Španska operska pevačice Monserat Kabalje: Već na prvom nastupu u Karnegi holu doživela 25-minutnu ovaciju

"Univerzalno je projektovala ime Španije i podstakla rastuću ljubav prema muzici u društvu u celini"

Marija de Monserat Vivijana Konsepsion Kabalje i Folč poznata je kao Monserat Kabalje. Glas predivne operske dive poreklom iz Katalonije odlikuje se čistoćom, vokalnom tehnikom i snagom.

Ova španska pevačica, jedan od najvećih soprana dvadesetog veka, igrala je više od osamdeset operskih likova tokom svoje karijere. Moćnim vokalom iznela je Salomu, Izoldu, Violetu, La Maršalinu, Semirami... a o veličini njenog repertoara ostali su zabeleženi nebrojeni snimci u kojima mogu da uživaju i generacije koje su došle mnogo posle njenog odlaska.

Preporučujemo

Njena izuzetnost pojačana je činjenicom što je član španske lirske generacije koju su predstavljali vrhunski operski pevači kao što su Plasido Domingo, Hoze Kareras, Alfredo Kraus, Tereza ​​Berganza, Viktorija de los Anđeles, Ainhoa Arteta i Pilar Lorengar.

Odana svojoj domovini, često je volela da izvodi i španske folklorne pesme. Na jednoj od najprestižnijih umetničkih svečanosti dobila je Nagradu princa od Asturije za umetnost 1991, kada je žiri za nju rekao da je "svojim ogromnim muzičkim talentom ... univerzalno projektovala ime Španije i podstakla rastuću ljubav prema muzici u društvu u celini".

Posvećenost muzici od malih nogu

Montserat Kabalje Folč rođena je u Barseloni, 12. aprila 1933. godine. Bila je ćerka Karlosa Kabaljea Borasa i Ane Folč, porodice skromnog porekla koja je preživela španski posleratni period sa velikim ekonomskim poteškoćama. Imala je i mlađeg brata Karlosa.

Upravo je njena majka, koja je rođena u Valensiji, naučila osnovnim konceptima teorije muzike.

Kada je imala 11 godina, kako piše "Salient Woman", bogata porodica iz Barselone, Bertrand i Mata, olakšali su joj je prijem sa stipendijom u "Conservatorio Superior de Musica del Liceo de Barcelona". Pored toga, zahvaljujući talentu koji je pokazala od tako malih nogu, ova porodica joj je dala i novčanu pomoć kako bi lakše studirala, a da ne bude na teretu roditeljima.

"Gran Teatro Liceo" u Barseloni jedno je od najprestižnijih pozorišta na svetu. Poznat je kao "El Liceo", gde su joj predavali eminentni profesori i pevači tog perioda. Sama Monserati im je kasnije pripisala razvoj njene spektakularne respiratorne tehnike. Nema sumnje da je i tamo dobila obuku i  za razvoj pamćenja i vrlina neophodnih za izvođenje ogromnog napora koji je pretpostavljao tako intenzivnu opersku aktivnost koju je imala tokom svog života.

Veliki početak od samog starta 

Odmah po završetku studija, 1950. godine, Kabalje prvi put je stupila na scenu, i to u Teatru Fortuni, u Reusu. Igrala je naslovnu ulogu "La serva padrona" Đovanija Batiste Pergolezija, a već četiri godine kasnije osvojila je zlatnu medalju za neke od svojih nastupa.

Sa svega 23 godine (1956) primljena je u društvo Bazelskog opštinskog pozorišta u okviru kojeg je 17. novembra iste godine debitovala van Španije, izvodeći Mimi u "La Boemu". Velike operske uloge su se potom samo ređale.

Igrala "Tosku“ Đakoma Pučinija, "Aidu" Đuzepea Verdija i "Arabelu" i „Salomeju“ Riharda Štrausa. Angažovana je u Bremenskoj operi za sezonu 1960-1961, gde se specijalizovala za tzv. uloge "bel canto” (tehnika "lepo pevanje"). Godine 1962. vratila se u rodnu Barselonu i debitovala u Liceju sa "Arabelom", operom u tri čina Riharda Štrausa.

Kabalje u operskoj orbiti

Međutim, njen prvi veliki međunarodni uspeh dogodio se tek 1965. godine, kada je morala da zameni trudnu opersku divu Merilin Horn, u Karnegi holu u Njujorku. Kako se Hornova osećala neraspoloženo i nije mogla da peva u "Lukreciji Bordžije" Gaetana Donicetija, Monserat je napravila senzaciju sa briljantnim nastupom koji je doveo do 25-minutne ovacije i koji ju je vinuo u orbitu svetu opere.

Već sledećeg dana njujorške novine osvanule su pod naslovom: "Kalas + Tebaldi = Kabalje" (misli se na Mariju Kalas i Renatu Tebaldi, dotadašnje neprikoslovene ženski vokali).

Posle ovog velikog trijumfa, nastupi su nastavljeni bez prestanka širom sveta.

Iste godine debitovala je na čuvenom Glindebourne festivalu, koji se od 1934. održava u "Metropoliten operi" (blizu Londona) gde je igrala lik Margarite u Gunodovom "Faustu".

Dvadeset godina vrhunskih predstava

Međunarodna operska karijeru nastavila je u Milanu, kada je 1972. godine debitovala u "La Skali" sa Belinijevom "Normom". Godine 1974. uspešno je snimila izvođenje opere "Norma" u Starom rimskom teatru u Oranžu (grad na jugoistoku Francuske).

Odmah zatim je angažovana i u "Kraljevskoj operi" u Londonu, gde je predstavljala lik Violete, u "Travijati" Đuzepea Verdija.

Osamdesetih godina prošlog veka usledile su mnoge sjajne predstave. Godine 1980. izvela je Rosinijevu "Semiramidu" na Festivalu u Eks an Provansu, da bi 1982. dobila zlatnu medalju Vlade Katalonije, a 1988. Nacionalna muzičku nagradu Španije.

Godine 1986. igrala je i malu ulogu u "Romanza finalu", biografskom filmu o Julijanu Gajareu, u režiji Hozea Marije Forkea, sa Hozeom Karerasom u ulozi Gajarea.

Potom je usledio i čuveni "Album iz Barselone" sa vokalom grupe "Kvin" Fredijem Merkjurijem, sa kojim je sklopila veliko prijateljstvo. Noseću pesmu ovog albuma "Barselona", Španski olimpijski komitet je izabrao je za zvaničnu himnu Olimpijskih igara u Barseloni 1992. godine.

Kultna  pesma izvođena je uživo u dva navrata: prvi put, na Ibici 29. maja 1987. godine i drugi u oktobru 1988. prilikom otvaranja Kulturne olimpijade u Barseloni, na makro festivalu "La Nit", gde je duo uživo predstavio tri pesme: "Kako mogu dalje", "Zlatni dečko" i "Barselona".

Nažalost, nikada nisu izveli zajedno svoju magiju i na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara 1992. godine, jer je Fredi Merkjuri preminuo godinu dana ranije.

Usledio je još jedan album 1988. "Purisimo Sara" sa Sarom Montiel koji je postigao veliku prodaju i osvojio prvo "Zlatnu ploču", a plotom i "Platinum Rekord".

Privatan život i smrt operske dive 

O njenom privatnom životu nema mnogo podataka. Monserat se 14. avgusta 1964. udala za kolegu tenora Bernabea Martija, u manastiru Santa Marija de Monserat, sa kojim je imala dvoje dece. Bernabea i Monserat Marti Kabale. Marti je takođe bila sopran i posvetila se operi, a sa čuvenom majkom je snimila nekoliko numera.

Poznato je i da je poslednjih godina bila bolesna, pa je tako tokom turneje po Rusiji, 20. oktobra 2012. godine Monserat je doživela lakši moždani udar u Jekaterinburgu. Odmah su je prebacili u bolnicu de la Santa Kruz i San Pablo, u Barseloni, a jedanaest dana kasnije je otpuštena.

Velika Monserat Kabale umrla je u Barseloni, u ranim jutarnjim satima subote, 6. oktobra 2018. godine. Sahranjena na groblju Sant An.

Brilijantan umetnički život ove izuzetne žene rezultat je njenih urođenih kvaliteta, pojačanih veštim početnim obrazovanjem njenih roditelja, velikodušnom pomoći bračnog para Bertrand i Mata, upornošću same dive i veličanstvenim obrazovanjem stečenim u konzervatorijum u Barseloni.

Spanski premijer Pedro Sančez nazvao je Monserat Kabalje nazvao "najvećom ambasadorkom Španije", a kralj Felipe VI proglasio ju je "najvećom od najboljih".

(Ona.rs)