Nađa Komaneči: Ušla je u istoriju gimnastike, a zbog politike i tuđe pohlepe prošla je pakao

* Svetski novinari nazivali su je „čudom od deteta“ zbog vanserijskih uspeha koje je postizala na takmičenjima * U privatnom životu, Nađa Komaneči prošla je „devet krugova pakla“, što zbog politike, što zbog ljudi kojima je bila okružena i koji su je nemilice iskorišćavali * Danas je srećno udata, ima sina i živi u Americi

Rumunski grad Onešti na današnji dan 1961. godine postao je bogatiji za devojčicu koja je ušla u istoriju svetskog sporta, a čija je životna priča ravna filmskoj.

Nađa Elena Komaneči bila je prvo dete Stefanije-Aleksandrine i Georgija, a ime je dobila po glavnoj glumici iz jednog ruskog filma koji je njena majka gledala dok je bila u blagoslovenom stanju.

Preporučujemo

Detinjstvo

Još kao devojčica Nađa Komaneči počela je da se bavi gimnastikom. Imala je svega sedam godina kad su je roditelji upisali u gimnastičarsku školu koju je vodio Bela Karolj u blizini kuće u kojoj je njena porodica živela, i to na njegovo insistiranje. Naime, Karolj je zapazio devojčicu koja, kao da je od gume, radi vežbe iz gimnastike sa drugaricama u školskom dvorištu, pa je pitao njene roditelje može li da joj bude trener. Pristali su.

Dve godine kasnije malena Nađa prvi put se oprobala na takmičenju. Već u 10. godini života stigla je na međunarodna takmičenja kao izvanredni talenat kojim se Rumunija ponosila.

Prva čista desetka u istoriji gimnastike

Ali, nije samo talenat bio presudan da Komanečijeva stigne do zvezdanih visina svetske gimnastike. Dok su se njene drugarice igrale i oblačile lutke, malena Nađa je svakog dana neumorno trenirala od šest do osam sati. Njena upornost i danas je vredna divljenja.

- Kad bi mi trener rekao da uradim pet vežbi na gredi, ja bih uradila sedam – priznala je Nađa.

Talenat, trud i rad nisu ostali nenagrađeni, iako je na putu do tih nagrada Nađa često bivala gladna i trpela psihičku torturu trenera.

Na Olimpijskim igrama u Montrealu 1976. postala je zvezda i osvojila srca ljubitelja sporta širom planete. Naizgled majušna i krhka, a opet neverovatno snažna, gipka i okretna, dobila je prvu desetku u istoriji Olimpijskih igara kada je izvela vežbu na dvovisinskom razboju.

Interesantno je da u to vreme semafor nije mogao ni da prikaže desetku. Kad ju je Nađa dobila, na semaforu se pojavila brojka 1,00. Publika je burno reagovala, Nađa je bila na ivici suza pitajući se šta to nije dobro uradila, a onda ju je utešio njen trener Bela Karolj rekavši joj da je dobila čistu desetku.

Koliko je još kao 14-godišnja devojčica bila posebna dovoljno govori podatak da je za takmičenja na kojima je učestvovala publika bila više zainteresovana nego za košarkaške utakmice.

Svet je aplaudirao beskrajno talentovanoj vižljastoj devojčici, a novinari su je prozvali „čudom od deteta“, pišući opravdane hvalospeve o njenim neverovatnim sportskim sposobnostima.

Na tim istim Olimpijskim igrama Komanečijeva je osvojila pet medalja – zlato u višeboju, dvovisinskom razboju i gredi, srebro u ekipnom takmičenju i bronzano odličje za vežbe u parteru.

Razvod roditelja i pokušaj samoubistva

Pa ipak, uspesi zbog sportskih rezultata nisu mogli da obraduju malenu Nađu onoliko koliko ju je razorio roditeljski razvod i tortura koju je trpela od trenera.

U jednom trenutku poželela je da prekrati muke i popila izbeljivač.

Lekari su je, na sreću, spasili.

Vraćena je „u igru“, skrhane duše, pod Karoljevom često nemilosrdnom trenerskom palicom.

Novi sportski uspesi usledili su 1980. godine u Moskvi. Nađa je osvojila zlatnu medalju na gredi, isto odličje podelila je sa Neli Kim u parteru, a zaradila je i dva srebra – u višeboju i u ekipnoj konkurenciji.

Život u strahu

Ali, iako je postigla neverovatne uspehe i bila obasuta pažnjom svetske sportske javnosti, život se 1981. surovo poigrao sa planetarnom gimnastičarskom zvezdom. Za vreme egzibicione turneje po Sjedinjenim Američkim Državama njen trener je odlučio da sa suprugom Martom zatraži azil.

Kao njegova najbliža saradnica, Nađa Komaneči je po povratku u Rumuniju stavljena pod prismotru režima Nikolaja Čaušeskua. S obzirom na to da joj je bilo zabranjeno da napusti zemlju, posvetila se treniranju rumunskih gimnastičarki.

Kolale su priče da ju je godinama zlostavljao Niku Čaušesku, sin predsednika Rumunije. U to vreme njeni roditelji su bili razvedeni, pa Nađa nije imala oslonac, niti osobu kojoj bi mogla da se obrati za pomoć. Živela je pod prismotrom policije koja je pratila svaki njen korak.

Pritisak pod kojim je živela bio je prejak čak i za devojku koja je učinila ono što nijednoj pre nje nije pošlo za rukom na sportskom terenu.

Odlučila je da pobegne iz domovine.

Nova, tužna era u Americi

Preko Mađarske i Austrije stigla je do Amerike, gde je živela pod istim krovom sa Konstantinom Penaitom sa kojim se sprijateljila dok je živela u otadžbini.

Ali, tad je osetila novi šamar sudbine: Penait se predstavljao kao njen menadžer, naplaćivao je intervjue koje je davala ostavljajući Nađu bez novca, pa je nekada najveća svetska gimnastičarska zvezda bila prinuđena da reklamira sportsku opremu, a ponekad i donji veš.

Uz to, počeo je da je bije glas da „rastura porodicu Penait, da se previše šminka i loše oblači“. Pakao kroz koji je prolazila prekinuo je njen nekadašnji trener Bela Karolj koji je preko prijatelja uspeo da dođe do Nađe i izbavi je iz zatočeništva.

Naravno, takav poduhvat nije mogao da prođe bez „finansijske podrške“ Nađinom „prvom američkom dobrotvoru“. Oprošteno mu je 150.000 dolara da bi jednom za svagda pustio nekadašnje „čudo od deteta“ iz svojih pohlepnih kandži.

Sreća u Oklahomi

Pet godina pošto je napustila rodnu Rumuniju, Nađa Komaneči susrela se sa Bartom Konerom, muškarcem koji će joj na najlepši mogući način obeležiti život.

Njih dvoje susreli su se još na Olimpijskim igrama u Montrealu, kad je nastala i čuvena fotografija na kojoj ovaj američki gimnastičar ljubi malenu Nađu u obraz na pobedničkom postolju. Ubrzo se preselila kod njega u Oklahomu, a 1996. odlučili su da se venčaju.

Nađa je poželela da razmeni bračne zavete sa američkim kolegom u manastiru Kašin kod Bukurešta. Zamolila je tadašnjeg predsednika Rumunije Jona Ilijeskua da im bude kum. On ju je, međutim, odbio, ali je pristao da im bude domaćin na venčanju. Zbog ljubavi prema Nađi njen suprug je prešao u pravoslavlje.

Nađa i Bart dobili su sina Dilana Pola Konera 2006. godine. Dvoje vrhunskih sportista i njihov naslednik žive u Americi, gde imaju privatnu školu gimnastike.

Prošle godine Nađa Komaneči dobila je Orden zvezde Rumunije. Domovina joj se tako bar donekle odužila za velike sportske uspehe koje joj je Nađa donela u prošlom veku.

U čast Nađe Komaneči jedan element na dvovisinskom razboju nosi njeno ime. Rezervisan je isključivo za vrhunske gimnastičarke.

(Ona.rs)