Koje su razlike i sličnosti u proslavi katoličkog i pravoslavnog Vaskrsa, pitali smo etnologa

Do preklapanja običaja dolazilo je u nekoliko navrata

Katolički Vaskrs je tik iza ugla i pripremanje ovog najvećeg hrišćanskog praznika je već otpočelo. Mnogobrojni običaji ne zaobilaze ni ovaj praznik, pa su samim tim pripreme još veće.

Vremenom su se običaji katoličkog proslavljanja praznika ukombinovali sa pravoslavnim, a koje su glavne razlike pojašnjava nam etnolog Vesna Marjanović.

Preporučujemo

- Danas ne postoje velike razlike. Činjenica je da se kod katolika jelo nosilo, isto kao i kod Rusina, na posvećivanje u crkvu. Ono što je pripremljeno za uskršnji ručak, međutim, to se takođe vremenom izgubilo. Kao i kod nas, običaj je pipremanje bogate trpeze.

Katolici, doduše, proslavljaju ranije ovaj praznik, ne poštujući jevrejsku pashu, već proslavljaju odmah prve nedelje punog meseca, nakon prolećne ranodnevnice. Pravoslavci, sa druge strane, svi imaju isto vreme proslavljanja, dakle i Rumuni i Bugari, ali i Grci, koji sa nama ne dele isto vreme Božića - objašnjava etnolog.

Poznato je da se posebna radost javlja kod dece za ovaj praznik baš zbog čuvenog kucanja jajima. Taj čin zabavi decu, ali i celu porodicu. Koliko je to zastupljeno u katoličkom načinu proslavljanja Vaskrsa, a koliko kod nas, razjasnila je naša sagovornica.

- Danas je to postao spektakl. Naravno, i kod katolika postoji to kucanje jajima, koje je iz narodnog običaja preraslo u takmičanja, kao što kod nas postoji Tucanijada u Mokrinu, tako postoji i kod njih čitave pripreme po selima za takmičenje. Ali su te radnje uvek bile ujednačene u hrišćanskom svetu - govori Vesna Marjanović.

Uvek se za porodična okupljanja, pogotovo usred praznika, prisetimo i onih koji nisu više među nama. Tako i povodom Uskrsa postoji dan koji je predodređen da se poseti groblje i odnese pokoje jaje.

Naša sagovornica je za ovo takođe naglasila jednu razliku. Naime, kod pravoslavaca se razlika ne pravi, te, kada se pripreme jaja koje će se određenog dana (nedelju dana nakon Vaskrsa) odneti na groblje, to su uvek obojena jaja u duhu praznika. Dok katolici odstupaju od šarenila i boja na takvom mestu i odnose  jaja koja nisu obojena. Petak, kao najžaosniji dan, svi se mole za pokojenje mrtvih, kako navodi naša sagovornica.

Jedna od ključnih, možda i najviše primetnih razlika jeste post koji kod katolika pre Vaskrsa traje svega dva dana, dok se kod pravoslavaca posti velikih sedam nedelja. Trpeza za vreme posta se razlikuje u ove dve proslave ovog velikog praznika.

Naime, na trpezi katolika se veoma često pojavljuje guska, dok je kod pravoslavaca uglavnom aktuelno pečenje. Vaskršnjeg kolača sa jajetom uvek ima, samo što katolici često stavljaju i po nekoliko jaja u svoj kolač.

Pravoslavci se pridržavaju ishrane koja nema dodira sa životinjskim svetom, osim ribe, dok katolici ne jedu meso, ali se ne odriču jaja, mleka, sira i ostalih namirnica koje dobijamo od životinja, kako pojašnjava etnolog.

(Ona.rs)