Melanija Tramp je ostvarila američki san: Preko Sevnice, Milana i Njujorka do Bele kuće i statusa prve dame

Vreme čitanja: oko 7 min.

Kao prva dama, Melanija se zalagala za decu i posvetila napore da pomogne mladima da se snađu u mnogim pitanjima sa kojima se suočavaju u društvu koje se stalno menja

Foto: Shutterstock/Evan El-Amin

Nekadašnja prva dama SAD-a i model, Melanija Tramp rođena je kao Melanija Knavs, 26. aprila 1970. godine u Sevnici, Slovenija ​​od roditelja Viktora i Amalije Knavs.

Otac Viktor je bio prodavac automobila, a njena majka Amalija je bila krojačica u fabrici koja je proizvodila dečiju odeću. Melanija ima stariju sestru i starijeg polubrata.

Napustila je porodični dom 1985. godine da bi pohađala Srednju školu za dizajn i fotografiju u Ljubljani.

Iz malog mesta otišla je u Ljubljanu tragom svojih snova

Model je postala jednog nasumičnog dana kada je imala 16 godina. Fotograf Stane Jerko je rano odlazio sa revije u gradskoj Festivalskoj dvorani.

- Kod stepeništa na ulazu video sam ovu devojku - kaže on. Melanija je bila naslonjena na ogradu. Izgledalo je kao da je čekala nekoga.

- Bila je visoka, vitka, sa dugom kosom. Rekao sam joj ko sam, šta radim i zašto bih je fotografisao.

U doba pre "Instagrama", ovako su se pronalazila nova lica. Jerku su već bile vidljive njene najznačajnije crte: imala je lice koje ništa nije odavalo.

- U početku je bila stidljiva i rezervisana. Nije želela da se otvori. Ali brzo je ušla u to i počela da postavlja pitanja: "Zašto stalno pomeraš svetlo? Da li bih ovako trebalo da stojim?".

- Ipak, nisam imao utisak da je ambiciozna. Bila je stidljiva.

Slike koje je napravio izgledale su sjajno, pa ju je Jerko pozvao da je fotografiše za slovenački magazin "Model". Njena karijera je krenula, iako je Jerko primetio da je još uvek nešto zatvoreno u njoj.

Melanijini roditelji su se isticali u malom železničkom gradu Sevnici, gde je i odrasla.

- Odrasla sam u prelepoj porodici i imala divno detinjstvo. Moja majka i otac su nas naučili važnosti obrazovanja, napornog rada i porodice.

Njen otac Viktor, koji upadljivo podseća na Donalda Trampa (prema nekim tvrdnjama), bio je automehaničar i šofer u vreme kada su tako mali preduzetnici bili tretirani sa podsmehom. Njena majka Amalija je radila kao krojačica u fabrici odeće "Jutranjka" i imala je strast prema dizajnu; prijatelji bi je zvali Džeki Kenedi jer je nosila štikle dok je radila na proizvodnoj traci. Provela je sate praveći odeću za Melaniju i njenu stariju sestru Ines, vodeći računa da uvek budu besprekorno čiste, uredne i moderne.

U blizini Melanijinog stanu u Ljubljani je živela njena prijateljica Petra Sedej. U autobusu za školu razgovarali bi o dečacima, a posle časa Sedej bi išla do Melanijinog stana u predgrađu i njih dve bi zajedno prelistavale magazin "Vogue".

Melanija je u to vreme bila posvećena studijama. Ipak, volela je da se bavi manekenstvom i unajmila je fotografa da joj sastavi portfolio. Kako Sedej napominje, ovo nije nešto što biste radili iz hobija. Iako nikada nisu razgovarale o tome, Sedej je osetila da Melanija želi da napusti zemlju, piše "Tatler".

- Kada se s nekim dugo družite, osećate da postoji nešto više. Obe smo želele da uradimo nešto više sa svojim životima - rekla je Petra.

Nakon srednje škole, pohađala je Univerzitet u Ljubljani, studirala je dizajn, ali je odustala da bi postala profesionalni model.

Dani modelinga u evropskim metropolama

Počela je u svojim ranim dvadesetim u Milanu, gde ju je Rikardo Gaj zastupao u svojoj agenciji. Nikada nije uspela da postigne veliki uspeh kome se možda nadala, ali je stalno radila. Kao što je Gaj rekao Meri Džordan, autorki knjige "The Art of Her Deal", Melanija je "bila lepa, profesionalna dama" i "komercijalni model", piše "Vanity Fair".

Sergio Salerni, video arhivista za Milansku nedelju mode, rekao je: "Melanija je za mene fina, lepa dama, ali ako me pitate, sećam li se nje sa ijedne revije, ja ću reći da je se ne sećam".

Bivša prva dama je u Njujorku radila sa fotografima kao što su Patrik Demaršelije i Helmut Njutn. Pojavila se na naslovnicama "Harper's Bazaar" u Bugarskoj i "Vanity Fair" u Italiji.

Jedna od njenih zapaženijih, ali i kontraverznih kampanja je njeno golišavo snimanje za "CQ"2000. godine. Ona je povodom ovoga rekla da to nije "ništa više nego što vidite svake godine u Sports Illustratedu", prenosi "The Sun".

Na njujorškoj zabavi u jednom klubu tokom Nedelje mode 1998. godine upoznaje Donalda Trampa, svog budućeg supruga.

Donald Tramp, Met Gala i veridba na Bledu

Samo dve godine nakon preseljenja u Njujork, Melanija počinje da živi svoj američki san.

Donald je predstavljen Melaniji, koja je 24 godine mlađa od njega, na žurci tokom Nedelje mode u Njujorku na Menhetnu.

- Hteo je moj broj, ali je bio sa nekim, pa mu ga, naravno, nisam dala - otkrila je Melanija o njihovom prvom susretu tokom intervjua za "Harper's Bazaar" januara 2016.

Rekla mu je da mu neće dati broj, ali da on može njoj da da svoj i da će ga u nekom trenutku ona pozvati. Melanija je pozvala svog budućeg muža nekoliko dana kasnije i rekla da je zadivljena njegovom energijom i neverovatnim osećajem vitalnosti.

Par je počeo da se viđa ubrzo nakon toga, a u aprilu 2004. Donald je zaprosio na Met Gali.

- Bilo je to veliko iznenađenje. Veoma smo srećni zajedno - rekla je tada Melanija za "NY Post".

Veridba ipak nije mogla da prođe bez tradicionalnog dela. U "Grand hotelu Toplice" u luksuznom predsedničkom apartmanu, gde je tokom vladavine uživao maršal Josip Broz Tito, na samoj obali Bledskog jezera, Donald od Melanijinog oca zatražio njenu ruku.

Melanija je tada bila manekenka i provela je samo jedan dan sa roditeljima i Trampom u luksuznom apartmanu. Iste večeri su se vratili u Ameriku, a osoblje hotela se rado seća dana kada je Tramp zaprosio Melaniju. Kažu da je bio veoma skroman, a da lepa slovenačka manekenka nije skidala osmeh sa lica.

Već sledeće godine, 22. januara 2005. venčali su se u crkvi u Palm Biču na Floridi. Sledeće godine, par je dočekao svog sina Barona.

Prva dama Amerike se zalagala za dobrobit dece

Kada je Donald Džej Tramp izabran za predsednika 2016. godine, Melanija Tramp je postala druga prva dama rođena van Sjedinjenih Država (prva je Luiza Ketrin Adams) i jedina prva dama koja je postala naturalizovana državljanka SAD (2006).

Kao prva dama, Melanija se zalagala za decu i posvetila napore da pomogne mladima da se snađu u mnogim pitanjima sa kojima se suočavaju u društvu koje se stalno menja.

U 2018. najavila je "Budi najbolji", kampanju podizanja svesti koja je promovisala zdrav život, ljubaznost i poštovanje među decom i za decu. Inicijativa se sastojala od tri stuba: dobrobit, uključujući socijalno i emocionalno zdravlje dece; društveni mediji, fokusirajući se na razumevanje njihovih pozitivnih i negativnih efekata na decu; i zloupotreba opijata, nastojeći da zaštiti najugroženije od efekata zloupotrebe droga, istovremeno obrazujući ljude svih uzrasta o štetnim efektima zavisnosti od opijata, piše "White House History".

Melanija je takođe putovala u mnoge zemlje kao što su Saudijska Arabija, Izrael, Kanada, Velika Britanija, Belgija, Finska, Italija, Vatikan i Indija dok je bila prva dama. Takođe je krenula na jednonedeljnu solo turneju po Africi 2018. godine u saradnji sa Agencijom Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj (USAID). Tokom svog putovanja posetila je zemlje Keniju, Ganu, Malavi i Egipat, sastajala se sa lokalnim liderima, nastavnicima i učenicima svih uzrasta.

Jedna od njenih najupečatljivijih poseta bila je pedijatrijskoj bolnici Bambino Gesu u Vatikanu, Italija, gde je upoznala dečaka koji je čekao novo srce. Po dolasku u Belgiju sledećeg dana, gospođa Tramp je saznala da je bolnica pronašla transplantaciju za dečaka. Ona je proslavila ovo otkriće u izjavi za štampu i rekla: "Moje srce je ispunjeno radošću zbog vesti".

Takođe je radila sa Istorijskim udruženjem Bele kuće na brojnim projektima, uključujući novu zidnu tkaninu u Crvenoj sobi; nove ćilime za Diplomatsku prijemnu sobu i Žutu ovalnu sobu; nabavka skulpture Isamu Nogučija Podni okvir; i nekoliko drugih konzervatorskih projekata.

Ujutro, 20. januara 2021. godine, gospođa Tramp i njen muž su poslednji put napustili Belu kuću.

Modna ikona

Melanija Tramp je doživela drastičan preobražaj otkako je njen suprug odlučio da se kandiduje za predsednika. Nestale su šljokice, dramatična krzna, haljine koje otkrivaju butine i duboki dekoltei. Tik pre nego što je postala prva dama, počela je da preferira konzervativniju, elegantniju garderobu. Njeni omiljeni dizajneri su Ralf Loren, Dolče & Gabana, Roksanda Ilinčić i Majkl Kors. Glamur je i dalje ključan, ali je uglađeniji i njegovaniji nego u prošlim godinama.

Nikada nije izbegavala vesele boje, jer je devedesetih nosila niz ružičastih, crvenih i zelenih ansambala. I zaista, do današnjeg dana, mnoge njene svečane kombinacije začinjene su salonkama u boji, iako je osnova formalna i neutralna.

Njen zaštitni znak, preplanuo ten i svetli pramenovi, ostali su njeni potpisi lepote tokom boravka u Beloj kući, ali su bili vidljivi i u godinama pre Bele kuće.

Imenovanje njenog muža za predsednika Sjedinjenih Država joj je zaista omogućilo da ostavi svoj stilski pečat u svetu mode. Uprkos tome što su Tom Ford i Mark Džejkobs odbili da je oblače, Melanija nije dozvolila da joj se stane na put i nastavila je da se probija ka leksikonu američkog stila, kao mnoge prve dame pre nje.

(Ona.rs)