Guščija džigerica, škampi, kokteli, rum i pivo: Obilna večera nakon koje je Toni Soprano dobio srčani udar

Postoje priče koje internet voli da prepričava, a jedna od najupornijih je ona o poslednjoj večeri Džejmsa Gandolfinija, glumca koji je postao globalna ikona zahvaljujući ulozi Tonija Soprana. Pre dvanaest godina, svet je ostao bez njega, a Rimu je te večeri pripala tužna čast da bude poslednja stanica njegovog života. Od tada, društvene mreže svakih nekoliko meseci ponovo izvlače isti narativ o tome šta je jeo i pio u satima pre smrti, kao da pokušavamo da pronađemo neku simboliku u kraju čoveka koji je godinama tumačio lik opsednut sopstvenom smrtnošću.

Mit koji je postao veći od života

Preporučujemo

U tim viralnim verzijama priča zvuči kao scena iz serije. Prema tabloidnim navodima, njegova poslednja večera sastojala se od četiri čašice ruma, dve pina kolade, dva piva, dve porcije prženih škampa i guščije džigerice. Sve servirano kao da gledamo Tonija Soprana kako naručuje još jedno obilje za sto kojim dominira. Internet voli ovakve slike, jer su u isto vreme glamurozne i tragične, kao da upakovane emocije dolaze uz narudžbinu.

U stvarnosti, večera je bila mnogo jednostavnija i nikad precizno dokumentovana, ali mit se zadržao jer lepo zvuči. Tako funkcioniše pop kultura, naročito kada legende prerastu ljude koji su ih stvorili.

Šta ovakva večera može da uradi telu

Ipak, ono što se u ovoj priči često preskače jeste zdravstvena realnost. Srčani udar retko dolazi kao iznenadna odluka tela. To je posledica godina navika, stresa, genetike i načina života. Velike, masne i teške večere praćene alkoholom zaista mogu biti okidač kod ljudi koji već imaju faktore rizika. Stručnjaci stalno upozoravaju da kombinacija obilne hrane, visokog unosa soli i masnoća, plus više vrsta alkohola u kratkom periodu, naglo opterećuje krvne sudove. U tom trenutku digestivni sistem zahteva pojačan protok krvi, srce ubrzava rad, a alkohol dodatno širi krvne sudove i menja pritisak.

Kod osoba sa hipertenzijom, povišenim holesterolom i gojaznošću, to je upravo ona opasna zona u kojoj se telo lako prelomi.

Ključan faktor koji svi zanemarujemo

Još jedan faktor koji se često potcenjuje je izrazito visoka temperatura nakon obilnih obroka. Metabolizam skače, srce pumpa jače, a organizam troši neverovatno mnogo energije samo da obradi ono što smo mu dali. Kada se tome doda alkohol, srce ulazi u režim preopterećenja. Zato kardiolozi godinama upozoravaju da ljudi sa postojećim rizikom ne bi trebalo da kombinuju masnu večeru, puno pića i kasni noćni termin, jer upravo tada dolazi najveći broj hitnih intervencija.

Sve ovo ne znači da jedan obrok može da ubije zdravu osobu. Naprotiv, većina ljudi ovo prođe bez posledica. Ali kod nekoga ko već godinama nosi teret faktora rizika, jedan težak obrok može biti poslednja kap u prepunoj čaši.

To nije mit, to je medicinska činjenica koja se stalno ponavlja u statistikama urgentnih centara.

Internet će nastaviti da širi priču o Gandolfiniju i njegovoj navodnoj poslednjoj večeri, jer takve naracije jednostavno nikada ne umiru. Ali iza njih uvek stoji mnogo kompleksnija istina, jedna koja nema glamur Sopranosa, ali ima težinu stvarnog života.

(Ona.rs)