Vuk Karadžić je zapisao kako su izgledali božićni običaji: Praznik se čestitao sve do pravoslavne Nove godine

Božić je, uz Vaskrs, jedan od dva najveća hrišćanska praznika. Božić je dan kada se slavi rođenje Hristovo

Božić je praznik okrenut prvenstveno domu i porodici. Slavimo ga tri dana, a ukoliko računamo i Badnji dan, onda imamo četvorodnevnu svetkovinu i toliko dana koje provodimo u miru i blagostanju sa ukućanima.

Ovo je praznik koji slavi rađanje novog života, pa samim tim obiluje najlepšim verskim običajima i obredima, a praznično blaženstvo se oseća u danima pre i posle Božića. O tome kako se nekada u Srba obeležavao praznik svedoči i zapis Vuka Karadžića, oca srpske pismenosti.

Preporučujemo

Zapis Vuka Karadžića o Božiću datira iz rukopisa koji je posle njegove smrti nađen zamotan u hartiji na kojoj je on napisao: "Život i običaji naroda srpskog". Ovu knjigu su objavili 1985. godine "Prosveta" i "Nolit" prema bečkom izdanju od 1867. godine.

Vuk o božićnim običajima

Uoči Božića običaj je bio da momci idu od kuće do kuće i pevaju pesme od kolede. Ti momci nazivaju se koleđani. Pevaju se različite pesme kada se dolazi pred kuću, kada iz nje izađe domaćin, posebno se peva ako je domaćin imućniji, a posebna domaćici. Peva se posebno i devojci iz kuće, snahi u kući, a postoje je i posebne pesme životinjama u domaćinstvu: volu, petlu i mačku. Posebna pesma je i za izlazak iz kuće. Ako koleđani stanu na trpezu, imaju pesmu i za to, kao i one kada hodaju po selu.

Noć uoči Božića u kuću se unesu badnjaci i naloži vatra. Domaćica pobaca slamu po kući, a po njoj oraha. Ujutru jedno od ukućana donese vode koja se delomično prospe, a ostatak služi za kuvanje ručka. Nakon što se namiri stoka, ukućani ručaju. Pre jela, izmole se i izljube, pa domaćin pokupi sve sveće i stavi ih u žito.

"Izljube se svi redom govoreći: Mir božji! Ristos se rodi, vaistinu se rodi, poklanjamo se Ristu i Ristovom rožanstvu."

Nakon što malo dogore, žito se daje kokoškama da nose više jaja. Kada krenu s jelom, najpre se jede sir i pečenice, a negde i varenik, odnosno rakije.

Običaj je da se na Božić ruča "s vreće", odnosno, mesto čaršava se na stol prostre vreća. Stol i kuća se ne čiste naredna tri dana.

Prvi dan Božića ne ide se u tuđe kuće. Ide se u crkvu i to je prilika da se pomire svi koji su bili u zavadi. Posle ručka na Božić, običaj je pojahati svog konja, ako ga se ima. Sve do malog Božića valja svima koje sretnemo čestitati Božić.

(Ona.rs)