Udovac sam, imam troje dece koja za mene nemaju vremena: U 64. godini osećam se kao da su me svi zaboravili

Dok su deca mala, roditelji priželjkuju malo vremena za sebe, mirno jutro, slobodan vikend, dan u kom ne moraju da odgovore na deset pitanja odjednom. Mnogo kasnije, taj mir može da postane ono što im najteže pada, posebno kada razgovori i susreti sa decom postanu retkost.

Jedan udovac od 64 godine obratio se rubrici "Dear Deidre", opisujući usamljenost uprkos tome što ima dva sina i ćerku. Nekada su bili bliski, često se čuli i provodili vreme zajedno. Otkako su se odselili i osnovali svoje porodice, oseća se zapostavljeno.

Preporučujemo

Udovac sam i nedostaju mi deca

Kada ih pozove, često se ne javljaju, a ni kada odgovore nemaju vremena za razgovor. Ima prijatelje i pokušava da ostane aktivan, ali mu nedostaje nekadašnja porodična bliskost. Priželjkuje tek povremeni poziv ili posetu.

U odgovoru mu je savetovano da deci otvoreno kaže kako se oseća i predloži redovne razgovore i susrete.

Bliskost traži vreme i kada deca odrastu

Roditelju može da bude neprijatno da prizna da mu nedostajete, jer ne želi da zvuči kao da zamera što imate svoj život. Odrasloj deci, s druge strane, lako promakne koliko je vremena prošlo od poslednjeg razgovora koji nije bio usputan.

Zato vredi izgovoriti ono što se često prećuti. Rečenica "nedostaje mi da razgovaramo" daje drugoj strani priliku da razume šta nam treba, umesto da očekujemo da sama prepozna tišinu u kojoj smo ostali.

(Ona.rs / The Sun)