Imam 44 godine i nemam decu: Ovih 8 stvari su presudile da donesem odluku da nikad ne postanem mama

Dok otvaram još jedan "OOO" (out of office), imam osećaj da je većina žena na porodiljskom odsustvu.

Bliske prijateljice, sada majke male dece, više nemaju vremena za vikend šetnje u parku. Često se osećam kao da su me roditelji "izbrisali" iz života, ostavljajući me na "seen" mesecima.

Pre nego što je počela pandemija, ove promene su mi teško padale. Zvuci i mirisi velikih porodičnih roštilja leti ili vesela vriska dece na trampolinima u proleće – sve to me je teralo da se pitam: "Gde je moja porodica?", dok sam sama sedela kod kuće.

Danas, međutim, posle četiri godine u stabilnoj vezi i sa 44 godine, osećam olakšanje umesto zavisti kada sretnem decu.

Sve češće pomislim: "Hvala nebesima što je moj dom miran i tih."

Žene koje su svesno izabrale život bez dece sve su brojnije. Prošle godine, Zavod za statistiku Ujedinjenog Kraljevstva objavio je da je 16% žena rođenih 1977. ostalo bez dece – što je za 2% više u odnosu na generaciju njihovih majki.

Partner i ja smo doneli odluku: nećemo imati decu, osim naša dva mačka. On je olakšano odahnuo jer ne mora da vozi decu u školu u šezdesetim godinama. Ja osećam isto.

Srećna sam što sam se oslobodila stresa, traume i anksioznosti. Živim sa šizoafektivnim poremećajem i dugo sam razmišljala o roditeljstvu pre nego što sam donela odluku.

Ipak, dan majki me ponovo podstiče da razmislim o svom izboru i svim prednostima koje mi donosi život bez dece.

VIŠE NOVCA

Za mene, život bez dece znači manje stresa i više vremena i novca za uživanje. Zarađujem oko 16.000 funti godišnje, isto koliko i moj partner. Pošto imamo samo sebe i naše mačke, ostaje nam dovoljno novca za male luksuze i povremena putovanja.

Da sam imala dete, nikada ne bih mogla da uštedim za stan i istovremeno plaćam školarine. Umesto toga, uživam u pocrnelom tenu s letovanja u Agadiru, a ručno oslikane činije za mačke od 75 funti, naručene iz Kašmira, stižu ovog vikenda.

VIŠE VREMENA ZA PISANJE

Vodim opušten život kao novinarka i spisateljica. Pisanje mi pruža osećaj katarze, poput vođenja online dnevnika. Da imam dete, teško da bih imala vremena i energije da se posvetim pisanju.

VIŠE VREMENA ZA MAČKE

Ne mogu da pričam o blagodatima života bez dece a da ne spomenem moje dve usvojene mačke – Kaspara i Vintera.

One su moji mali ljubimci, pune me ljubavlju svakog dana – zauzvrat, samo traže poslastice. Za razliku od dece, ne povećavaju moj ekološki otisak (osim možda gomile uginulih glodara koje donose kući). A ono što najviše volim? Ne odgovaraju mi drsko.

MIR I TIŠINA

Vikendi su mi rezervisani za odmor i opuštanje. Ne zavidim roditeljima koji moraju da smisle kako da zabave svoju decu. Uživam u miru, ispijajući kafu u razumno vreme, oko 9 ujutru.

Moj partner koristi invalidska kolica, i rado mu pomažem da obuje čarape. Ali da moram da nagovaram tvrdoglavo dete da se okupa, obuče i potom ga vozim u zoološki vrt da gleda zarobljenu zebu? Radije bih se prepustila uživanju – kafa, ručak, možda i čaša šampanjca uveče, a sledećeg dana, ako treba, i malo leškarenja zbog mamurluka.

IZGLED DVADESETOGODIŠNJAKINJE

Lako je zaboraviti da imam 44 godine kada ne radim previše naporno. U poređenju s roditeljima mojih godina, koji su već osedeli, ja još nisam pronašla nijednu sedu vlas. Održala sam i dobru liniju – prosečna težina Britanke, ali malo viša. Rekla bih da se odlično držim za svoje godine.

NEMA PONOVNIH POGORŠANJA

Pisala sam o tome kako je biti roditelj s mentalnim oboljenjem. Dobila sam brojne poruke – neki su se složili sa mnom, dok su drugi, deca roditelja s teškim psihičkim stanjima, delila svoju ogorčenost.

Roditelji s psihozom, anksioznošću i depresijom često kažu da su im deca otežala oporavak. Zato znam da je moj izbor ispravan.

NEMA RIZIKA ZA NASLEDNU MENTALNU BOLEST

Psihičke bolesti, posebno psihoze, imaju jaku genetsku komponentu. Nisam želela da rizikujem da prenesem to na dete i suočim se s dodatnim stresom roditeljstva, što bi moglo izazvati povratak mog stanja.

VIŠE VREMENA ZA MOJU MAJKU

Kako godine prolaze, sve više cenim svoju majku. Vidim je svake nedelje i obožavam vreme provedeno s njom. Moja sestra, koja ima dete, ne može joj posvetiti toliko pažnje.

Moja majka je pretrpela moždani udar pre nekoliko godina, ali je i dalje vedra, duhovita i puna života. Kad god me prijatelji ignorišu zbog svojih roditeljskih obaveza, prisećam se nje i zahvalna sam što mogu da joj uzvratim ljubav i pažnju.

Ona je nekada želela da ostane bez dece, ali društvena očekivanja su je odvela drugim putem. Zato mi je čast da živim život koji bi i ona možda volela – slobodan i bez obaveza roditeljstva.

(Ona.rs/DailyMail)