Ja sam muslimanka i izgubila sam nevinost u tajnosti u 21. godini: "Njegova mama je saznala, pa me optužila"

Salma El-Vardani je književnica, pesnikinja i BBC voditeljka. Poreklom je polu-Egipćanka, polu-Irkinja, a veći deo svoje karijere posvetila je pričama o ženama i njihovim iskustvima. Upravo iz tog razloga odlučila je da javno progovori o temi o kojoj se u mnogim zajednicama i dalje ćuti - seksu, posebno kada je reč o mladim muslimankama.

Za portal Today.com napisala je lični esej pod naslovom „Kao mladoj muslimanki niko sa mnom nije pričao o seksu. Volela bih da jeste“, u kojem govori o sopstvenom iskustvu gubitka nevinosti, o tajnama koje je morala da nosi i o tome zašto veruje da je otvoren razgovor o intimnosti važan za svaku mladu ženu.

Preporučujemo

U životu mnogih žena, piše ona, postoji trenutak kada sa drugaricama počnu da razmenjuju priče o prvom seksualnom iskustvu. Te ispovesti često liče na neku vrstu savremenog obreda prelaska. Ima mnogo smeha, ponekog uzdaha i često priznanja da prvi put nije bio baš onakav kakav su zamišljale. Neke priče su neprijatne, neke komične, a sve su iskrene. Jedna od njih, koje se seća, uključivala je čak i modricu nastalu zbog nespretno postavljenog poklopca od šerpe.

U tim razgovorima žene razmenjuju znanje, savete i iskustva koja često nigde drugde ne mogu da pronađu. Upravo kroz takve trenutke shvatila je koliko je zapravo imala sreće.

Svoju tajnu poverila je bliskoj prijateljici koja se zaklela da će je čuvati. Nevinost je izgubila sa mladićem u kojeg je bila duboko zaljubljena i za kojeg je verovala da će zauvek ostati u njenom životu, što je česta iluzija mladosti. To iskustvo opisuje kao gotovo transcendentalno i jedan od najslađih trenutaka u svom životu.

Ali kao muslimanka, taj trenutak dogodio se u potpunoj tajnosti. Imala je 21 godinu i znala je da krši pravilo uz koje je odrasla. U njenom okruženju verovalo se da se seks dešava samo u braku, i dugo je i sama verovala u to.

Po povratku kući, priseća se, obuzela ju je panika. U romanima koje je čitala žene su posle prvog puta zračile novom energijom, hodale uspravljenije i imale osmeh koji je otkrivao da se nešto u njima promenilo. Ona je, međutim, ušla u kuću spuštene glave i ukočenog izraza, uverena da će majka primetiti da se nešto dogodilo.

Naravno, ništa se nije dogodilo. Majka je pomislila da je možda prehlađena, a ne da lebdi na oblaku nove svesti o sebi.

„Dobre muslimanske devojke ne spavaju s nekim pre braka“, piše ona, priznajući da nikada nije planirala da prekrši to pravilo. Odrasla je sa idejom da će svoj himen sačuvati do bračne noći, kao i mnoge njene prijateljice. Ipak, istovremeno je bila mlada žena koja je bila u dodiru sa sopstvenim telom, radoznala i željna da iskusi život u potpunosti.

„Nepotrebno je reći da moj himen i ja nismo izdržali do kraja“, priznaje iskreno.

Iako je njeno iskustvo bilo lepo, mnogo lepše nego kod nekih prijateljica, ono što ju je kasnije najviše opterećivalo bila je tišina koja je usledila. Morala je da se pretvara da ništa ne zna o seksu, da krije istinu i da se ponaša kao da se ništa nije dogodilo.

U mnogim sredinama, piše ona, žene nemaju priliku da uče o sopstvenom telu, zadovoljstvu ili seksualnosti. Zbog toga su razgovori koji se vode u porukama, u toaletima klubova ili tokom prespavanih noći kod prijateljica često jedini prostor gde mogu otvoreno da govore.

U njenoj muslimanskoj zajednici takvih razgovora gotovo da nije bilo. Neke žene su čekale brak, druge nisu bile sigurne kome smeju da se povere, jer je rizik da će tajna biti otkrivena bio prevelik.

Zbog toga, kaže, mnoge žene ostaju uskraćene za neke od najvažnijih razgovora u životu.

„Stalno pričam o seksu jer bih volela da sam ja mogla više da pričam o tome kada sam bila mlađa“, priznaje. Volela bi da je imala nekoga kome bi mogla da postavi pitanja, da proveri da li su reakcije njenog tela normalne i da dobije podršku kroz period koji je važan deo odrastanja.

Njeno prvo iskustvo dogodilo se u kući njenog tadašnjeg dečka, dok su njegovi roditelji bili pored, odmah u drugoj sobi i gledali televiziju. Njihovo prisustvo, objašnjava, podsvesno joj je ulivalo osećaj sigurnosti. Znala je da su u blizini odrasli ljudi koji bi znali šta da urade ako nešto pođe po zlu.

Posle tog iskustva dogodila se i jedna gotovo komična epizoda. Posteljina je bila pomalo krvava, a njen dečko ju je stavio u veš mašinu. Sutradan joj je uz osmeh rekao da je njegova majka primetila mrlje i komentarisala kako je krvi bilo malo, gotovo kao da nije ni izgubila nevinost.

Za Salmu je, međutim, mnogo važnija bila šira poruka koju je iz tog iskustva izvukla.

Seks će se, kaže, dešavati bez obzira na to da li roditelji to žele ili da li verski autoriteti odobravaju takve odnose. On je prirodan deo života. Ono što nije prirodno jeste naše odbijanje da o njemu govorimo.

Zato danas otvoreno govori o toj temi, posebno zbog mladih žena koje odrastaju u sredinama gde su pitanja o telu, željama i intimnosti često prekrivena tišinom.

„Moj gubitak nevinosti bio je lep“, zaključuje ona. „Ali moja tajna nije. Žao mi je samo što o tome tada nisam mogla da govorim otvoreno i što je toliki deo te noći ostao sakriven u tišini.“

(Ona.rs)