"U pozorištu su mi se dešavale užasne stvari": Marina Ćosić o postporođajnoj depresiji, intimi i glumi

Jeste li sedele nekad same s čašom vina i milion misli na koje nemate odgovor? Čak i kad vas ljudi oko vas vole, trude se i žele da pomognu, ponekad se osećate usamljeno u sopstvenom iskustvu. Jer niko, baš niko, ne može da proživi vaše misli, vaše strahove, vaše tihe borbe. A upravo tamo gde mislimo da smo same, rodila se ideja da napravimo malo utočište – prostor u kojem žene mogu da odahnu, da se nasmeju i da se prepoznaju u tuđoj priči. Tu nastupa Podkast u Pidžamama.

Preporučujemo

Zašto u pidžamama? Pa kažite mi, kad ste se osećale najranjivije, najbolnije i najusamljenije, da li ste bar u jednoj od tih situacija obukle taj komad predisponiran za spavanje i odahnule. Jer ništa ne steže, napokon vam je udobno i ako vas sav pritisak života i problema neumorno steže. Jer pidžama nije samo komad odeće, ona je maleni simbol intime, mesto gde skidamo sve maske i ostajemo onakve kakve zaista jesmo. Nema šminke, nema uloga koje igramo spolja, nema lažnih osmeha.

Samo ranjivost, iskrenost i osećaj da je dozvoljeno reći: „I ja sam prošla kroz to.“ Zato je ovaj podcast zamišljen kao sigurno mesto gde delimo ono što nas boli, ali i ono što nas nasmeje do suza.

U prvoj epizodi u gostima nam je bila Marina Ćosić. Glumica, mama, žena koja je hrabro odlučila da priča naglas o onome što mnoge žene prećutkuju. Njena priča o postporođajnoj depresiji bila je onako gorka i istinita da je u jednom trenutku u studiju zavladala tišina — ona tišina kad se svako od nas u sebi seti svojih borbi. Marina je opisivala osećaj da voli svoje dete, a da istovremeno oseća prazninu u sebi. Da se smeje kad treba, a plače kad ostane sama. Da se bori sama sa sobom i rečenicom "Treba mi pomoć". I dok je pričala, ja sam znala da svaka žena koja ovo sluša pronalazi makar deo svoje istine u njenim rečima.

Pričale smo i o sekundarnom infertilitetu – temi o kojoj se gotovo i ne govori. O tom trenutku kada poželiš drugo dete, a tvoje telo ti kaže „ne“. O mesečnoj nadi koja prerasta u razočaranje, o pogledu na test koji ostaje prazan, o strahu da si možda već izgubila priliku. Marina je iskreno otvorila tu temu i time dotakla nešto što mnoge žene kriju i od najbližih. Njena hrabrost nije bila samo u tome što je to rekla, već u načinu na koji je to izgovorila – mirno, dostojanstveno, bez gorčine. Samo istina, onakva kakva jeste.

A onda, baš kad su suze bile blizu, prešli smo na igru – rubriku „Brza pitanja u snu“. I tu smo dobile onu drugu Marinu – vedru, duhovitu, devojčicu u njoj koja se smeje naglas i ne mari za ozbiljnost. Njeni odgovori su bili neočekivani, zabavni, a publika je dobila priliku da zaviri iza svih uloga i vidi ženu koja zna da uživa u šali, koja voli da iznenadi i koja se ne boji da pokaže svoju razigranu stranu.

Nismo zaobišle ni temu seksa i odnosa sa mužem. I opet – bez lažnih fraza i uvijanja. Onako kako se o tim stvarima obično govori samo u pola noći, među najboljim prijateljicama. Marina je pričala o tome kako izgleda prava ljubav, ali i najneprijatnija situacija u krevetu, kako se partnerstvo testira kroz različitosti i nova očekivanja. Govorila je i o smehu, o tome kako je ponekad dovoljno da se pogledaju i sve postaje lakše. I u tim rečenicama, punim iskrenosti i malih istina, bilo je onoga što podseća da ljubav nije bajka, ali da ume da bude itekako bajkovita.

I to je ono što ovaj razgovor čini posebnim – prelazak iz suze u osmeh, iz težine u lakoću, iz priznanja koje boli u šalu koja leči. Upravo ta dinamika, ta iskrenost, ta hrabrost da se govori o svemu – čini Podkast u pidžamama mestom gde se žene prepoznaju, smeju, plaču i pronalaze utehu.

Podkast nije samo emisija. To je zajednički dnevnik u kojem svaka priča ima pravo da bude zapisana. Mesto gde učimo da ranjivost nije slabost, da ljubav nije savršena, da majčinstvo ume da bude i bolno i divno u isto vreme. I da, najvažnije od svega – da nismo same.

Marina Ćosić je u ovoj epizodi otvorila vrata svog sveta i pokazala nam da se u tuđim pričama krije naša snaga. A mi smo, još jednom, u pidžamama, pronašle toplinu koja nam je svima potrebna.

(Ona.rs)