Ovaj čovek će ući u UDŽBENIKE! Prepešačio CEO SVET, ekspedicija traje već 27 godina, a ovo je jedino pravilo

U svetu gde se i do prodavnice ide kolima, Karl Bušbi iz Engleske izabrao je potpuno drugačiji put – i to bukvalno. Ovaj bivši padobranac iz Hala već 27 godina hoda oko sveta, bez ijednog oblika prevoza. Njegova misija, koju je nazvao "Goliat ekspedicija", započela je 1. novembra 1998. godine iz Punta Arenasa u Čileu, a jedino pravilo koje nikada nije prekršio jeste – samo pešice, nikada prevoz.

Ono što je prvobitno zamišljeno kao osmogodišnja avantura, pretvorilo se u životno putovanje koje traje već skoro tri decenije. Danas, Bušbija od cilja deli još samo nekoliko hiljada kilometara, a ako sve bude po planu – u svoj rodni grad Hal stići će u septembru 2026. godine.

Preporučujemo

Od Darijena do Lamanša: Tri glavne prepreke

Iako je ukupna udaljenost od preko 58.000 kilometara sama po sebi epska, pravi izazovi nalazili su se u onome što se našlo između – neprohodni predeli, ekstremni vremenski uslovi i političke granice.

Tri najveće prepreke na njegovom putu bile su: zloglasna Darijenska džungla između Kolumbije i Paname, ledeni Beringov moreuz između SAD i Rusije, i tunel Lamanš koji povezuje Francusku i Veliku Britaniju.

Bušbi je prve dve prepreke već savladao. Godine 2006. zajedno sa pustolovom Dimitrijem Kiferom prešao je Beringov moreuz pešice tokom 14 dana, gazeći po ledu i kroz ledenu vodu. Ubrzo nakon toga zadržale su ih ruske vlasti zbog ilegalnog ulaska u zemlju, a tek nakon intervencije tadašnjeg britanskog zamenika premijera Džona Preskota i guvernera Romana Abramoviča, ekspedicija je mogla da se nastavi.

Preostaje mu još Lamanš – ali budući da je hodanje kroz železnički tunel zabranjeno, Bušbi se nada da će dobiti posebnu dozvolu za prolazak servisnim tunelom koji koriste radnici za održavanje. Ta birokratska borba, kako kaže, mogla bi da potraje godinama.

Plivao, hodao, preživeo

Kada nije mogao bezbedno da uđe ni u Iran ni u Rusiju, Bušbi nije odustao – nego je zaplivao. U avgustu 2024. godine, sa pratećim timom i saputnicom Anđelom Maksvel, preplivao je 179 milja (oko 288 km) široko Kaspijsko more, od Kazahstana do Azerbejdžana. Plivanje je trajalo 31 dan, a proveli su čak 132 sata u vodi.

Nakon toga, nastavio je peške kroz Azerbejdžan i Tursku, a 2. maja 2025. stigao je do Bosfora i zakoračio na tlo Evrope. Do Hala ga čeka još samo poslednja etapa – pešačenje kroz evropski kontinent.

Vize, usamljenost i borba za opstanak

Bušbijev put nije bio samo fizički izazov – već i psihološki. Godinama je bio zarobljen u Meksiku zbog odbijenih viza, izgubio je sponzore tokom finansijske krize 2008. godine, a 2013. mu je Rusija uvela petogodišnju zabranu ulaska.

"Prvog novembra 1998. gledate u put dug 36.000 milja i nemate pojma kako ćete ga preći. Bilo je izuzetno teško, ali nikada nismo odustali od pravila i pravca", rekao je Bušbi za BBC radio Humbersajd.

Povratak kući, priznaje, nosi poseban teret:

"Ne znam kako će biti kada se vratim. To je čudno mesto – kada vam se životna svrha iznenada završi. Nadam se da ću brzo preći na nešto novo, da zadržim telo, um i dušu u pokretu."

Dodao je i da će susret s porodicom biti proces ponovnog upoznavanja.Karl Bušbi je hodao, plivao, preživljavao – i nikada se nije vozio. Njegov put oko sveta nije samo fizičko putovanje, već svedočanstvo o upornosti, snazi volje i čovekovoj želji da pomeri granice mogućeg. I dok se kraj puta nazire, njegova priča već sada zauzima posebno mesto među najneverovatnijim podvizima modernog doba.

(Ona.rs)