Sin mu se upucao sa 11 godina, majka skočila kroz prozor: Kad je ženu ostavio zbog ljubavnice, uradila je ovo

Henri Fonda jedan je od velikana zlatnog doba Holivuda i glumac čija je karijera trajala duže od pola veka. Iza njegovog prepoznatljivog, uzdržanog i stamenog glumačkog izraza, međutim, krila se veoma složena privatna priča.

Dok je na velikom platnu ostavljao utisak čoveka koji uvek vlada sobom, u privatnom životu Fonda se godinama suočavao sa porodičnim tragedijama, krivicom i odnosima koji su ostavili duboke posledice na njegovu decu.

Preporučujemo

Publika ga pamti po filmovima "Plodovi gneva", "Mladi g. Linkoln" i "Bilo jednom na Divljem zapadu", ali iza filmske karijere ostala je priča o ocu i sinu koji su decenijama pokušavali da pronađu put jedan do drugog.

Majka mu je preminula kada je bio dečak

Henri Fonda je imao samo 10 godina kada je njegova majka Elma preminula nakon što je skočila kroz prozor.

Tragedija je ostavila dubok trag na porodicu, a Fonda je veoma rano bio suočen sa iskustvom gubitka koje je obeležilo njegovo odrastanje.

Kasnije će i sam imati porodicu, ali će se upravo u njegovom odnosu prema deci ponavljati deo emocionalne distance koju je nosio kroz život.

Njegov sin slučajno došao do vatrenog oružja

Jedna od najtežih porodičnih tragedija dogodila se kada je Henriov sin Piter imao samo 11 godina. Dečak se slučajno upucao i zadobio teške povrede.

Metak mu je prošao kroz stomak, a njegovo srce je nakratko prestalo da kuca tokom operacije. Piter je potom proveo mesece u bolnici oporavljajući se od povreda.

Henri, međutim, nije bio čovek koji je lako pokazivao emocije. Njegova zatvorenost i emocionalna distanca posebno su pogodile sina, koji je kasnije govorio o tome koliko mu je nedostajala očinska nežnost.

Piter, ali i njegova sestra Džejn Fonda odrasli su sa osećajem da od oca ne dobijaju dovoljno ljubavi i priznanja. Prema kasnijim svedočenjima, Henri Pitera gotovo nikada nije grlio niti mu govorio koliko ga voli.

Tragedija koja je zauvek promenila odnos oca i sina

Odnos Henrija i Pitera dodatno je opterećen porodičnom tragedijom koja je usledila nakon raspada Henrijevog braka sa Frensis.

Frensis je, prema dostupnim navodima, otkrila da je Henri vara, nakon čega je doživela nervni slom. Zbog ranijih problema sa mentalnim zdravljem završila je u sanatorijumu, gde je preminula 1950. godine.

Prema svedočenjima iz tog perioda, Henri je želeo razvod dok se ona još nalazila u bolnici, jer je planirao brak sa Suzan Blanšar, koja mu je kasnije postala supruga.

Frensis je sebi oduzela život prerezavši grkljan žiletom na svoj 42. rođendan.

Henri je, kako se navodi, zbog njene smrti godinama osećao ogromnu krivicu. Od dece je skrivao način na koji je umrla i govorio im da je preminula od srčanog udara.

Piter je istinu saznao tek nekoliko godina kasnije, slučajno. Saznanje da mu je otac godinama skrivao okolnosti majčine smrti dodatno je produbilo njihov već težak odnos.

Piter Fonda je krenuo potpuno drugim putem

Dok je Henri pripadao generaciji stare holivudske garde, njegov sin Piter postao je jedno od prepoznatljivih lica nove američke kulture šezdesetih godina.

Bio je deo kontrakulturnog pokreta, a njegovu karijeru obeležio je kultni film "Goli u sedlu". Njegov način života i sklonost ka drogama dodatno su povećavali jaz između njega i konzervativnijeg oca.

Henri je, s druge strane, bio politički liberalan, ali je pripadao potpuno drugačijem vremenu i svetu. Generacijske razlike, porodične tragedije i nerazrešene emocije učinile su njihov odnos još komplikovanijim.

Piter je u glumu, između ostalog, ušao tražeći očevu potvrdu i priznanje. Međutim, umesto podrške koju je očekivao, često je dobijao kritike ili ravnodušnost.

Njegovi uspesi nisu bili dovoljni da između njih nestane emocionalna distanca koja se gradila godinama.

Godinama nisu umeli da kažu ono najvažnije

Ipak, njihov odnos nije zauvek ostao bez pomirenja.

Pred kraj Henrijevog života, kada se razboleo, Piter je nastavio da ga posećuje uprkos svemu što se među njima dogodilo tokom prethodnih decenija.

U jednom od njihovih poslednjih razgovora Piter je uspeo da ocu kaže da ga voli.

Henri je tada zaplakao i prvi put mu otvoreno rekao da i on voli njega.

Za Pitera je taj trenutak imao ogromnu težinu. Kasnije je govorio da mu je doneo mir, iako je do njega došlo tek nakon decenija hladnog i komplikovanog odnosa.

Priča o Henriju i Piteru Fondi tako je ostala mnogo veća od klasične priče o slavnom ocu i sinu. Bila je to priča o generacijskom jazu, porodičnim tragedijama, neizgovorenim emocijama i pokušaju da se, makar pred kraj života, popravi ono što je godinama bilo narušeno.

Henri Fonda ostao je upamćen kao jedan od velikana američkog filma, ali iza njegovog imena ostala je i mnogo ličnija priča - podsećanje na to koliko dugo mogu da traju posledice neizgovorenih emocija i koliko jedan iskren trenutak može da znači čak i kada dođe posle nekoliko decenija.

(Ona.rs)