Baka Mara je ustala u 4 ujutru da spremi rođendanski ručak, a onda je stigla poruka od sina: "Ne stižemo..."

Za baku Mariju, 15. januar nije bio samo datum u kalendaru. Bio je to dan kada puni 80 godina. U tim godinama pokloni više nisu važni. Važno je bilo obećanje njenog sina Dragana da će tog popodneva, zajedno sa suprugom i decom, otvoriti kapiju njene male kuće i ispuniti je smehom.

Gozba pripremljena s ljubavlju

Marija je ustala u četiri ujutru. Bol u leđima i otečene noge ignorisala je kao i bezbroj puta do sada. U kuhinji je mirisala sarma sa suvim rebrima, u rerni je rumenela domaća pogača, a na stolu je čekala "Reforma" torta - ista ona koju je Dragan obožavao kao dete.

Preporučujemo

Do podneva je sve bilo spremno. Najlepši stolnjak, kristalne čaše koje se vade samo za važne prilike, šest tanjira pažljivo raspoređenih oko stola. Sela je pored prozora. Svaki zvuk automobila podizao ju je na noge. Ali kola su samo prolazila.

Prazne stolice i jedna poruka

Sat je otkucao jedan, pa dva. Supa se hladila. Tišina je postajala teška. Tada je zazvonio telefon.

Poruka je bila kratka:
"Mama, izvini. Gužva je na poslu, deca imaju trening, a i auto nam se kvari. Doći ćemo sledeći vikend. Srećan rođendan."

"Sledeći vikend." - Iste reči čula je i za Božić. I za Vaskrs.

Sela je na čelo stola, sama pred šest praznih mesta. Prva suza pala je u tanjir hladne supe.

Kucanje koje menja sve

Dok je sklanjala hranu, začulo se kucanje na vratima. Na pragu je stajao Marko, mladi kurir iz brze pošte, sa paketom u ruci. Kada je video njene crvene oči i sto postavljen za šestoro u praznoj kući, sve mu je bilo jasno.

Mogao je samo da uruči paket i ode. Imao je još mnogo isporuka i šefa koji ne voli kašnjenja. Ali ugasio je uređaj za skeniranje, skinuo kačket i nasmešio se.

"Bako, nećete verovati, ali od jutros nisam ništa jeo. A ta sarma miriše baš kao ona koju je spremala moja pokojna baka. Ima li mesta za jednog gladnog kurira?"

Mariji su suze ponovo potekle, ali ovog puta od olakšanja: "Ulazi, sine. Ulazi."

Ručak koji je izlečio dušu

Marko je seo na mesto namenjeno njenom sinu. Kuća je ponovo oživela. Razgovor, smeh, uspomene, priče o poslu, mladosti, ljubavi. Kada je došlo vreme za tortu, Marko je zapalio svećicu sa brojem 80.

Marija tada nije poželela da joj sin dođe. Poželela je samo da život čuva ovog mladića koji joj je, makar na jedan dan, vratio dostojanstvo. Na rastanku ju je zagrlio kao rođenu baku. Ona mu je u džep ubacila novac "za užinu", u ruke dala parče torte, ne prihvatajući odbijanje, piše "Uspješna žena".

Te večeri Dragan je ponovo pozvao i pitao: "Jesi li bila tužna sama?"

Marija se blago nasmešila: "Nisam bila sama, sine. Bog mi je poslao gosta. Onog pravog."

Porodica nisu uvek samo oni sa kojima delimo krv. Porodica su ljudi koji prepoznaju našu tišinu i odluče da ostanu. Jer dobrota je jezik koji svako srce razume.

(Ona.rs)