Od slučajne ideje do ozbiljnog biznisa: Sanjini čarobni tanjiri stigli i do Indije i Amerike

Kako kaže, crtanje po ovom posuđu je njena terapija

Svako od nas poseduje neki talenat, samo je pitanje vremena kada će ga otkriti. Ali postoji mali broj ljudi koji i kada ga otkrije pretvore ga u ozbiljan hobi i posao.

Preporučujemo

To je za rukom pošlo Sanji Gavrilović koja živi u Valjevu, inače master profesor ruskog jezika, koja je pored talenta za muziku i jezike, ipak crtanje stavila na mesto broj jedan. Pre tri godine joj se javila ideja da crta na tanjirima koje potom pretvara u ukras na zidu, kao oni što su imali naše bake i deke, samo danas u modernijem izdanju.

- Cela ideja je potekla od moje želje da ja imam jedan takav tanjir u kući kada smo renovirali. Tražila sam na internetu i kod nas i u inostranstvu i ništa nisam našla. Tada sam se setila da imam neke boje koje su za sve namene, odmah nacrtala liniju na jednom tanjiru i kada sam videla da trag ostaje, onda sam rešila da tanjire sama ocrtavam. Nisam mogla ni da sanjam u šta će se to pretvoriti - rekla je Sanja za Ona.rs.

Rađanje ideje i timska realizacija

Iako je završila ruski jezik i master je profesor, čitav život je bila okrenuta ka umetnosti. Bila je ubeđena da je talenat za crtanje izgubljen jer ga godinama nije negovala.

- Kada mi je sinula ideja odmah sam pozvala porodicu, pre svega muža koji nije bio kod kuće i svi su se složili. Muž mi je rekao "Dobro, donosim sutra 100 tanjira". Rekla sam mu da imam ideju, ali da on mora da realizuje jer ja ne znam kako da kačim kukice i to nam je bila prva prepreka. Mesecima smo to testirali, a onda i kako ćemo ih transportovati. Sada već imamo kutije po meri kako bi se svaki tanjir lepo upakovao - kaže mlada preduzetnica.

Kaže nam Sanja da se u početku nije usuđivala da crta "nešto smisleno" već su to bile neke neodređene šare. Tek kada ju je sestra ubedila da uzme akrilne flomastere i da proba da nacrta nešto, tada se osmelila u nešto konkretnije.

- Kada je reč o onome što mi treba, to su naravno tanjiri koje kupujem na veliko, akrilne boje i akrilni flomasteri, lak i kukice za koje je zadužen muž. četkice sa kojima radim su razne, a imam i svoje nalepnice i kutije u koje pakujemo tanjire - kaže nam rođena Bratunčanka.

Nema tu neke posebne tehnike, već Sanja crta slobodnom rukom jer tanjir sam po sebi nije baš idealna pozadina za crtanje. Osim toga, sve može da se izbriše acetonom pa je i strah da se ne pogreši manji. Međutim...

- Sve mora duplo da se radi. Prva "ruka" crtanja se suši pa se onda podebljava svaki trag pritom tu je lakiranje i sušenje. Ono što se vidi posle prvog crtanja nema veze sa onim kako crtež ispadne na kraju - rekla je ova kreativna mama.

Vreme koje joj je potrebno da završi jedan tanjir tačno ne zna jer zavisi od mnogo faktora.

- Za neki tanjir mi treba pet minuta, a za neki i do dva dana. Teško mi je da odgovorim na to pitanje jer nikad ne radim samo jedan tanjir. Dok se jedan suši, drugi precrtavam, a treći počinjem da crtam. Sve to tako kombinujem. Neka u proseku bude od 20 do 30 minuta - kaže Sanja.

Iza Sanje je više od 1000 oslikanih tanjira

Oktriva nam da najviše radi tanjire po porudžbini i da su to uglavnom pokloni za venčanja ili rođenje deteta.

- Stalno sam u kontaktu sa mušterijom jer taj tanjir treba da bude njihov i oni treba da budu zadovoljni. Ja dajem predloge i slušam ih za svaku sugestiju jer sve može da se popravi i da menjamo dok oni ne budu zadovoljni.

Kada je reč o zadovoljstvu, ona za sebe kaže da je gotovo uvek nezadovoljna i da je to razlog zašto stalno slika tanjire i šalje mušterijama, sve dok oni ne budu zadovoljni. Ako se desi da nije zadovoljna, tanjir "pošalje" u sudomašinu koja sve opere i onda ispočetka kreće da crta. Međutim, desilo se našoj sagovornici i da poželi da odustane od svega.

- Sto puta sam pomišljala da odustanem. Ovim sam počela da se bavim u nezgodnom trenutku, tek sam dobila dete koje nijednu noć u naredne dve godine nije prespavalo. Kada kažu "spavaj dok beba spava", ja sam crtala. Crtam jer je to moja terapija. Bilo mi je bitno da istrajem u ovoj ideji jer sam pronašla ono što volim, a što može da mi doprinosi. Desilo mi se da sam dva ili tri puta imala čudne mušterije i da sam pomislila da sam možda previše osetljiva, ali dovoljan je jedan dan da se resetujem i posle je sve ok - kaže Sanja.

Tanjiri stigli i do Indije i Amerke

Posle skoro tri godine od početka ovog zanimljivog hobija, Sanja kaže da ima sigurno više od 1000 oslikanih tanjira i da joj je jako drago što ih ima i van granica naše zemlje.

- Posebno mi je drago što mojih tanjira ima u Indiji, Španiji, Nemačkoj, Italiji, Norveškoj, Americi, Grčkoj. To uglavnom naručuju naši ljudi koji šalju za poklon i to mi je još jedan od ciljeva - da se probijem van Srbije. Osim toga, želim i da prihvatam veće porudžbine za knjižare i biblioteke pošto jako volim da čitam. Radila sam 20 tanjira za jedan kafić i mislim da će uzeti još. Radila sam i za jedan restoran jer svašta može da se uklopi - rekla nam je sagovornica.

Ono što je jako interesantno, jeste da i na neki način promoviše našu zemlju u inostranstvu. Naime, kada Sanjin muž otputuje sa KUD-om, on nosi tanjire sa motivima naše zemlje i daje im za poklon.

Sanja sve više počinje da drži radionice i želi da se više posveti prodaji na bazarima.

- Gotovo sam tu za svaki bazar u Valjevu i u Beogradu sam češće nego ranije. Takođe, dogovorila sam se sa drugaricom koja drži jednu radnju u Beogradu da drži moje tanjire i tamo se mogu poručiti. Što se tiče radionica, to mi je nova ideja koja je zaživela u decembru. Nama to dođe kao meditacija, ne dođemo da učimo već da se upoznamo i cilj mi je da ih što više organizujem - rekla nam je nasmejana Sanja.

Kako je tanjir lomljiv predmet, naravno da se postavlja pitanje da li se desilo da je neki tanjir slomljen.

- Meni se nikad nije desilo da slomim tanjir, ali mom mužu jeste i to samo dok ga odnese do garaže. Uglavnom se ne nerviram, već krenem ispočetka da crtam, međutim ako je neka hitna porudžbina onda me uhvati panika ali sve se na kraju reši. Sreća je da se to sama nama desilo, a nikad tokom transporta.

Najčudniji zahtev

Kako je rekla da voli da radi po porudžbini, otkrila nam je i koji je najčudniji zahtev koji je primila.

- Baš nedavno se to dogodilo. Pravili su vremensku kapsulu za devojčicu od godinu dana i žena me je zamolila da jedan njen crtež naslikam na tanjir, da ostane sačuvano. Mislim, to su bile samo neke nejasne linije, uradila sam ga za dva minuta, ali mi je to bio najčudniji zahtev.

(Ona.rs)