Maja je umrla 3 puta u zemljotresu: "Bila sam živa zatrpana i razgovarala s Bogom. On me je vratio nazad'"

Postoje trenuci u životu za koje znate da vas dele na ono "pre" i ono "posle". Za Maja Sebag, ti trenuci dogodili su se pod ruševinama razornog zemljotresa u Kini, dok je bila zatrpana živa, bez hrane, bez vode i sa telom koje je polako odustajalo. Tamo gde su drugi videli kraj, ona kaže da je pronašla početak - u tami koja je, kako tvrdi, delovala poznato, sigurno i nalik domu.

Maja je tada imala 44 godine i nalazila se na putovanju koje je za nju predstavljalo ispunjenje dugogodišnje liste želja. Sa prijateljicom je putovala Kinom, želeći da vidi i poslednje mesto koje joj je nedostajalo - rezervat pandi u zabačenom delu zemlje. Dok su sedele i ručale, tlo se iznenada pokrenulo. U svega nekoliko sekundi, sve se srušilo.

Preporučujemo

Zatrpana živa: "Utonula sam u potpunu tamu"

Planina ruševina pala je na Maja. Ostala je zarobljena, bez mogućnosti da se pomeri, dok je oko nje vladao potpuni mrak. Kaže da je tada "umrla prvi put".

"Odjednom su se pojavila dva glasa", ispričala je kasnije. "Jedan mi je govorio da nikada neću biti spasena. Drugi mi je govorio da ću preživeti. Moja snaga se menjala u zavisnosti od toga kome sam verovala."

Dok je slušala glas očaja, energija joj je nestajala. Kada bi se uhvatila za glas nade, osećala je kako se u njoj ponovo nešto budi. U jednom trenutku, tvrdi da je ugledala snop svetlosti koji ju je podizao, dok je ona očajnički molila da se vrati u svoje telo.

"Mali grob" i borba za dah

Uspela je, nekako, da se izvuče ispod ruševina i ubrzo je prebačena na medicinsku pomoć. Međutim, bolnica je bila srušena, pa je improvizovani medicinski kamp postavljen na otvorenom. Maja je imala smrskanu glavu i lice, razbijenu vilicu, povređen jezik, a usta i grlo bili su puni krvi.

"Rekli su mi da ne smem da legnem", prisetila se. "Ako zaspim - umreću."

Dani su prolazili bez hrane i vode. Telo je slabilo, a svest se gasila.

"Postajala sam jedno sa Zemljom"

Posle nekoliko dana, organizam je popustio. Maja kaže da je tada ponovo umrla.

"Osećala sam kako me telo više ne drži. Kao da sam se dizala i stapala sa Zemljom. Bilo je mirno. Nimalo strašno. Tama nije bila preteća - delovala je kao dom, kao mesto koje mi je nedostajalo celog života."

U toj tišini, kaže, začula je glas za koji je bila sigurna da pripada Bogu.

"Upitao me je zbog čega bih najviše žalila ako napustim ovaj život."

U početku je pomislila na svoju želju da pomaže drugima, ali glas ju je, kako tvrdi, naterao da ide dublje. Tada je osetila snažan, oštar bol u stomaku i shvatila istinu.

"Najveći žal bio je što nikada nisam postala majka."

Povratak uz jasna uputstva

Iskustvo se dogodilo 2008. godine. Maja je, kako kaže, preklinjala da joj se da druga šansa. Verovala je da još nije ispunila sve što je trebalo.

"Rečeno mi je da, kada sunce izađe i kiša stane, moram da krenem da hodam. Biće ljudi koji će mi pomoći i ljudi koji će pokušati da me zaustave. Rekli su mi da slušam glas i da mu verujem."

U trenutku se, tvrdi, vratila u telo, ispunjena snagom i energijom. Uprkos savetima lekara da miruje, nastavila je da hoda kroz razoreni i opasni teren u potrazi za bolnicom.

Druga smrt na operacionom stolu

Usledila je osmočasovna operacija. Tokom zahvata, Maja kaže da je "umrla" i treći put.

"Moj duh se podigao. Vratila sam se na isto tamno, toplo mesto. Glas se ponovo pojavio."

Ovog puta, pokazana su joj svetleća vrata. Dobila je izbor - da prođe kroz njih ili da se vrati u svoje telo.

"Deo mene je želeo da ostane. Ali nisam mogla da ignorišem ono za čim sam i dalje čeznula u životu."

Odbila je ponudu. Kaže da se tada pojavila svetlosna figura nalik konju, koja ju je odnela nazad u telo.

Život posle smrti - i ispunjena želja

Njeno lice je rekonstruisano, a meseci rehabilitacije su usledili. Dugo nije govorila o onome što je doživela, iz straha da će ljudi misliti da je "luda".

Kasnije je odlučila da progovori - kako bi, kaže, pokazala da smrti ne treba da se plašimo. Napisala je knjigu "Unburied", u kojoj je opisala iskustvo bivanja zatrpanom živom. Godine 2024. vratila se na mesto tragedije i ponovo se susrela sa ljudima koji su joj pomogli da preživi.

A njena najveća želja - da postane majka - ostvarila se. Danas ima četvoro dece.

"Smrt nije kraj", kaže. "To je kraj jednog sloja nas. Ako sam mogla da preživim to, onda je zaista sve moguće."

(Ona.rs / Mirror)