Andrijana upisala ćerku u školu u Čikagu: Ove cene šokiraju Balkance, a ono što deca tamo nemaju mnoge čudi

Početak školske godine u Srbiji za mnoge roditelje znači ozbiljan udar na kućni budžet. Spiskovi za kupovinu umeju da budu dugački, školski pribor se gomila, udžbenici zauzimaju dobar deo budžeta, a kada se na sve to dodaju ranac, garderoba, oprema za fizičko i sve ono što dete treba da ima za školu, računica vrlo brzo postane ozbiljna.

A onda je jedna mama iz Čikaga pokazala kako izgleda priprema za školu u njenoj porodici – i otvorila pitanje zbog kog su se mnogi sa Balkana zapitali kako bi izgledalo kada bi deo ovog sistema bio primenjen i kod nas.

Preporučujemo

Andrijana Vujović, na Instagramu poznata kao Kućna devojčica, podelila je detalje o školovanju svoje ćerke Niki, koja kreće u četvrti razred državne škole u Čikagu. Od toga šta deca nose u rancu, preko domaćih zadataka i školskih obroka, pa sve do toga koliko košta kompletna školska garderoba – razlike u odnosu na ono na šta su roditelji u Srbiji navikli prilično su velike.

Posebnu pažnju privukao je snimak iz prodavnice u kojoj je pokazala koliko je platila školski pribor na sniženju.

Državna škola je besplatna, a besplatni su i doručak i ručak

Niki pohađa državnu školu, za koju njena porodica ne plaća školarinu.

Kako Andrijana navodi, u njenoj školi su za decu besplatni i obroci, uključujući doručak i ručak. Ipak, kako kroz šalu dodaje, Niki nije baš njihov najveći obožavalac.

Ono što je roditeljima sa Balkana možda još zanimljivije jeste način na koji je organizovana svakodnevna nastava.

Deca ne kupuju udžbenike koje će nositi kući. Knjige koje koriste nalaze se u školi, dok se veliki deo gradiva radi na računarima, kroz radne sveske i materijale koje dobijaju u školi.

Rezultat je prilično neverovatan prizor za naše prilike - ranac gotovo bez ičega.

Šta se nalazi u rancu četvrtaka?

Prema Andrijaninom iskustvu, Niki u školu uglavnom nosi jednu fasciklu.

U njoj se nalaze rezultati testova, a eventualno može da ponese i knjigu koju je uzela iz školske biblioteke.

Nema svakodnevnog pakovanja nekoliko udžbenika, radnih svezaka i svesaka za različite predmete.

A onda dolazi još jedan detalj koji će mnogim roditeljima u Srbiji zvučati gotovo nestvarno.

Niki nema domaći zadatak kod kuće.

Iako sada kreće u četvrti razred, prema rečima njene mame, od početka školovanja pa sve do danas sve školske obaveze završava u školi.

To znači da kada nastava završi, dete odlazi kući bez dodatnih zadataka koje treba da uradi za sutra.

Od osam do tri, jedna smena

Niki je u školi od 8 do 15 časova, a škola radi u jednoj smeni.

Deca imaju izlete, a prema Andrijaninim rečima, neki od njih su potpuno besplatni. Oni koji se plaćaju uglavnom koštaju do oko 10 dolara, odnosno oko 1.000 dinara.

Za sada nemaju rekreativnu nastavu u obliku koji je poznat roditeljima u Srbiji.

Uniforma za celu godinu - oko 100 do 150 dolara

Još jedna stvar koja značajno menja računicu jeste školska uniforma.

U Nikinoj školi uniforme su obavezne, ali Andrijana kaže da za dete nije potrebno imati veliki broj komada garderobe.

Prema njenom iskustvu, za celu školsku godinu dovoljno je oko pet majica i pet pantalonica, uz nekoliko komada sa dugim rukavima.

Kompletna školska garderoba tako izađe oko 100 do 150 dolara za celu godinu, što je približno 10.000 do 15.000 dinara.

Za roditelje u Srbiji, koji često pred početak školske godine kupuju čitavu novu garderobu i obuću, ovakav princip može da deluje prilično jednostavno.

Uniforma ujedno znači da deca svakog dana dolaze obučena slično, pa nema toliko prostora za takmičenje oko toga ko ima skuplju ili moderniju garderobu.

A sada dolazimo do dela koji je privukao najviše pažnje - cene pribora

Andrijana je pokazala kupovinu školskog pribora koju je obavila na sniženju.

Iako je naglasila da je kupovina bila neplanirana, cene koje je pokazala privukle su pažnju njenih pratilaca.

Tako su pojedini proizvodi koštali svega nekoliko desetina dinara kada se preračunaju u dinare.

• Četiri komada određenog pribora plaćena su oko 25 dinara, dok su neke kvalitetnije varijante bile oko 50 dinara.
• Drvene bojice koštale su oko 50 dinara, a fascikle koje su deci potrebne oko 25 dinara.
• Markeri su bili oko 97 centi, odnosno oko 100 dinara.
• Sveske je pronašla po ceni od oko 35 dinara, dok su lepljivi papirići koštali oko 67 centi, odnosno približno 70 dinara.
• Lepak je bio između 25 i 50 dinara, dok su makaze koštale oko 150 dinara.
• Posebno je pokazala pakovanje od deset hemijskih olovaka, koje je platila oko 97 dinara.
• Rezači su bili oko 47 centi, odnosno približno 50 dinara, dok su gumice koštale oko 50 dinara za pakovanje.
• Neki markeri bili su skuplji i koštali oko 2,5 dolara.

Kada je sve sabrala, ukupna kupovina za Niki izašla je oko 24 dolara, odnosno približno 2.400 dinara.

Naravno, važno je napomenuti da je reč o kupovini na sniženju i da ove cene ne predstavljaju nužno prosečne cene školskog pribora u Americi.

Ipak, upravo poređenje sa našom svakodnevicom čini ovaj snimak zanimljivim.

Kod nas školski spisak često izgleda potpuno drugačije

U Srbiji roditelji početkom školske godine najčešće ne kupuju samo nekoliko osnovnih stvari.

Tu su sveske za različite predmete, olovke, hemijske, bojice, flomasteri, gumice, rezači, lenjiri, pribor za likovno, blokovi, fascikle, oprema za fizičko, pernica i ranac, a u mnogim porodicama i nova garderoba i obuća.

Kada dete prelazi u viši razred, spisak potreba može dodatno da se proširi.

A posebna stavka su udžbenici.

Dok Niki knjige koristi u školi i ne nosi ih svakodnevno kući, roditelji u Srbiji za školsku godinu često moraju da obezbede komplet udžbenika, bilo kupovinom, bilo kroz druge modele nabavke, u zavisnosti od škole i grada.

Uz to, dete kod nas veliki deo školskog materijala svakodnevno nosi u rancu.

Zato nije neobično da roditelji početkom septembra prvo razmišljaju koliko će ih koštati kompletna priprema za školu, a tek onda šta sve treba kupiti.

Najveća razlika ipak nije u ceni

Iako su cene iz videa privukle najviše pažnje, možda je još zanimljivije ono što se ne može izračunati u dinarima.

• Niki nema domaće zadatke.
• Ne nosi udžbenike kući.
• Pribor ostaje u školi.
• Obroci su besplatni.
• Škola je organizovana u jednoj smeni.

Roditelji sa školom komuniciraju preko aplikacije, gde dobijaju informacije o nastavi i aktivnostima, a mogu da budu u kontaktu sa učiteljicom, nastavnicima i direktorom.

Roditeljski sastanci su individualni i traju oko deset minuta.

Za roditelje sa Balkana, gde se početak školske godine često vezuje za velike spiskove i velike količine stvari koje dete mora da ima kod kuće, ovakav sistem deluje prilično drugačije.

Roditelji ne ulaze u školu tek tako

Andrijana je podelila i detalje o bezbednosti.

Kako navodi, škola je pod video-nadzorom, vrata su automatska, a roditelji decu dovode u školu i čekaju ih nakon nastave.

Ipak, ona je posebno naglasila da ne treba njeno iskustvo posmatrati kao pravilo za sve škole u Americi.

Škole se razlikuju od države do države i od školskog distrikta do školskog distrikta, pa je ovo pre svega prikaz sistema koji postoji u školi koju pohađa njena ćerka.

"Da li da je ipak pošaljem u školu?"

Ceo snimak Andrijana je začinila humorom.

Pošto je sasvim neplanirano naletela na sniženje školskog pribora i obavila kupovinu za Niki, šaljivo se zapitala da li da je uopšte šalje u školu sada kada je već sve pripremila.

„Da li da je ponekad ipak pošaljem u školu kad smo već naleteli na ovakva sniženja?“ našalila se.

I upravo je ova objava pokazala koliko se svakodnevno iskustvo jednog deteta u američkoj školi može razlikovati od onoga što poznajemo u Srbiji.

Dok se kod nas početak škole često pretvara u višenedeljnu potragu za udžbenicima, priborom i garderobom, uz pune rančeve i domaće zadatke koji se rade kod kuće, Niki u četvrti razred ulazi sa drugačijom rutinom – većinu stvari završava u školi, a kući odlazi bez domaćih zadataka.

Naravno, svaki sistem ima svoje prednosti i mane, a iskustvo jedne škole nije dovoljno da se donese zaključak o celom američkom školstvu.

Ali kada biste mogli da birate - šta biste preuzeli iz američkog sistema, a šta nikako ne biste menjali kod nas? Da li vam se dopada ideja o praznim rancima, bez domaćih zadataka i besplatnim obrocima ili ipak mislite da je naš sistem bolji?

Pišite nam u komentarima šta vi mislite i koliko vas početak školske godine košta u odnosu na ovo što je Andrijana pokazala iz Čikaga.

(Ona.rs)