Budi IGRA KOJU ŽELIŠ da vidiš: Beogradski festival igre najavljuje svoje dvadeset treće izdanje

Pod sloganom budi IGRA KOJU ŽELIŠ da vidiš Beogradski festival igre najavljuje svojedvadeset treće izdanje. Od 13. marta do 8. aprila 2026. godine, 15 kompanija iz 11 zemalja, sa izuzetnim koreografskim postavkama među kojima je i jedna svetska premijera, bićepredstavljeno u Beogradu i Novom Sadu.

Igri u čast, okupiće se vrhunski umetnici i trupe sa različitih strana sveta.

Preporučujemo

Majstorineobjašnjivog pokreta, zanatlije najdragocenijih instrumenata, otvoriće teme koje analiziraju aktuelne pojave i društvo, svedočeći iznova o beskrajnim mogućnostima igre!

Zahvaljujući ovom festivalu, Beograd i Novi Sad su postali važne stanice u umetničkimbiografijama, mesta gde se otkrivaju nove produkcije i sa jednakom pažnjom predstavljajupoznati i mladi autori. Visoki standardi i aktuelnost naslova, učvrstili su poziciju manifestacije na međunarodnoj mapi, dok je hrabrost uvođenja različitih koreografskih rukopisa i estetike, neprekidno unapređivala očekivanja publike.

Predstavljajući igru kroz njene vrhunske domete, festival je osvajao i iznova iznenađivao svoje pratioce. Tokom više od dve decenije u Srbiji je predstavljeno preko 580 koreografskih radova, a programe je svake godine u proseku pratilo oko 15.000 gledalaca i 100 akreditovanih novinara iz zemlje i inostranstva. Manifestacija se razvijala uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, Grada Beograda, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, Grada Novog Sada, Delegacije EU u Srbiji , ambasada i kulturnih centara zemalja učesnica. Tradicionalni prijatelji festivala su DDOR osiguranje, RK Beograd, Nestle, JP Pošta Srbije i drugi.

13.3. u 20h|Srpsko narodno pozorište/Gauthier Dance, Štutgart /Okretanje kostiju, AkramKan Retki su umetnici koji imaju toliko izoštren osećaj za ljudsku psihu i kojitako temeljno ispituju njene skrivene dubine, kao što je to Akram Kan. Pogotovo što Kan – i to je ono što njegov rad čini posebnim – uvek stavlja igru u specifične kontekste. Sa novom postavkom za štutgartski Gauthier Dance, čini se da je lestvica pomerena. Pred nama je najlepša antologija njegovih dela. Koreografske slike koje su obeležile epohu.

15.3. u 20h|Srpsko narodno pozorište/Kompanija Jasmin Vardimon, London /Sada, Jasmin Vardimon Vodeća snaga britanske scene tokom više od dve decenije, višestruko nagrađivana

Jasmin Vardimon, izgradila je reputaciju u domenu vizuelno zadivljujućeg teatra. Saradnica Sadlers Vels teatra čiji je rad Beogradski festival igre predstavio gotovo na samom početku njene karijere, Vardimon je ponela Orden Britanske monarhije u čast kraljičinog rođendana 2022. godine. Pred nama je njeno novo majstorsko delo koje dovodi u pitanje ljudsku percepciju stvarnosti. „Sada“ je nešto u šta treba potpuno uroniti i što ne treba propustiti.

18.3. u 18h i 21h|Ložionica/Kompanija Salva Lombarda, Rim/Sport, Salvo Lombardo„Sport” je suštinsko delo koje bi svako trebalo da vidi, jer pokazuje kako se konkretno možedekonstruisati sistem sportskih takmičanja i surovog agonizma, u korist novog okvira - onog koji predlaže etiku koja isključivo slavi svoje izvore i koja je lišena svih tragova toksičnosti.

20.3. u 20h|Ložionica / Kjara Bartl, Beč / Ostrvo vreline, Kjara Bartl „Ostrvo vreline“unosi urbani prostor na scenu, transformišući je kroz ritam, trenje, varnice i zvuk, u pulsirajuća polja mogućnosti. Užareni asfalt, tutnjava saobraćaja i udaljena pesma cvrčaka ukazuju na ekološke pukotine koje remete ekosisteme i zahtevaju adaptaciju. Umesto da se povuku, tri izvođača stružu slojeve zemlje sa specijalnim cipelama, pretvarajući trenje u motor koreografije, zvuka i svetlosti.

22.3. u 20h|Ložionica/Kale Nio i Fernando Melo, Helsinki/Tempo, Fernardo Melo„Tempo“ istražuje vreme, njegovu percepciju, kao i njegovo ubrzanje, usporavanje i prestanak. U srži predstave je običan događaj, trenutak kada protagonista jedva izbegava nesreću. Trivijalni incident poprima ozbiljne razmere, otkrivajući svu nežnost života. Komad oživljava trenutke pada, spoticanja, nesreća i njihovih posledica, na različite načine... Pojave kao iz sna, vizuelni prikazi u stilu živih scena gde se zakoni prirode poništavaju.

23. i 24.3. u 20h|Pozorište na Terazijama / Flip Fabrique, Kvebek / Šest°, Bruno Ganjon Pet nepoznatih ljudi dobija misteriozni poziv koji ih tokom olujne noći vodi do napuštene kuće u srcu šume. Posetioci će otkriti da ova kuća ima svoju dušu i ličnost. Kada pređete njen prag, već vas prati čudan osećaj... Posebno raspoloženje, kulminira neverovatnim akrobatskim podvizima. Pridružite se majstorima iluzije u neverovatnoj komediji fizičkog teatra, gde se svakodnevica pretvara u magiju, a mašta je uključena na najjače!

25.3. u 20h|Atelje 212 /Machine de Cirque, Kvebek / Kincugi, Olivije Lepen Kincugije umetnost sublimiranja nesavršenosti. U autobuskom depou, daleko od sveta i vremena,ljudi koji se međusobno ne poznaju, čekaju da krenu na neko drugo mesto. Oni ne znaju kada će autobus stići i na koju stranu će ih odvesti. Ovo misteriozno mesto u svakome od njih budi žeđ za životom, za susretima i neobičnim pojavama. Između ljudi se javlja želja da budu solidarni, da se osmehnu i zabave. U tom snu na javi, fragmenti prošlosti oblikuju sadašnjost, kroz novu estetiku. Sa ovim komadom, Machine de Cirque kreira trenutke humanosti, prožete vrtoglavim akrobatskim veštinama.

26.3. u 20h|Ložionica/Riva i Repel, Ženeva/Dragi sine..., Saša Riva i Simon Repel Umetničko iskustvo koje poziva publiku da razmisli o krhkosti života u vremenu i društvu u kojem živimo, a koje je obeleženo upornošću ratova i njihovim strašnim posledicama. Komad istražuje neizmerni bol roditelja usled gubitka dece. Delo ima zadatak da prevaziđe reči kako bi prenelo složenost emocija povezanih sa ovim iskustvom, da podigne svest o posledicama ratnih sukoba među sadašnjim i budućim generacijama. Ono nudi mogućnost sklapanja mira davanjem glasa žrtvama i svedocima, doprinos evoluciji društva ka normalnijem vremenu.

31.3. u 20h|Ložionica/Lučijano Roso, Buenos Ajres/Apokalipsink_2, Lučijano RosoAkumulirajući milione pregleda na društvenim mrežama, Lučijano Roso sasvim prirodnoprelazi u digitalni svet kako bi stigao do svoje publike. Igrač oživljava brojne karaktere,pomerajući do krajnjih granica svoja scenska umeća poput lip-sinka i pantomime. On nas vodi na ekstravagantno putovanje svojom solo predstavom čija je prva verzija nastala tokom pandemije kako bi ponudila drugačiji ugao posmatranja izolacije i kreativnosti, prikazujući savremeni svet u formi karikature. Roso briljantno igra četrdesetak ludih i duhovitih likova koji ga prate u samoći njegovog stana.

1.4. u 21h|Atelje 212 /Kompanija Manuela Linjana, Madrid/ ¡VIVA!, Manuel Linjan„¡VIVA!“ je pesma slobodi, gde se rodne uloge u kodifikovanom svetu flamenka, razbijaju sa uživanjem, stvarajući nove prostore koji, iako neistraženi, nisu daleki. Zavodljivi izvođač vrtoglave moći, Manuel Linjan hvaljen je zbog svog scenskog umeća i iskrenosti sa kojom krši pravila flamenka. Njegov komad na scenu izvodi muške igrače obučene u tradicionalne ženske kostime, otkrivajući brojne izraze identiteta skrivene u svakom ljudskom biću. Transformacija ne podrazumeva puko maskiranje, već vodi u ogoljenost i razotkrivanje. U slavljeničkom tonu, umetnik prikazuje pluralnost flamenka, upravo kroz njegove različite forme i njihovu singularnost. I to čini sa šest igrača zaduženih za pronalaženjenačina da se zaroni u fascinantni univerzum flamenko kvira.

2.4. u 20h|Atelje 212 /Nacionalni balet, Atina/ Tako blizu toliko mnogo puta, P. Apergi, E.Georgikopulu, I. Hadžigeorgiju, K. Rigos Jedan kompozitor, deset muzičara, jedan pevač,deset igrača i četiri koreografa u kreativnoj kompoziciji iz devet delova. U pogledu scenografije i kostima, ovo je mračan, atmosferski, minimalistički performans, koji oko stola, kao mesta susreta na grčkim trgovima, okuplja muzičare i igrače. Oko tog stola počinje priča koja govori o životu, smrti i ljubavi. Sudbine, amenede zasnovane na stihovima čuvenog pesnika Konstantina Kavafija, tumači pevač, a izvodi igrač. Četiri generacije koreografa sastaju se kako birazgovarali o pokretu, muzici, teatru i svemu što bi moglo da ujedini različite stvaraoce u nastajanju predstave koju dele po prvi put. Uz to,ovde nije reč o modularnoj predstavi, već o jednom delu.

3.4. u 20h|Srpsko narodno pozorište/Gaj Nader|Maria Kampos, Barselona/Prirodni poredak stvari, Gaj Nader i Maria Kampos Inspirisani pojmom reda nereda, istražujemosloženost samo-organizujućih sistema u prirodi, viđenih kao mikrokosmos, kao sićušni univerzum sastavljen od mnoštva samo-razmnožavajućih organizama. Otkrićemo i sebe kao neki izmišljeni organizam koji se manifestuje kao otpor gubitku reda i tendenciji ka haosu, reorganizujući se na genijalan i harmoničan način. Poput ode životu i njegovoj krhkoj atmosferi, ovo je pokušaj da se naš manifest potvrdi kao protest koji osnažuje lepotu i harmoniju kao jedini način da se ponovo povežemo sa prirodom i vratimo ravnotežu. Čak i u najvećim izazovima, mi možemo povratiti veru kroz prepoznavanje lepote, svrhe i vidljivih obrazaca u univerzumu i prirodi. Ovo je pokušaj da zamislimo da smo sazdani od mase kinetičkih mogućnosti.

4. i 5.4. u 11h i 14h|SC Tašmajdan (otvoreni bazeni)/Gratte Ciel, Arl/RoZéO, Stefan Žirar i Kamij Bomije Zapanjujući spektakl lepote, oda svemu živom, bilo da je biljka, životinja ili hibrid. „RoZéO“ je želja da se vratimo prirodi i promenimo naš odnos prema njoj. Uzdignuti na krhke metalne štapove i nošeni vetrom, igrači osciliraju. Poput trske iz Kamarga, oni čine deo pejzaža. Pozivaju nas da pogledamo daleko i osetimo dodir vazduha. Suspenzija, zaustavljanje trenutka, spore oscilacije koje pozivaju na kontemplaciju, posmatranje sa široke ravni. „RoZéO“ je živa instalacija koju treba posmatrati lagano, uz dubok uzdah i nebo u formihorizonta.

7.4. u 18h i 21h|Jugoslovensko dramsko pozorište/ Kompanija Ervea Kubija, Kan/ Varvarske noći, Erve Kubi Komad utemeljen na inspirativnoj i nezaobilaznoj priči o mediteranskom zalivu. Priča o putovanju, večitom putovanju... Za lepotu! Onu koja iznad ratova govori o jedinstvu, onu koja okuplja sve, onu koja okreće leđa tvrdnjama o identitetu, onu koja uzima najbolje od svakoga i koja, tokom svoje istorije, poštuje čoveka kao svoju himnu. Za Mediteran!

Mediteran koji sadrži toliko svetlosti da zaslepljuje kao zaboravljena tajna. Tajna našezajedničke želje i sudbine. Za istoriju koja je preko 3000 godina bila svedok bezbrojnih kultura čije su nas razlike spojile, umesto da razdvoje... Bez obzira da li smo Alžirci, Španci, Francuzi, Grci... mi smo ljudi Mediterana, a taj osećaj pripadanja je drevniji od nacionalnog koncepta.

8.4. u 20h|Srpsko narodno pozorište/Aterballetto, Ređo Emilija/Noć Morikonea, MarkosMorau ... “Noć će nastaviti da napreduje, pretvarajući dom u muzički studio, u dualnostijednog slobodnog uma i jednog uma koji stvara muziku za filmove koja će postati muzikaveka, pretvarajući spavaću sobu u bioskop u koji će posetioci svih generacija dolaziti dagledaju filmove i provedu noć sa njim. I svake večeri biće nova prilika da se ožive snovi svihmuzičara, dece, ljubavnika, usamljenih posetilaca... Morikoneova muzika je dala zvukstvarima koje su neizrečene, elementima koji su skriveni. Odvajanje njegove muzike odfilmova je složen i gotovo samoubilački posao, ali verujem da bi genije bio srećan kada bi znao da će njegove note večeras pretrčati iz starog bioskopa, kako bi nekoliko sati živele u teatru” – kaže Markos Morau.

(Ona.rs)