Ekskluzivno: Najbolji kuvar na svetu koristi Tesla rernu - Ona.rs sa čovekom koji je kuvao za Elizabetu II

Ako tražite tajni sastojak za najukusniji rižoto, onda je najbolje da ga tražite od Enrikea Derflingera (62). Upravo ovaj italijanski kuvar je kuvao za kraljicu Elizabetu rižoto koji se njoj toliko dopao da je morala lično da mu se zahvali.

Preporučujemo

Naša ekipa je imala ekskluzivnu priliku da razgovara sa Enrikeom u Beogradu, gde je on bio gost na trećoj po redu Vinskoj viziji.

Kako ste se uopšte odlučili da budete kuvar? Kada ste shvatili da je to vaš poziv?

- Dolazim iz malog mesta pored jezera Komo, gde su moji roditelji imali restoran i gde sam ja kao mali pomagao. Sećam se da sam prvo jelo napravio sa samo devet godina, to su bila neka jaja sa sosom. Moja mama je bila izvrsna kuvarica i od nje sam naučio sve o kuvanju.

Sa samo 26 godina ste dobili poziv da budete kuvar britanskoj kraljevskoj porodici. Kako ste se osećali u tom trenutku, da li ste osećali pritisak?

- Osećao sam pritisak, ali je za mene to bilo i ostvarenje sna, ali istovremeno i veliki izazov jer sam bio prvi italijanski šef koji je kuvao za kraljevsku porodicu. Fantastična prilika je to za mene bila, a za njih sam kuvao tri godine.

Šta vam je bio najveći izazov u pripremi jela za kraljevsku porodicu?

- Spremao sam dosta izazovnih jela, a mnoga su se sastojala od italijanskih proizvoda, poput maslinovog ulja ili paprike. Princ, danas kralj Čarls, je veliki ljubitelj italijanske kuhinje. Voleo je moj rižoto sa gorgonzolom, šafranom i tartufima. Voleo je i tražio mi da pravim italijanska jela, pošto je njihov ljubitelj. Princeza Dajana je bila jedna sjajna žena, tako fina i ljubazna - rekao je naš sagovornik i dodaje:

Velika je razlika između kuvanja za jednu porodicu i restoran, jer se u restoranu svako veče menjaju gosti. A za porodicu kuvaš svaki dan, ali oni su jedan dan u jednom zamku, pa su u drugom, pa su na putu. Ovo su veliki opoziti u kuhinji.

Ispričajte nam anegdotu kako je nastao rižoto kom ste dali ime "Kraljica Viktorija"?

- Imao sam 26 godina kada sam napravio rižoto za kraljevsku porodicu i tada sam dobio poziv kraljice da odem do nje. Mislio sam da sam nešto zabrljao jer nikada ne zovu poslugu. Dok sam iz kuhinje, koja nije blizu kraljevskim odajama došao do nje, oduševljeno mi je rekla da bolji rižoto nije jela u životu. Sve to mi je rekla u prisustvu Mihaila Gorbačova. Pitala me je kako se zove rižoto, a on nije imao ime. Tada sam dao ime "krlajica Viktorija". Tada mi je rekla da odaberem poklon kojim će mi pokazati zahvalnost na ukusnom jelu, a ja sam tražio jednu šerpu - rekao je ovaj skromni kuvar.

Posle Velike Britanije, otisnuli ste se u Sjedinjene Američke Države gde ste dobili poziv da kuvate za Belu kuću?

- Da, kuvao sam za Džordža Buša i to je bila totalno drugačija energija. U Londonu je sve po protokolu, sve je strogo, ima dosta obezbeđenja, dok je u Beloj kući sve nekako drugačije. Drugačija iskustva nosim iz ova dva grada.

Kuvali ste i za mnoge holivudske zvezde, ko Vam je bio najzahtevniji?

- Kuvao sam za Tom Kruza, Bred Pita, Džordž Klunija, Anđelinu Džoli, Nikol Kidman ... Mogu vam reći da su muškarci manje zahtevni od žena. Nikol je mogu otkriti tajnu, bila najzahtevnija kada je hrana u pitanju. Jednom prilikom sam se sreo sa Tom Kruzom, kada su njih dvoje bili u braku, gde mi se on izvinjavao što mu je žena zahtevna i komplikovana za hranu. Ja sam izvinjenje prihvatio i rekao mu da je to skroz ok jer nisam ja oženjen njom. A često sam kuvao za Džordža Klunija na jezeru Komo, pošto sam i ja odatle. To uvek budu lepe večere - kaže nam slavni Italijan, napominjući da mu u pripremi dosta pomaže i Tesla rerna koju je dobio na poklon.

Pored slavnih ličnosti, možete se pohvaliti i da ste kuvali na svečanim ceremonijama otvaranja Olimpijskih igara u Pekingu i u Londonu. Ovo je veliki izazov, zar ne?

- Da, zato što je veliki broj ljudi. Nije veliki problem kuvati za troje, petoro, desetoro ljudi, ali što je veći broj ljudi naravno da je veća odgovornost. Nije bilo jednostavno jer je to nekoliko stotina ljudi. To mi je ujedno bio i najveći izazov u karijeri. Organizacija je tu jako bitna, mnogo je stvari tu u pozadini.

Putovali ste širom sveta, kuvali na svim meridijanima. Koja je kuhinja po vama najukusnija, ako izuzmemo italijansku. Koje je vaše omiljeno jelo?

- Dopada mi tajlandska kuhinja, kao i japanska. Jako su ukusne.

Kada je reč o italijanskoj kuhinji, možete li da napravite listu od pet najukusnijih italijanskih jela?

- Na prvom mestu je pasta, i to ona najjednostavnija. Na drugo mesto bih stavio rižoto, jako volim ravioli, volim jagnjeći stek i ribu.

Niste prvi put u Srbiji, imali ste priliku da probate mnoga jela. Koje srpsko jelo vam se najviše dopada?

- Nekoliko puta sam bio u Srbiji i imao sam priliku da problam lokalnu hranu, posebno meso. Srbija ima izvrsnu kuhinju, a izdvojio bih i vina koja su u Srbiji odlična.

Koje je vaše mišljenje o modernim, komercijalnim kuvarima? Koliko se kuvanje danas razliku u odnosu na vreme kada ste vi počinjali?

- Kuvanje se jako razlikuje nekad i sad. Ovo je divan posao, ja se bavim najlepšim poslom, jako sam srećan u njemu. Bitno je privući malde ljude da počnu da se bave kuvarstvom. Drugačiji je način pripreme hrane. Za kuvanje je potrebno vreme, potrebno je strpljenje, kao i vreme da se nešto nauči. To nije kao što se pokazuje na televiziji kada gledam kuvanje. Tamo je sve deluje brzo i jednostavno.

Prvu Mišelinovu zvezdu ste dobili 1991. godine. Jasno je da vam ta nagrada mnogo znači, a vi ste poznati i po drugim raznim angažmanima.

- Mišelinova zvezda je samo jedna potvrda da radiš kako treba. Ona ti samo daje vetar u leđa za dalji napredak. Nagrade i priznanja me samo teraju da se više koncentrišem na jelo i na sadržaj tanjira. Da, ja sam jedini ambasador italijanske kuhinje u svetu. Zadatak mi je da putujem po svetu i da predstavim italijansku kuhinju na najbolji mogući način. Između ostalog, ja sam i predsednik sam Euro tok organizacije

Da li možda primećujete neke greške u svakodnevnom kuvanju kod prijatelja ili poznanika, a koje ne bi trebalo da se prave?

- Da, kako ne. Moramo svi da znamo da je materijal kojim raspolažemo, sastojci koje planiramo da upotrebimo jako bitan. Dešava se da uzmemo prevelike količine hrane i da je pripremimo na pogrešan način. Trebalo bi suprotno da se uradi, da sa malom količinom sastojaka napravimo kvalitetno jelo kojom ćemo istaći ukus i miris. Često se dešava i da kada pravimo sos ubacimo više sastojaka nego što treba - rekao nam je Enriko Derflinger.

(Ona.rs)