Jutro nakon sreće koja se nikada nije dogodila: Zašto je tražimo na pogrešnim mestima? Ovo je priča o snovima

O osećaju ispunjenosti koji nas prati nakon buđenja, skrivenim porukama nesvesnog i sreći koju ponekad tražimo na pogrešnim mestima razgovarao sam sa dr Mirjanom Đurđević, doktorkom medicine i profesionalnom analitičarkom snova.

Preporučujemo

Otvaraš oči i prostorija te zapljuskuje svojom hladnom svetlošću. Pre nekoliko sekundi bio si na mestu gde je sve imalo savršen smisao. Osećao si puninu, mir, neku prostranu toplinu u grudima koja se javlja tako retko da gotovo zaboravimo kako izgleda. Sada sediš na ivici kreveta u zgužvanoj pidžami, dok se taj osećaj kruni i nestaje kao dim kroz odškrinut prozor. Ostala je samo neobična, teška tuga i pitanje gde je tačno otišlo ono što me je pre minut činilo potpunim.

Živimo u eri u kojoj je sreća postala imperativ, estetska kategorija i svakodnevni projekat na kom mukotrpno radimo. Notifikacije, filtrirani vizuali i savršeno stilizovani trenuci svakodnevno nam poručuju da moramo biti ispunjeni. Ako nismo, znači da ne radimo dovoljno na sebi. Premda, u toj neprekidnoj trci za opipljivim dokazima blagostanja, snovi ostaju jedina neregulisana teritorija. Mesto gde se naša podsvest ne obazire na trendove i očekivanja.

Nakon noći u kojoj proživimo čistu radost, jutro donosi specifičan mamurluk. Sećanje odmah počinje da gubi detalje - ne sećamo se tačnog izgleda ulice, reči koje su izgovorene ili lica koja su bila prisutna, osim onih koja ne moežemo da zaboravimo, ali emocija ostaje duboko urezana. Zašto čeznemo za nečim čega ne možemo sasvim ni da se setimo?

Gledajući iz ugla nauke i psihoterapije, odgovor leži u dubljim mehanizmima naše psihe. Razgovarali smo sa dr Mirjanom Đurđević, doktorom medicine i profesionalnom analitičarkom snova, kako bismo razumeli šta se zapravo dešava kada u snu doživimo nešto što nam na javi izmiče.

Probudiš se, a sreća ostane tamo

U velikom broju slučajeva, san u kom smo srećni govori upravo o tome da nam te emocije nedostaju u budnom stanju. Snovi imaju kompenzatornu funkciju čija je svrha da uravnoteže emocije i psihu snevača, nadoknađujući ono što nedostaje u svakodnevici. Prolazak kroz teži period, stres i zabrinutost mogu aktivirati sadržaje koji bude suprotne emocije, dajući nam motivaciju i „vetar u leđa“ da u realnosti nešto preduzmemo.

Međutim, osećaj sreće u snu ne mora uvek biti samo reakcija na nedostatak. Ponekad je reč o dubljim unutrašnjim promenama.

„Oni se mogu javiti posle nekog značajnijeg individuacionog napretka snevača, kao potvrda da je 'iskoračio' u psihološkom sazrevanju i težnji ka postizanju celovitosti svoje ličnosti. Tada je osećaj sreće u snu specifičan, javlja se kroz osećaj numinoznosti koji se može opisati kao osećaj neverovatne ispunjenosti i zadovoljstva. Najzad, postoji mogućnost i da je san prekognitivan pa da priprema snevača za neki iznenadni i neočekivani događaj koji će ga, na javi, učiniti srećnim“, objašnjava dr Đurđević.

Savremena kultura nas uči da emocije držimo pod kontrolom, raspoređene u uredne kalendare i radne ciljeve. Prostor za proživljavanje autentične strasti ili tuge na javi često je skučen. Možemo li u snu doživeti nešto za šta u svakodnevnom životu prosto nema mesta?

Prema rečima dr Đurđević, to je potpuno moguće, pod uslovom da ta emocija već postoji u našem psihološkom prostoru.

„Nikada ne možemo sanjati nešto čega u našem psihološkom prostoru nema. S druge strane, ako je emocija prisutna, ali potisnuta, pa je zato nema u budnom stanju, snovi omogućuju da je prepoznamo i osetimo. Često se ta emocija tada 'oslobodi' i za nju se stvori dovoljno mesta za manifestaciju na javi“, kaže doktorka.

Neki ljudi nam se vraćaju samo da bismo razumeli sebe

Ta potisnuta građa često se vezuje za lica iz prošlosti. Određena pesma na radiju u taksiju, miris starog omekšivača na tuđem džemperu ili zrak kasnopopodnevnog sunca koji pod određenim uglom pada na staklo - sve to iznenada aktivira lavinu. Odjednom smo preplavljeni nostalgijom za vremenima koja, kada se racionalno raščlane, možda uopšte nisu bila toliko idealna. Pamćenje je selektivni urednik, ono briše sitne svađe, dosadu i nesigurnosti, ostavljajući samo pročišćeni estetski osećaj bliskosti.

Pojavljivanje bivših partnera ili prijatelja u snovima retko se odnosi isključivo na te konkretne ljude. Dr Đurđević ističe da su poznate osobe u snu često pogodna podloga za projektovanje sopstvenih osobina i stanja.

„Snovi prvenstveno govore o nama samima, ali i o drugim osobama koje su nam bitne u trenutku sanjanja. Poznate osobe koje se pojave u snu često su pogodno „filmsko platno“ za projektovanje naših sopstvenih osobina. Tako da nam sanjane osobe ukazuju, pre svega, kakvi smo mi. Uvek se treba pitati šta je san o nama hteo da kaže, ukazujući nam na drugu osobu, jer zapravo nam snovi daju dvostruke pa i višestruke informacije, ali ih sanjamo prvenstveno radi nas, a ne radi drugih.“

Šta ako sve vreme jurimo pogrešnu sreću

Kolektivna opsesija uspehom često nas navodi da sreću tražimo na pogrešnim mestima - u narednom unapređenju, novoj kupovini ili pažljivo kreiranoj slici u javnosti. Snovi neretko deluju kao korektivni mehanizam koji nam ruši svesne iluzije.

„Snovi nam pomažu da bolje upoznamo sebe, što predstavlja veliku mudrost i veštinu. Oni koriguju mnoge naše svesne stavove koji su, zapravo, manje ili više pogrešni, odnosno iskrivljeni“, dodaje dr Đurđević.

Ponekad san o sreći nije dokaz postignutog mira, već podsetnik na pravac sa kog smo skrenuli. Kako dr Đurđević objašnjava u svojoj praksi, traganje za srećom je večno, ali ljudi unapred uvere sebe gde se ona nalazi - da li u karijeri, društvenom statusu ili materijalnom bogatstvu.

Primer iz njene prakse plastično opisuje ovaj nesklad: mlada, izuzetno ambiciozna žena, posvećena karijeri, konstantno je sanjala seriju snova smeštenih u njenom radnom okruženju, ubeđena da joj nesvesno šalje uputstva kako da napreduje u firmi. Detaljnom analizom ispostavilo se da snovi uopšte nisu govorili o poslu, već su ukazivali na privatni život koji je u potpunosti zapostavila, dajući joj signal da se autentična ispunjenost krije u odnosima koje je ignorisala.

„Nekada se osoba potpuno transformiše, promeni neke svoje temeljne životne stavove, a nekada odbaci poruke svojih snova i uporno nastavi da traga za srećom na pogrešnom mestu, uverena da snovi ipak greše, a analiza ne može biti pogrešna ako se jedna te ista poruka ponavlja u čitavom nizu snova. Očigledno je da je pitanje šta je uopšte sreća i kako je pronaći veoma osetljivo i komplikovano.“

Kada popijemo prvu jutarnju kafu i zakoračimo u dan, senka onog jutarnjeg sna polako bledi pod naletom obaveza. Ostaje podsetnik da sreća nije projekat koji se može kompletirati, niti stavka na to-do listi. Ona je pre kratkotrajan unutrašnji bljesak, podsetnik na našu sposobnost da osećamo duboko, čak i kada nam okolnosti ne idu na ruku.

Tuga koja prati lepe snove možda je samo cena koju plaćamo za spoznaju da u nama još uvek postoji prostor za proživljavanje nečeg čistog i nedirnutog.

(Ona.rs)