Od koga nasleđujemo inteligenciju - od oca ili majke? Nauka je KONAČNO dala svoj sud, dilema je razjašnjena

Više studija je pokazalo da se inteligencija nasleđuje samo od jednog roditelja, i sve ukazuju na to da je to majka koja doprinosi ovom mentalnom sposobnošću. Razlog za ovu asimetričnu naslednost krije se u hromozomima. Znajte da inteligencija ima svoje korene u genetskom nasleđu roditelja, ali samo od jednog od njih.

Preporučujemo

U poslednjim decenijama, različite studije su identifikovale značajnu vezu između majčinih gena i razvoja viših moždanih funkcija. Istraživanje Univerziteta u Kembridžu iz 1984. godine pokazalo je da se geni vezani za inteligenciju prenose kroz majčinu liniju.

Žene imaju dva X hromozoma, dok muškarci imaju samo jedan, što povećava verovatnoću da deca naslede gene povezane sa inteligencijom od majke. Ova studija je bila jedna od prvih koja je istakla ovaj trend, a od tada su ga podržale i druge studije. Naučna osnova leži u postojanju tzv. "imprintovanih gena". Ovi genetski elementi, kako ih opisuju, funkcionišu drugačije u zavisnosti od toga da li potiču iz muškog ili ženskog tela.

Istraživački tim analizirao je određene komponente, kao što su biohemijski i genetski faktori u mozgu, i zaključio da majčini geni pružaju znatno više informacija za razvoj moždanih struktura koje su povezane sa mišljenjem i mentalnim operacijama kod beba. Pored genetike, odnos majke i deteta takođe doprinosi razvoju inteligencije: dete koje prima ljubav i majčinsku podršku imaće veću radoznalost i sposobnost rešavanja problema.

Drugi faktori koje treba uzeti u obzir

Važno je naglasiti da na inteligenciju utiču i faktori iz okoline:

Obrazovanje: Kvalitet i količina obrazovanja koju osoba dobije može značajno uticati na njen intelektualni razvoj. Kognitivna stimulacija kroz učenje i podučavanje je ključna.

Ishrana: Uravnotežena i nutritivno bogata ishrana tokom detinjstva i adolescencije neophodna je za razvoj mozga. Nedostatak hranljivih materija može negativno uticati na kognitivne sposobnosti.

Rani podsticaj: Izlaganje raznovrsnim stimulansima od najranijeg doba, kao što su obrazovne igre, čitanje i kreativne aktivnosti, može podstaći intelektualni razvoj.

Porodično okruženje: Stabilno i bogato porodično okruženje, gde se podstiče učenje i pružaju prilike za istraživanje i otkrivanje, može unaprediti inteligenciju.

Društvene interakcije: Odnosi sa prijateljima, porodicom i vršnjacima utiču na razvoj socijalnih i emocionalnih veština, koje su važne komponente inteligencije.

Pristup resursima: Imati pristup knjigama, tehnologiji i drugim obrazovnim alatima olakšava učenje i intelektualni razvoj, što je ključni faktor za rast inteligencije.

Mentalno zdravlje: Okruženje koje podržava emocionalno i mentalno blagostanje je od suštinskog značaja, jer stres i anksioznost mogu negativno uticati na sposobnost učenja i obrade informacija.

(Ona.rs)