Krunisani kralj Met Gale: Karan Johar jedini razumeo temu, ostali muškarci igrali na sigurno i dosadno

Ako je iko ove godine razumeo šta zapravо znači tema Met Gale, onda je to bio Karan Johar. Bez glumatanja i bez napadnog skretanja pažnje, čovek je samo pokazao kako se lično, kulturno i modno mogu spojiti u nešto što ima smisla i prirodno je, bar njemu.

Na Met Gali - gde se često više pamti ko je promašio temu, nego ko ju je pogodio - Johar je doneo nešto što deluje kao da nije nastalo preko noći. Njegov debi na najpoznatijim stepenicama u modi nije bio samo još jedna kombinacija za slikanje, on je imao priču koja pije vodu.

Preporučujemo

Kreacija Maniša Malhotre koju je poneo nije bila još jedan luksuzan komad za crveni tepih, već pažljivo osmišljena celina. Ideja pokretnog platna videla se na svakom koraku u svakom detalju - od ručno rađenih oslikavanja do plašta koji je davao dubinu i težinu čitavoj priči. Sve se oslanja na umetnost Radže Ravija Varme, slikara poznatog po tome što je umeo da naslika osećanja, ne samo prizore. U tom spoju tradicije i savremenog izraza stvari su jednostavno legle na svoje mesto.

Kad se malo zagrebe ispod površine, vidi se da to nije ništa novo kod njega. Od filma "Kuč Kuč Hota Hej" pa nadalje, uvek je igrao na emociju, ne na svedenost; na raskoš, ne na uzdržanost. Zato izbor Radže Ravija Varme ne deluje kao slučajna inspiracija, već kao logičan nastavak onoga što radi godinama.

U objavi je praktično podvukao liniju, od "širokookog zaljubljenika u film i kostim" do tog trenutka na Met Gali.

- Život ume da napravi puni krug na najneočekivanije načine - napisao je Karan Johar.

Dodatnu težinu celoj priči daje njegova dugogodišnja saradnja sa Manišom Malhotrom. Trideset godina rada zajedno ostavi trag, i to se jasno vidi. Ovo odavno nije odnos dizajnera i klijenta, već se radi o razgovorima i poznanstvu koje traje. Johar je ovde bio platno, a Malhotra je uradio ono što najbolje zna - spojio tradiciju i savremeni izraz tako da nijedno ne potisne ono drugo.

Bitna stvar je i to što nije igrao na sigurno. Dok su drugi pokušavali da pogode temu, Johar je ostao pri svom i doneo svoju kulturu bez doterivanja. Indijska umetnost, istorija i estetika nisu bile dekor, već polazna tačka.

Zato tvrdnja da je bio najbolje obučen muškarac večeri ne deluje kao preterivanje, ali ni kao nešto što mora svako da prihvati bez razmišljanja. Nije stvar u najskupljem materijalu, najdužem šlepu ili broju fotografija. Stvar je u tome da je sve imalo logiku - od ideje, preko izvedbe, do poruke - a da li to automatski znači "najbolje" neka svako proceni za sebe. U večeri gde moda lako sklizne u kostim bez sadržaja, on je ponudio nešto što ima sloj više.

Sigurna zona

Da budemo potpuno iskreni - dok je Karan Johar hodao u umetnosti, ostatak muškog dela zvanica se uglavnom držao dobro poznatih, pomalo dosadnjikavih pravila.

Videli smo beskonačan niz crnih, teget i sivih odela koja, ruku na srce, jesu bila vrhunski skrojena, ali su potpuno promašili temu. Problem nije u tome što ti muškarci nisu izgledali dobro, izgledali su sjajno, ali su igrali na sigurno u noći kada je to najveći mogući greh.

(Ona.rs)