Kada su Bosnu devastirale poplave, Halid Bešlić je OTVORIO SVOJA VRATA: "Želim da me pamte kao dobrog čoveka"

Halid Bešlić nije bio samo legenda narodne muzike. Bio je simbol dobrote, istrajnosti i ljudskosti. U vremenu kada su mnogi ćutali, on je pevao, pomagao i davao od sebe, bez pompe i bez potrebe da to iko zna.

Tokom ratnih devedesetih, dok je Balkan goreo, Halid nije prestajao da nastupa, ali ne da bi zarađivao. Održao je više od pet stotina humanitarnih koncerata širom Evrope, skupljajući sredstva za izbeglice, bolnice i porodice koje su izgubile sve.

Preporučujemo

Njegov glas tada nije bio samo muzika, već most koji je povezivao rasute ljude, davao im snagu i podsećao da nisu sami. Njegove pesme bile su terapija za one koji su tugovali, a nastupi način da se u vremenu tame zadrži vera u život.

Čovek koji je pomagao i kad se reflektori ugase

Kada su 2014. godine katastrofalne poplave pogodile Bosnu i Hercegovinu, Halid je ponovo pokazao da je čovek ispred svega.
Otvorio je vrata svog motela u Semizovcu i dozvolio da se tu smeste ljudi koji su izgubili domove. Nije to najavljivao u medijima, nije pozirao za naslovne strane, jednostavno je uradio ono što se podrazumeva kada imaš srce.

- Čovek vredi onoliko koliko može da pomogne drugima, govorio je.

I zaista, on je to živeo, ne samo pevao.

Halid Bešlić - simbol jednostavnosti i ljudskosti

Iako je bio jedno od najvećih imena narodne muzike, Halid nikada nije zaboravio korene. Odrastao je u skromnosti i takav je ostao do kraja života. Pristupačan, nasmejan, spreman da pomogne i da pruži ruku svakome. On je svojim životom davao primer i objasnio je šta zapravo znači biti čovek - i to istinski bogat čovek.

- Mogu i ja voziti besna kola, snimati milionske spotove, ali zašto bih to radio dok moj komšija nema za hleb. Meni je zadovoljstvo nahraniti njega, otići u javnu kuhinju, dati svoj doprinos, nahraniti danas 100 gladnih usta, ili u dečijem domu donirati novac. Voleo bih da me pamte kada odem, kao dobrog čoveka, a ne kao dobrog pevača.

Njegov motel i benzinska pumpa u Semizovcu nisu bili samo posao, već mesto okupljanja. Ljudi koji su ga poznavali kažu da je svakog gosta primao kao starog prijatelja.

Nasleđe koje ostaje

Halid Bešlić nas je napustio, ali je ostavio mnogo više od pesama. Ostavio je primer čoveka koji je uspeo da ostane normalan u svetu koji to često nije. Ostavio je primer dobrote koja ne traži aplauz i humanosti koja ne poznaje granice.

Njegova toplina i glas ostaće zauvek deo našeg sećanja.

(Ona.rs)