u vođenju zadovoljavajućeg života. Tu su takođe i Aristotelova "Politika", revolucionarni rad u kome autor objašnjava svoje političke stavove, uključujući ulogu države, šta bi trebalo da bude državljanstvo i različite vrste sistema vlasti. On u njoj prepoznaje da idealna država treba da se zasniva na ustavu koji poštuje potrebe i želje svojih građana.

Delo "Poetika" se smatra prvim radom o književnoj kritici, tumačenju i analizi žanra i strukture grčke književnosti, koji je uticao je na proučavanje savremene književnosti, filma i drugih oblika umetnosti. U njemu Aristotel raspravlja o efektima zapleta, karaktera i tragedije na publiku da bi bolje razumeo kako ovi elementi mogu efikasno da se koriste. Uspešno je proučavao i retoriku.

Aristotel je takođe nadaleko poznat i po svojim delima u prirodnim naukama, a jedno od najpopularnijih je "Metafizika". Ovo delo se bavi fundamentalnim pitanjima stvarnosti, uključujući proučavanje postojanja, uzročnosti i supstancije. Proučavao je i fiziku izloživši svoje poglede na kretanje, vreme, prostor i druge važne koncepte kasnije izgrađene u naučnoj revoluciji.

Njegova brojna dela izvršila su trajan uticaj na istoriju pružajući vredne uvide i znanje o čovečanstvu koja su nam pomogla da bolje razumemo naš svet. Bio je pionirska figura u razvoju naučnog rasuđivanja i postavio je temelje moderne nauke zalažući se za empirijsko posmatranje, testiranje i eksperimentisanje kako bi se izveli smisleni zaključci.

Foto: PANAGIOTIS KARAPANAGIOTIS / Alamy / Alamy / Profimedia

Preminuo je na današnji dan (7. mart) 322 p.n.e., i za sobom ostavio životne lekcije koje su nesumnjivo vanvremenske. U njegovu čast izdvajamo samo šaku nekih od njegovih najpoznatijih citata.

  • Najgori oblik nejednakosti je pokušaj da nejednake stvari učine jednakim.
  •  Poznavanje sebe je početak svake mudrosti.
  •  Strpljenje je gorko, ali je njegov plod sladak.
  •  Bez prijatelja niko ne bi želeo da živi, čak i da ima sva druga dobra.
  •  U našim najmračnijim trenucima moramo se fokusirati da bismo videli svetlost.
  •  Vrlina je u našoj moći, a slično je i porok; jer tamo gde je u našoj moći da delujemo, u našoj je moći i da ne delujemo.
  •  Izvrsnost nikada nije slučajnost. To je uvek rezultat visoke namere, iskrenog truda i inteligentnog izvršenja; predstavlja mudar izbor mnogih alternativa – izbor, a ne slučaj, određuje vašu sudbinu.
  • Mudar se ne izlaže nepotrebno opasnosti, jer ima malo stvari do kojih mu je dovoljno stalo; ali je voljan da u velikim krizama da čak i svoj život znajući da pod određenim uslovima ne vredi živeti.
  • Ko se oduševljava samoćom ili je divlja zver ili bog.
  • Moralna izvrsnost nastaje kao rezultat navike. Postajemo pravedni čineći pravedna dela, umereni čineći umerena dela, hrabri čineći hrabra dela.
  • Oni koji znaju, znaju. Oni koji razumeju, poučavaju.
  • Nikada nećete učiniti ništa na ovom svetu bez hrabrosti. To je najveći kvalitet uma pored časti.
  • Obrazovanje uma bez vaspitanja srca nije nikakvo obrazovanje.
  • Da biste izbegli kritiku, ne govorite ništa, ne radite ništa, budite ništa.

(Ona.rs)