Otac moderne etike Imanuel Kant: Filozof koji nas bodri da imamo hrabrost da se služimo sopstvenim razumom

"Nikad i ništa ne izaziva pobunu više od nepravde. Sva druga zla koja trpimo nisu ništa prema ovom."

On je bio nemački filozof i jedan od najistaknutijih mislilaca prosvetiteljstva i verovatno jedan od najvećih filozofa svih vremena.

Imanuel Kant je inaugurisao novu eru u razvoju filozofske misli, zbog čega je nazivan ocem moderne etike i estetike i - moderne filozofije.

Preporučujemo

Njegovi sveobuhvatni i sistematski radovi iz epistemologije, metafizike, etike i estetike učinili ga jednim od najuticajnijih i najkontroverznijih ličnosti moderne zapadne filozofije, čime je uticao na svu kasniju filozofiju, posebno na različite škole kantijanizma i idealizma.

U pokušaju da se suprotstavi filozofskoj doktrini skepticizma napisaoje svoje najpoznatije delo "Kritiku čistog razuma" u kome je prvi put izneo svoj transcendentalni idealizam, teoriju koju i sam vidi kao "kopernikanski obrt" u filozofskim raspravama između racionalizma i empirizma, idealizma i realizma.

Ovaj termin se odnosi na reakcije koje je izazvao astronom Nikola Kopernik svojom revolucionarnom teorijom heliocentričnog sistema.

U stvari, sa "kopernikanskim obrtom", Kant veruje da umesto da se pridruži jednom od tabora u debati - između racionalista (koji veruju da put ka znanju ide prvenstveno kroz razum) i empirista (koji zastupaju stanovište da je iskustvo osnovno izvorno znanje) - treba obratiti pažnju na "uslove" znanja, odnosno objasniti kako je ustrojen naš um, gde su granice našeg znanja i pod koje kategorije svrstavamo naše iskustvo.

Inače, je duboko verovao da je razum izvor morala, a da estetika proizilazi iz sposobnosti nezainteresovanog prosuđivanja. Njegovi religiozni pogledi bili su duboko povezani sa njegovom moralnom teorijom. Posle „Kritike čistog uma“, objavio je još dve "kritike", odnosno istraživanja - "Kritiku praktičnog uma" i "Kritiku moći rasuđivanja" (1790).

Ovo su neke od  najintrigantnijih misli i citata, jednog od najvećih filozofa svih vremena koji je živeo u periodu od 22. aprila 1724. godine do 12. februara 1804.

"Ako čovek napravi sam od sebe crva, ne sme se žaliti kad ga pregaze."

"Bolje je znati malo ali temeljno, nego mnogo i površno."

"Čitanje neke dobre knjige korisno je po zdravlje kao i telesno vežbanje."

"Dobronamernost može biti bezgranična, jer se tu ništa ne mora učiniti. No, s dobročinstvom je već teže."

"Dve stvari me ispunjavaju sve većim strahopoštovanjem i divljenjem što ih više promišljam – zvezdano nebo nada mnom i moralni zakon u meni."

"Gledajmo na život kao na dečju igru u kojoj ništa nije ozbiljno osim poštenja."

"Imaj hrabrosti da se služiš sopstvenim razumom."

"Iskustvo bez teorije je slepo, ali teorija bez iskustva je samo intelektualna igra."

"Jedna od najboljih i najčistijih radosti je odmor posle rada."

"Ko svoju želju zna da zadovolji – pametan je. Ko zna da je obuzda – mudar je."

"Ko je okrutan prema životinjama postaje takav i u svojim odnosima prema ljudima. Možemo suditi srcu čoveka prema njegovom postupanju prema životinjama."

"Mi ljudi na kraju nemamo nikoga osim nas, dakle učinimo najbolje iz toga."

"Nikad i ništa ne izaziva pobunu više od nepravde. Sva druga zla koja trpimo nisu ništa prema ovom."

"Niko nema pravo da me uči kako da budem sretan."

"Bez poštovanja nema istinske ljubavi."

"Bolje je voleti i izgubiti, nego nikada ne voleti."

"Pametni ljudi više nauče od budala, nego budale od pametnih ljudi."

"Smrti se najmanje boje oni čiji život ima najveću vrednost."

"Sreća nije ideal razuma, već mašte."

"Svaka stvar u prirodi deluje prema zakonima."

(Ona.rs)