Najjača Peletova klasa: Kako su neki od najpoznatijih glumaca izgledali na početku studija, a kako danas

Postoje klase koje se pamte. One koje iznedre talentovane glumce, ali i one koje zrače posebnom energijom. A klasa Dragana Petrovića Peleta sa Fakulteta dramskih umetnosti iz 2007. je i jedno i drugo. Danas, više od petnaest godina kasnije, njih dvanaestoro su nosioci srpske kinematografije, a pored uspeha, kako privatnih, tako i poslovnih, i dalje stoje jedni drugima rame uz rame - baš kao i na samom početku.

A kako je tada sve izgledalo?

Pa jedna od fotografija iz studentskih dana pokazuje da su i tada, iako na samom početku, bili velike nade, koje su jednako verovale u sebe i u druge.

Iz tog poverenja - rodilo se i prijateljstvo, dovoljno jako da izdrži sve pritiske studija i premosti sujetu koja je često sveprisutna u svetu sedme stile. Ipak, tome ih je pre svega naučio i sam Dragan Petrović Pele.

"Najvažnije je da zapamte da gluma nije takmičenje i da oni nisu trkačka grla. Gluma je akt razmene duhovnog sadržaja, kolektivna igra u kojoj koliko daješ, onoliko i dobijaš. U glumi je svako takmičenje destruktivno, razorno i ne doprinosi sazrevanju objektivnog doživljaja, već ceo proces glumačke samospoznaje zagađuje subjektivnom fantazijom o scenskom nadmetanju", rekao je on jednom prilikom.

A kako je to izgledalo iz ugla studenata, ispričala je i Nina Janković:

"Mislim da je to posle dosta vremena bila najbolja klasa na FDU kod profesora Dragana Petrovića Peleta. Da krenem od Miloša Bikovića, jer je on trenutno najveća zvezda, nešto kao Novak u tenisu. Još su tu bili Tamara Dragičević, Ivan Mihailović, Jelisaveta Orašanin, Miodrag Radonjić, Stojan Đorđević, Uroš Jakovljević, Mateja Popović, Miljana Gavrilović, Aleksandra Alač i moja malenkost... Prve dve godine smo, što bi se reklo, provodili od jutra do sutra, na fakultetu. Iz tog razloga smo morali dobro da se slažemo kako bismo sve izdržali i odgovorili obavezama. Naravno, to nam nije bio nikakav problem, jer smo se od samog početka "ukapirali". U takvim okolnostima ništa nam nije bilo naporno, imali smo jedni druge i stvarno se divno zabavljali. Čak i posle fakulteta smo nastavili da se družimo i to tako što su moje kolege dolazile na žurke koje smo Miljana Gavrilović i Marija, naša treće cimerka koja je studirala japanski, organizovale u našem stanu na Banovom brdu. U stvari, više su to bile sedeljke na kojima smo pevali uz gitaru i zaista smo se divno družili. Išli smo i kod mojih u Šabac, na slavu", rekla je ona u jednom intervjuu.

Njihova bliskost je opstala i dan danas, a to neretko dokazuju zajedničkim objavama.

Jelisaveta Orašanin je ovog puta podelila na svom Instagram profilu fotografiju na kojoj se nalazi deo klase. Onako, u njihovom stilu - suptilno i harizmatično, bez mnogo poziranja – samo iskreni osmesi i prijateljstvo koje se vidi i bez reči. A tom svojom energijom će i vama nesumnjivo izvući poneki osmeh.

Zato, red je da se podsetimo ko su ti ljudi, gde su sada, i zašto je baš ova klasa — najjača.

Stojan Đorđević

Iako možda deluje iz cele klase, Stojan iza sebe ima impresivan opus. Igrao je u predstavama kao što su Kad su cvetale tikve, Gospođa Ministarka, Ana Karenjina, a glas je pozajmljivao i u kratkim filmovima. Na televiziji je najprepoznatljiviji kao Vida Zalad iz „Igre sudbine“, a publika ga je ranije gledala i u Južnom vetru, Urgentnom centru, Inkarnaciji... U privatnom životu, glumačka svakodnevica deli se sa suprugom Andrianom – takođe glumicom, s kojom ima dvoje dece.

Tamara Dragičević

Tamara je već od 2010. godine počela da gradi karijeru koja će postati prepoznatljiva na domaćoj sceni. Njena uloga Eli Pops u filmu Montevideo, Bog te video! donela joj je veliku popularnost, dok je u seriji Miris kiše na Balkanu postala jedno od lica koje ćemo dugo pamtiti. Iste godine je zablistala i kao sportistkinja u kratkometražnom filmu Zlatna liga.

Njena sposobnost da dočara snažne i kompleksne likove bila je vidljiva i u Vojnoj akademiji, a nakon toga je nastavila da gradi svoj put kroz brojne uloge u filmovima i serijama. Od Igre u tami do Paname, Tamara je svaki put pokazivala da je spremna za nove izazove. A ulogom Silvane Armenulić u filmu i seriji “Toma”, potvrdila je svoj status jedne od vodećih srpskih glumica

Ostvarila se kao majka, supruga. U braku je sa kolegom Petrom Benčinom, i imaju troje dece.

Miloš Biković

Karijeru je započeo u serijama Stižu dolari i Bela lađa, ali je prekretnicu doživeo u filmu Montevideo, Bog te video! (2010), srpskom kandidatu za Oskara. Nastavio je priču u istoimenoj seriji i pokazao svestranost u projektima kao što su Mešano meso i Šešir profesora Koste Vujića. Na međunarodnoj sceni postao je zvezda u Rusiji kroz filmove Sunčani udar, Dukhless 2 i seriju Hotel Eleon. U novije vreme ruši rekorde gledanosti sa Južnim vetrom, Balkanskom međom, komedijom Sluga i nastavkom Hotel Beograd. Privatno je oženjen Ivanom Milić i otac sina.

Jelisaveta Orašanin

Glumu je studirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu kao deo klase profesora Dragana Petrovića Peleta iz 2007, zajedno sa Anjom Alač, Milošem Bikovićem i ostalima, i diplomirala 2011. zajedničkom predstavom Neke devojke po tekstu Nila Labjuta. U decembru 2016. u Moskvi je upoznala košarkaša Miloša Teodosića uz pomoć zajedničkih prijatelja, a venčali su se 25. juna 2017. u Beogradu. Par je dobio ćerku Petru 12. februara 2019. i sina Bogdana 8. januara 2021.

Nina Janković

Nina Janković je upisala FDU 2007. i diplomirala 2011. predstavom Greta, strana 89. Već na trećoj godini ostvarila je probojnu ulogu Valerije u filmu Montevideo, bog te video!, za šta je dobila MTV nagradu za najbolju glumicu.

U narednim godinama nizala je raznovrsne TV i filmske projekte: Ana u pilot-epizodi Igra istine, Beca u tri epizode serije Pevaj, brate!, Svetlana Lana Lazić u sedam epizoda Cvata lipe na Balkanu i ponovila Valeriju u osam epizoda TV verzije Montevideo, bog te video!. Igrala je Aleksandru Bogdanović u serijama Jagodići i Jagodići: Oproštajni valcer, Tijanu u devet epizoda Budva na pjenu od mora, kao i epizodne likove u filmu The November Man. U 2015. je bila Ljubica Otašević u Bićemo prvaci sveta i Prvaci sveta, lik Nina u Medena noć, a zatim Inge Lebenshajm u glavnoj ulozi serije Vere i zavere. Pojavila se kao trudnica Maša u epizodi Nemoj da zvocaš, kao Danica u Dnevniku mašinovođe i od 2016. godine stalno igra u seriji Ubice mog oca. Udata je za bankara Mateju Dičića; venčali su se 31. maja 2014. i imaju sina Vukašina i ćerku Ivanku.

Ivan Mihailović

Od detinjstva je amaterski glumio – od prvih nastupa u Pozorištu Duško Radović do Kamerne scene svoje gimnazije – da bi 2007. upisao FDU i diplomirao 2011. predstavom Greta, strana 89. Proboj je doživeo 2012. kao kadet Mirko Klisura u petosezonskoj seriji Vojna akademija (uz dve filmske verzije), a na velikom platnu debitovao je 2013. u filmu S/Kidanje. U narednim godinama igrao je u TV filmu Uoči Božića, komediji Kozje uši (2017), dramama Balkanska međa (2019) i seriji Južni vetar (2020), potvrđujući svoju svestranost. Paralelno gradi bogatu pozorišnu karijeru u JDP-u, Bošku Buhi, Ateljeu 212, Zvezdara teatru i drugim scenama, sa naslovima od Vasilise Prekrasna do Slavne Florens. Osim ozbiljnih uloga, osvojio je publiku i u šou-formatu Ples sa zvezdama, gde je sa partnerkom pobedio i humanitarno usmerio nagradu. Rođen je 1989. na Karaburmi u Beogradu, a u slobodno vreme najradije roni, skija i posećuje rokenrol koncerte.

Uroš Jakovljević

Uroš Jakovljević, rođen 9. decembra 1988. u Gornjem Milanovcu, diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2011. godine u klasi profesora Dragana Petrovića Peleta. Masterirao je menadžment ljudskih resursa na FON-u, gde je bio i saradnik u nastavi.

Stalni je član Ateljea 212 od 2016, a igra i u Beogradskom dramskom, Jugoslovenskom dramskom, Zvezdara teatru i Pozorištu Puž. Ostvario je brojne pozorišne uloge, među kojima su Makbet, Čekajući Godoa, Zločin i kazna i Hipnoza jedne ljubavi.

Na televiziji i filmu pojavio se u serijama Miris kiše na Balkanu, Folk, Senke nad Balkanom, Tajne vinove loze i Dnevnik velikog Perice. Poznat je po svestranosti i upečatljivom scenskom prisustvu.

Anka Gaćeša Kostić

Anka Gaćeša Kostić diplomirala je glumu 2011. godine na Fakultetu dramskih umetnosti kao najbolja u klasi, a 2013. završila je master studije sa predstavom Moj život — ispovest Isidore Dankan, koja je ušla u repertoar Pozorišta Boško Buha.

Zaposlena je kao viši stručni saradnik na predmetu Scenske igre na FDU, a bavi se i koreografijom i sinhronizacijom. Glumila je u serijama Vojna akademija, Kamiondžije d.o.o. i Zbornica, gde tumači jednu od glavnih uloga. Udata je za Nestora Kostića, sina glumca Mihajla Kostića Pljake.

Aleksandra Anja Alač

Anja Alač je srpska glumica, poznata po ulogama u seriji Ruža vjetrova i filmu Montevideo, bog te video!. Rođena je 1988. godine u Beogradu, u glumačkoj porodici — njeni roditelji su glumci Aleksandar Alač i Vesna Čipčić. Diplomirala je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Dragana Petrovića Peleta.

Iza sebe ima bogatu pozorišnu karijeru — igrala je u predstavama kao što su Kad su cvetale tikve, Sve o mojoj majci, Delirijum tremens, Pomorandže za zbogom, Ljubav i moda i Iz života insekata. Posebno se istakla u predstavama Moj sin malo sporije hoda i Ničiji sin. Na televiziji i filmu takođe je ostvarila niz uloga koje su je učinile prepoznatljivom širom regiona.

Udata je za umetnika Andreja Josifovskog, sa kojim ima sina Alekseja i ćerku Anđelu. Njen brat Ivan Vanja Alač je pozorišni reditelj.

Miodrag Radonjić

Miodrag Radonjić (Beograd, 3. maj 1989) je srpski glumac i producent, poznat po ulogama u filmskim i televizijskim hitovima poput Južnog vetra, Ubica mog oca, Balkanske međe i Hotela Beograd.

Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2015. godine, u klasi profesora Dragana Petrovića. Još tokom studija počeo je da igra u pozorištu i na filmu. Filmski debi ostvario je 2010. godine u komediji Nova šansa, a široj javnosti postaje poznat ulogom Baće u Južnom vetru, koja mu donosi veliku popularnost.

Radonjić je aktivan i na pozorišnoj sceni. Od decembra 2023. godine član je ansambla Beogradskog dramskog pozorišta (BDP), gde igra u predstavama Crvena i Na Drini ćuprija. Pre toga, nastupao je u pozorištima širom Srbije u komadima kao što su Pijani, Metamorfoze, Baal, Rasprava i Petar Pan – dečak koji ne želi da odraste. Njegove pozorišne uloge odlikuje intenzitet, energija i snažna prisutnost na sceni.

Pored glumačkog rada, Radonjić je i producent — sa kolegom Milošem Bikovićem osnovao je 2016. godine produkcijsku kuću Archangel Studios, u okviru koje je producirao nekoliko značajnih filmskih i TV projekata.

Oženjen je Milicom Mikić i zajedno imaju dvoje dece.

Miljana Gavrilović

Miljana Gavrilović je rođena 1988. godine u Leskovcu, a glumu je diplomirala (master) na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi Dragana Petrovića Peleta. Prijemni ispit polagala je tri puta – posle drugog, trećeg i četvrtog razreda srednje škole – a pripremala se kod Branislava Lečića. Proslavila se ulogom Zvezdane u seriji Folk, nakon čega je igrala u serijama Sumnjiva lica, Žigosani u reketu, Hotel Beograd i filmu Šetnja s lavom. Iza sebe ima i značajan pozorišni opus, uključujući predstave Mleko, Život je pred tobom i After. Bavila se i manekenstvom, a poznata je po upečatljivoj pojavi i snažnom scenskom izrazu.

Miljana je udata, i ima dvoje dece.

Meteja Popović

Mateja Popović je rođen 13. jula 1987. godine u Požarevcu, a diplomirao je glumu 2011. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi Dragana Petrovića. Pored glume, bavi se i pisanjem i režijom. Igrao je u predstavama Usamljeni Zapad, Harold i Mod i Sve o mojoj majci u Beogradskom dramskom pozorištu. Na filmu i televiziji zapažen je u ostvarenjima Šešir profesora Koste Vujića, Marko Kraljević – Fantastična avantura, Zlogonje, Žigosani u reketu i Igra sudbine. Njegove uloge karakteriše izražajna transformacija i sklonost psihološki složenim likovima.

Ova generacija glumaca odrasla je zajedno, rasla na istim daskama, delila snove i ispite, reditelje i tekstove, pauze i aplauze. Danas, iako svako na svom putu, kada se okupe — vreme stane. I kao da se ništa nije promenilo, osim što jesu postali ono što su oduvek bili — najbolji.

(Ona.rs)