Svi su bili zaljubljeni u nju, njeni posteri krasili su zidove soba širom Jugoslavije: Danas Doris živi ovako

Bila je jedna od najpoželjnijih žena Jugoslavije, njene fotografije čuvale su se u školskim sveskama, a pesme slušale na gramofonima širom zemlje. Doris Dragović danas ima 65 godina, i dalje puni dvorane, ali daleko od scene vodi život koji nema mnogo veze sa nekadašnjim estradnim sjajem.

Kada se pojavila početkom osamdesetih, Doris Dragović nije ličila ni na jednu drugu pevačicu. Duga tamna kosa, mediteranska lepota, snažan glas i harizma pretvorili su je u zvezdu za kojom su uzdisali muškarci širom tadašnje Jugoslavije.

Preporučujemo

Dok su njeni posteri krasili zidove tinejdžerskih soba, ona je nizala pesme koje će nadživeti decenije. Ipak, iza slike nedodirljive dive krila se devojka koja u početku nije ni planirala veliku muzičku karijeru.

Od stidljive Splićanke do zvezde Jugoslavije

Doris je rođena 16. aprila 1961. godine u Splitu kao Dorotea Dragović. Nadimak Doris dobila je još u detinjstvu, a uz muziku je odrastala slušajući Arsena Dedića, Gabi Novak i Terezu Kesoviju.

Bila je odlična učenica, govorila strane jezike i nakon gimnazije upisala sociologiju u Zagrebu. Pevanje joj u početku nije delovalo kao životni poziv. Pevala je na druženjima, sa prijateljima i u klapi, sve dok njen glas nije privukao pažnju ljudi iz grupe More.

Članica benda postala je početkom osamdesetih. Sa grupom je snimila albume „Hajde da se mazimo“ i „Tigrica“, a njen izgled i glas brzo su je izdvojili kao jednu od najprivlačnijih novih zvezda.

Pesme, televizijski nastupi i naslovne strane učinili su je prepoznatljivom širom zemlje. Mnogi muškarci bili su očarani njenom lepotom, ali Doris će kasnije pokazati da iza atraktivnog izgleda stoji izvođačica sposobna da iznese neke od najzahtevnijih pop pesama tog vremena.

"Željo moja" promenila je sve

Pravi preokret dogodio se 1986. godine. Doris je započela samostalnu karijeru i sa pesmom „Željo moja“ predstavljala Jugoslaviju na Evroviziji u norveškom Bergenu.

Osvojila je 11. mesto, ali je pesma postala veliki hit, a album nazvan po njoj ostvario je izuzetan uspeh. Usledili su „Tužna je noć“, „Tvoja u duši“, „Pjevaj srce moje“ i „Budi se dan“.

Doris je tokom narednih godina izgradila imidž velike mediteranske dive. Na sceni je nosila glamurozne haljine, pevala snažne ljubavne balade i ostavljala utisak žene kojoj niko ne može lako da priđe.

Ipak, najveća ljubav nije joj se dogodila pod reflektorima.

Susret koji je promenio njen privatni život

Budućeg supruga, vaterpolistu Marija Budimira, upoznala je 1989. godine u Splitu. Njihov susret opisivala je kao udar groma, a već naredne godine venčali su se u crkvi Svetog Ante na Poljudu.

Iste godine dobili su sina Bornu.

Iako je bila na vrhuncu popularnosti, Doris je porodicu odlučno čuvala od javnosti. Borna je odrastao daleko od medijske pažnje, a pevačica je retko govorila o privatnom životu. Sa Marijom je ostala u braku duže od tri i po decenije.

Njihov odnos opisivala je kroz ljubav, poverenje, pripadanje, nežnost i strpljenje. Supruga je nazivala svojim osloncem, prijateljem i savetnikom.

Druga Evrovizija i "Marija Magdalena"

Doris je veliki međunarodni povratak ostvarila 1999. godine, kada je predstavljala Hrvatsku na Evroviziji u Jerusalimu.

Sa pesmom „Marija Magdalena“ osvojila je četvrto mesto, što je tada bio jedan od najboljih hrvatskih rezultata na ovom takmičenju. Dramatičan nastup, raskošan kostim i njen snažan glas učinili su pesmu jednim od najupečatljivijih evrovizijskih nastupa sa ovih prostora.

Tokom karijere duže od četiri decenije snimila je više od 15 albuma i stotine pesama. „Malo mi za sriću triba“, „Jedini“, „Krivi ljudi“, „Baklje Ivanjske“, „Dajem ti srce“ i „Željo moja“ ostale su deo kolektivnog sećanja publike.

I danas njeni koncerti okupljaju hiljade ljudi, a publika njene pesme često peva od prve do poslednje reči.

Od glamurozne dive do trenerke i patika

Kada se ugase reflektori, Doris živi sasvim drugačije od žene koju publika vidi na bini.

Kod kuće bira trenerku, patike i kosu skupljenu na vrhu glave. Kaže da joj takvo izdanje predstavlja pravu divotu.

Dane provodi radeći sa mladim ljudima kojima pomaže u profesionalnom razvoju. Ima učenike, drži časove i sa njima vodi razgovore o muzici i poslu. Znanje koje je prikupljala više od četiri decenije sada prenosi novim generacijama.

Njena svakodnevica ima i neobične male rituale. Dva puta dnevno hrani galeba, golubove i mačku, pa kaže da joj nikada nije dosadno.

Tako danas živi žena čiji su posteri nekada stajali u hiljadama soba širom Jugoslavije. Na sceni je i dalje diva u raskošnoj haljini, a iza zatvorenih vrata žena u trenerci koja brine o životinjama, razgovara sa učenicima i čuva privatnost koju nikada nije želela da pretvori u predstavu.

Možda je taj kontrast i deo njenog trajnog šarma. Doris Dragović nikada nije pokušavala da živi kao sopstveni poster. Sačuvala je muziku za publiku, a običan život za sebe.

(Ona.rs)